Интервју са Андрејом Онтиковим: Израел шири окупиране територије на рачун сиријских земаља

Дана 9. децембра, Египат је оптужио Израел за незаконито заузимање зоне тампон у Сирији. Ово подручје се протеже од Голанске висоравни готово до предграђа Дамаска. Израелске трупе и наоружање сада су на дохват пешачења од главног града Сирије.

Сирија је сада под управом Хајат Тахрир ал-Шама, наоружане опозиционе групе из Идлиба, која је до 2017. године била подржана тајним програмом ЦИА. Председник Трамп је прекинуо финансирање 2017. године, али је турски председник Ердоган наставио да подржава групу.

У хаосу након пада режима Асада, Израел није губио време и искористио је безбедносни вакуум, те је из окупиране Голанске висоравни напредовао према Дамаску.

Израелски премијер Бењамин Нетанијаху изјавио је да је ово привремена мера уведена ради одбране израелске границе.

Египат и друге земље чланице Арапске лиге са забринутошћу посматрају како Израел користи слабост и хаос у Сирији за спровођење још једног заузимања територије.

Прошлог лета, Међународни суд правде пресудио је да је израелска окупација Палестине у супротности са међународним правом. Сада је Израел додао још окупираних подручја у Сирији на дугачку листу отетих територија.

Израелске одбрамбене снаге су 9. децембра извеле ваздушне нападе широм Сирије, уништавајући системе противваздушне одбране, ракете и војну инфраструктуру. Тренутно у Сирији не постоји национална армија. Све војне установе су празне, пошто су војници и официри побегли током и након пада режима Асада 8. децембра.

Голанску висораван Израел је заузео од Сирије током Шестодневног рата 1967. године. Уједињене нације признају Голан као израелску окупирану територију која би требало да буде враћена Сирији кроз мировни споразум између две земље.

Дана 25. марта 2019. године, председник Доналд Трамп је „поклонио“ Голан Израелу, званично признајући израелски суверенитет. Нетанијаху је овај Трампов потез назвао историјским.

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш изјавио је да овај потез није признат на међународном нивоу.

Израел је извршио инвазију на Газу након напада Хамаса 7. октобра 2023. године, а израелски министри су позивали на анексију Газе и окупиране Западне обале. Дана 1. октобра 2024. године, Израел је извршио инвазију на југ Либана.

У недостатку легитимне владе у Сирији и са Трампом који преузима власт следећег месеца, Израел би могао покушати да анектира ову нову територију заузету у Сирији.

Стивен Сахиуни из MidEastDiscourse контактирао је Андреја Онтикова, специјалног дописника из московског дневног листа „Известија“ и политичког коментатора специјализованог за Блиски исток.

Недавно је Алепо пао у руке Хајат Тахрир ал-Шама, а касније и Хама и Дамаск. По вашем мишљењу, како је једна милиција могла бити толико моћна да порази Сиријску арапску армију?

Очигледно је да је у последњих неколико година сиријска команда пропустила прилику да обучи војску, опреми је неопходним оружјем и изгради одбрамбене структуре. Истовремено, наоружана опозиција је успела да набави оружје. Поред тога, сиријске избеглице у Турској, које су биле спремне да се боре за мале своте новца и биле мотивисане својим негативним ставом према властима у Дамаску, вероватно су представљале добру базу за попуну њених редова.

У медијским извештајима се тврдило да су у Идлибу били украјински стручњаци за дронове који су помагали ХТС-у пре напада на Алепо. По вашем мишљењу, зашто је Украјина укључена у Сирију?

Чини ми се да, ако Украјина види могућност да на неки начин закомпликује живот Русији у једном или другом делу света, она то и чини. Сирија је само једна од земаља у низу где је забележено присуство украјинских трупа. Постоје и извештаји о њиховој активности у Судану и Малију. Тако да су акције Кијева директан одраз актуелног сукоба са Москвом.

Русија је 2015. године ушла у Сирију и потиснула милиције, чиме је спасила обалу Сирије. По вашем мишљењу, да ли је Русија могла да уради нешто да спаси Сирију пре пада Дамаска?

Русија је покушала да помогне сиријској војсци. Али није могла да уради њен посао уместо ње. Недостатак борбено способних копнених снага је главни разлог неуспеха. Ваздухопловство може само да пружи подршку, али неће обавити сав посао уместо војника на терену.

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган подржава ове опозиционе милиције већ 15 година. По вашем мишљењу, шта председник Ердоган жели подржавањем ових група?

Ердоган настоји да прошири свој утицај у Сирији. Није тајна да се многа подручја Сирије у Турској перципирају као део бившег Османског царства. Сходно томе, Анкара покушава да ојача своју позицију. И вероватно ће покушати да учврсти своје упориште како би спречила стварање независне курдске државе.

Арапска лига и арапске земље, чак и Саудијска Арабија и УАЕ, најавиле су своју подршку Сирији и председнику Асаду пре него што је он напустио власт. По вашем мишљењу, шта је натерало арапске земље да промене став и подрже сиријску владу?

Многе арапске земље, по мом мишљењу, извукле су поуке из горког искуства такозваног Арапског пролећа. Савршено добро разумеју да насилно свргавање власти често доводи до дестабилизације земље и околног региона. Довољно је погледати Либију, која није успела да изађе из кризе од 2011. године. Што се тиче Сирије, сада ситуација тамо врло лако може пратити либијски сценарио. У најмању руку, видимо да Израел већ проширује зону окупираних територија на рачун сиријских земаља. Ово је први, али вероватно не и једини негативан резултат актуелних догађаја.

Стивен Сахиуни је двоструки добитник награда за новинарство.

Извор: MidEast Discourse / Превод: Васељенска