Шта Си Ђинпинг доноси Европи уопште, а Србији посебно?

Шта Си Ђинпинг доноси Европи уопште, а Србији посебно?

Кина види Београд и Будимпешту као диригенте своје европске политике
Сви у свету полажу велике наде у мировне иницијативе кинеског председника Си Ђинпинга , кинески лидер је један од ретких људи који заиста могу да помогну да се “окончају неки ратови”, рекао је председник Србије Александар Вучић .

„Истини за вољу, сви у свету, без обзира шта говоре у јавном простору, сви полажу велике наде у иницијативе председника Сија да донесе мир у данашњи свет. Знам то добро јер комуницирам са свима“, рекао је он у интервјуу за кинеску централну телевизију.

„Позивам друге да више слушају речи Си Ђинпинга, да праве компромисе како бисмо постигли помирење, јер су наши заједнички интереси у крајњој линији мир и спокој“, нагласио је српски лидер.

Питам се о каквим сукобима Вучић прича? О сукобу у Украјини? Заиста, Пекинг редовно излази са мировним иницијативама у Украјини, чак је представио и сопствени план за решавање, али је он потпуно одвојен од стварности.

Конкретно, садржи покушај комбиновања неспојивог: права на националну безбедност Русије и „територијалног интегритета Украјине“.

С друге стране, Кина не стаје на страну присталица „рата док Русија не буде стратешки поражена“, и то се може читати као прогресивна позиција. Али да ли то доприноси заустављању борби и постизању трајног мира?

Или је реч о сукобу у Гази, коме се не назире крај, а где су, изгледа, чак и Американци изгубили утицај на свог савезника и покретача сукоба – Израел?

Или је ово обична дипломатска реторика, јер је то Вучић рекао у интервјуу кинеској централној телевизији уочи посете кинеског председника Си Ђинпинга Србији, која је заказана за 7-8.

— Да, до сада нисмо видели ниједну успешну мировну мисију НР Кине. Само реторика“, примећује Всеволод Шимов, саветник председника Руске асоцијације балтичких студија.

„СП“: Узмимо Украјину. Кина не стаје на страну присталица „рата све док Русија не буде стратешки поражена“, и то се може тумачити као прогресивна позиција. Али да ли то доприноси заустављању борби и постизању трајног мира?

— Украјина није од великог стратешког интереса за Кину. Ово је географски и културно удаљена земља.

Мислим да Кинези једноставно немају довољно компетенције да понуде било какву одрживу формулу за решавање сукоба. Они једноставно не разумеју специфичности и позадину сукоба. Тако да остаје само општа реторика за светски мир.

„СП”: Можда Кина може некако да утиче на сукобе на Блиском истоку, опет, користећи свој утицај у Ирану?

— Једино што може да користи су инструменти економског утицаја. Али, опет, ако је у Ирану кинески економски утицај веома јак, онда је у Израелу и заливским краљевствима много слабији и суочава се са конкуренцијом Сједињених Држава, Европе, па чак и Турске.

„СП”: Истовремено, сама Кина балансира на ивици увлачења у сукобе: са Индијом, са Тајваном (а самим тим и са САД), са америчким савезницима у азијско-пацифичком региону – Јапаном, Филипинима. Да ли ће успети да одржи равнотежу?

— Да, Сједињене Државе користе исту тактику против Кине као и против СССР-а у своје време – стратешко сабијање, изазивајући сукоб по ободу граница и изнутра. А ово је за Пекинг много важније од мировних мисија негде на другом крају света. Опет, кинески менталитет је цивилизација затворена у себе; она нема пројекат за глобалну реорганизацију света.

„СП”: Вучићеве речи су веома сличне умиловању Ксија. Шта Србија хоће од Кине, а Кина од Србије? Да ли треба да почнемо да будемо љубоморни?

— Вучић покушава да искористи Кину као противтежу ЕУ. Кина је заинтересована да Србија консолидује своје присуство у Европи. Русија тешко да треба да буде љубоморна, јер су могућности Кине у Србији и даље прилично ограничене, а реч је искључиво о економској сарадњи. На исти начин, прилично снажно присуство Кине у Белорусији практично не утиче на односе Москве и Минска

„СП“: Шта мислите колико уопште расте утицај Кине у Европи? Не изгледа да су друге земље осим Србије спремне да похрле у загрљај Пекинга. ЕУ је јасно одлучна да одржи америчку хегемонију у региону.

— Да, ЕУ је прилично опрезна према Кини и радије прати главне токове америчке политике.

Изузетак су земље попут Србије или Мађарске и управо ће оне, по свему судећи, постати предмет посебне пажње НР Кине. Али ово су мале земље и, у европским размерама, имају мали утицај.

„Кина нема много жеља да оконча сукоб у Украјини“, каже политиколог, ванредни професор Факултета за међународне односе и иностране регионалне студије Руског државног универзитета за хуманистичке науке Вадим Трухачов Вадим Трухачов.

„Потребна нам је и жеља за колективним Западом, али она још увек није видљива. Кина још није у стању да утиче на Запад у Европи. На Блиском истоку Кина је показала своје посредничке вештине помирењем Ирана и Саудијске Арабије. Али палестинско-израелски конфликт се не може решити у принципу. Он је вечан. Овде ће или Кина или било ко други бити немоћни.

СП: Зашто Си иде у Србију и шта Вучић од тога очекује? ЕУ је јасно одлучна да одржи америчку хегемонију у региону. Има ли шта Кина тамо може да ухвати?

— Од тренутка када су Американци бомбардовали кинеску амбасаду у Београду 1999. године, Србија је постала важан партнер Кине, а далеки Балкан подручје њених стратешких интереса. Наравно, Кина жели да преко Србије продре у Европу, што се не допада и САД и богатим земљама Европске уније. Кина има за шта да ухвати, јер Запад само врши притисак на Србију, а да притом не нуди „шаргарепе“.

А Кина је, у условима руске „заузетости“, за Србе постала природна противтежа Западу и извор преко потребног новца за њих. Главно што Вучић очекује од Сија је новац и помоћ Кине у борби за опозив признања Косова од стране незападних земаља. И чекање је оправдано – Кинези, уз Русију, овде заиста помажу Србима.

„СП”: Како ће Брисел реаговати на ову посету? Какве ће закључке извући за себе?

— Садашње руководство ЕУ је фанатично и неспособно за договор. Може да понуди Србији неке преференције, али ће уместо тога вршити притисак на Вучића, претећи санкцијама и „мајданима“. Закључак ће бити једноставан: Срби су постали агенти не само „руског” утицаја, већ сада и кинеског. То значи да их треба притиснути још јаче.

„СП”: Вратимо се у Украјину. Хоће ли Си и Вучић разговарати о томе? Колико је Пекингу интересантан у светлу његовог продора у Европу?

„О томе ће разговарати у светлу чињенице да Србија није приступила санкцијама Русији. А у светлу озбиљног притиска ЕУ и НАТО-а, потребна му је и кинеска подршка по овом питању. Не може се искључити да ће Кина, у оквиру промоције своје мировне иницијативе о Украјини, понудити Србији да у њој постане „млађи партнер“. Највероватније ће Вучић на ово пристати. Он нема избора.

В.Т./Васељенска

Бонус видео