Спајић: Попис је показао да српски језик треба да буде службени!

Спајић: Попис је показао да српски језик треба да буде службени!

Премијер Милојко Спајић у интервјуу за новогодишње издање Побједе говорио је и о иницијативи да српски језик буде службени у Црној Гори и казао да би таква иницијатива захтевала измене Устава што не би могло да се догоди без најширег консензуса.

„Ипак, морамо да будемо свесни да Црна Гора живи најважнији интеграциони моментум у својој историји и да ништа не смијемо учинити приоритетнијим. Управо зато је Влада понудила Платформу „Барометар 26“, којом се сви релевантни друштвени актери (који се залажу за чланство у Европској унији) позивају да дају допринос затварању преговарачких поглавља до краја 2026. године. Платформу су подржали сви чиниоци парламентарне већине“, казао је Спајић.

Такозвана поларизујућа питања, наводи премијер, биће отворена у посебним радним групама и скупштинским одборима, уз глас експерата из академске заједнице, где би се тражили компромиси између свих идентитетских групација у Црној Гори.

„Свакако, важно је да имамо на уму и резултате Пописа који несумњиво пружају основ да се отворе оваква питања, чија решења, како сам већ казао, морамо тражити у широким консултацијама“, казао је Спајић.

О уставном суду

Дијалог власти и опозиције о Уставном суду неопходан је, оцијенио је Спајић и додао да о томе да ли је оспорена процедура у случају пензионисања судије Драгане Ђурановић треба да одлуче надлежне судске инстанце.

Спајић је у интервјуу за новогодишњи број Побједе, рекао да је друга ствар што опозиција тај случај, односно закључак скупштинског Уставног одбора користи, нажалост, за блокаду парламента.

„Зашто нема жалбе на одлуку Уставног одбора, па да се ствар реши институционално, онако како се решава у земљама ЕУ? Ако је циљ политичка дестабилизација, поручујем да неће проћи. Сагласан сам са ставом амбасадора ЕУ – да политички актери започну конструктиван дијалог, ми смо на тај дијалог и позвали. Још чекамо одговор“, поручио је Спајић.

Он је казао и да је формирање власти у главном граду резултат одговорног односа актера изборне трке, пре свега оних који су доминантно чинили и претходну власт.

„Подгорица је добила градоначелника који ће, сигуран сам, својим знањем, искуством, енергијом, и уз подршку тима који ће предводити, покренути бројне развојне пројекте и ухватити се у коштац са свим изазовима, којих није мало“, сматра Спајић.

Он је рекао да му је жао је што је „неодговоран однос опозиције“ довео до блокаде парламента али да поздравља што у највишем законодавном дому није било репресије, слика које су грађани, нажалост, гледали у прошлости.

„Ипак, ово није време за политичка надгорњавања – јануарске пензије, укључујући и сразмјерне, сходно програму „Европа сад 2“, треба увећати, треба обезбедити и новац из ЕУ кроз План раста, кренути у крупне капиталне пројекте… Ако све ово буде угрожено, опозиција, којој је пружена рука за дијалог, треба да преузме одговорност“, истакао је Спајић.

Он је додао, да с обзиром да се од представника свих парламентарних партија чује да је улазак у Европску унију главни стратешки циљ Црне Горе, вјерује да немамо непремостивих препрека на том путу.

„Уколико политичке партије испоштују курс које саме прокламују, онда ће амбициозан план затварања свих поглавља до краја 2026. бити достижан и тиме испуњен сан генерација“, сматра Спајић.

На питање о изменама Закона о држављанству, Спајић је одговорио да то долази од појединих субјеката парламентарне већине, а да је свој став о потенцијалним изменама већ саопштио.

„Ништа не сме бити урађено на штету интереса државе Црне Горе и њене независности. Такође, све што би потенцијално (наглашавам – потенцијално) настало из такве иницијативе мора бити резултат широког договора са опозицијом уз најстроже поштовање закона и Устава и у партнерству са ЕУ“, поручио је Спајић.

Спајић очекује динамичну стопу реалног економског раста

Премијер Милојко Спајић у наредној години очекује динамичну стопу реалног економског раста Црне Горе од 4,8 одсто, даљу стабилизацију инфлаторних кретања и додатно смањење незапослености.

„Осим позитивних очекивања када је у питању туристичка сезона, подстицај економском расту даће и велики инвестициони циклус кроз започињање крупних инфраструктурних пројеката, попут изградње друге дионице ауто-пута Матешево – Андријевица, реконструкције железнице, као и значајних пројеката изградње и реконструкције у области здравства и образовања“, рекао је Спајић у новогодишњем интервјуу Побједи.

Он је најавио да ће наредне годинр бити донесена одлуку о обједињавању лучког подручја кроз потенцијалну куповину некадашњег предузећа Контејнерски терминал и генерални терети, али и о валоризацији Аеродрома кроз коначни завршетак тендерског поступка за концесију аеродрома Подгорица и Тиват, који траје од 2019. године.

„Убрзавањем европских интеграција и нашом тежњом да до 2028. будемо пуноправна чланица ЕУ, пред нашу економију постављају се велики захтјеви како би Црна Гора била спремна да постане дио јединственог европског тржишта“, навео је Спајић.

Он је додао да је први корак на том путу већ направљен чланством у Јединственом подручју плаћања у еурима (СЕПА), што је конкретан бенефит за грађане и привреду, који ће омогућити да се безготовинске трансакције између Црне Горе и чланица СЕПА система спроводе на бржи, једноставнији и јефтинији начин.

Спајић је, коментаишући опозициону блокаду парламента, казао да ће буџет за наредну годину свакако бити усвојен и позвао Скупштину да у интересу грађана и државе то учини што прије.

„Тако ћемо послати поруку и међународним партнерима и потенцијалним инвеститорима да је наш систем поуздан и ефикасан“, поручио је Спајић.

Он је рекао и да му је жао што је неодговоран однос опозиције довео до блокаде парламента, али је и поздравио то што у највишем законодавном дому није било репресије, односно слика које су грађани, нажалост, гледали у прошлости.

„Ипак, ово није време за политичка надгорњавања – јануарске пензије, укључујући и сразмерне, сходно програму Европа сад 2, треба увећати, треба обезбедити и новац из ЕУ кроз План раста, кренути у крупне капиталне пројекте. Ако све то буде угрожено, опозиција, којој је пружена рука за дијалог, треба да преузме одговорност“, поручио је Спајић.

Он је подсетио да је програм Европа сад 2 усмерен на два циља – смањење фиксних трошкова за послодавца, како би се подржао бизнис кроз подстицајну пореску политику, а Црна Гора учинила привлачнијом за инвестирање, и унапређење стандарда запослених, чиме би се ограничио одлив радне снаге након приступања ЕУ и либерализације тржишта рада.

„Након имплементације тог програма, јавне финансије Црне Горе су апсолутно стабилне, што доказује суфицит текуће буџетске потрошње, а што значи да држава све своје текуће обавезе финансира из текућих прихода и да се задуживање искључиво користи за отплату старих дугова и финансирање инфраструктурних пројеката, који су изузетно важни за ширење економског потенцијала земље и диверсификацију њене економије“, рекао је Спајић.

Он је казао да је подстицајна и транспарентна пореска политика изузетно важна за инвестициони амбијент једне земље, али да то није једино што опредељује кредибилне инвеститоре да уложе новац, већ је то и владавина права и политичка стабилност.

„Сигуран сам да је последњих година Црна Гора направила квалитативни помак у владавини права, чему сведочи и напредак на европском путу, који је дуго био блокиран управо због одсуства реформи на овом пољу. Да је и са међународних адреса препознат напредак земље показује и чињеница да је за само годину рада ове владе унапређен кредитни рејтинг Црне Горе, што је јако добар сигнал за инвеститоре“, саопштио је Спајић.

Он је додао да је пред Црном Гором још пуно посла.

„Црна Гора има много већи економски потенцијал, а да би га испунила, неопходно је убрзати развој инфраструктуре кроз ширење саобраћајне мреже, развој аеродрома и додатну валоризацију Луке Бар. Дигитализација јавних услуга, реформа јавних предузећа, смањење сиве економије, решавање питања недостатка радне снаге и смањење бизнис баријера области су на којима интензивно радимо и којима ће се обезбедити основ за дугорочни економски раст и развој“, поручио је Спајић.

Он сматра и да је програм економског држављанства допринео привлачењу страних инвестиција, које су имале мултипликативни економски ефекат, као што је валоризација значајних економских потенцијала и ресурса, отварање нових радних места и подстицај равномернијем регионалном развоју.

„Током примене програма, у једном дијелу уочили смо и одређене пропусте, нарочито када је у питању употреба финансијских средстава, као и банкарских гаранција. Зато сматрам да би било од изузетног значаја размотрити редефинисање постојећих услова или потенцијални иновирани концепт, који би био прилагођенији потребама и условима како црногорске, тако и глобалне економије, односно више фокусиран на привлачење талената, који би својим знањем допринели даљем унапређењу конкурентности црногорске привреде и бржем укључивању у велико европско, али и глобално тржиште“, саопштио је Спајић.

Он је навео да тренутно 70 земаља у свету има неки облик издавања пасоша по основу финансијског доприноса.

„Полазећи од тога, донећемо одлуку која ће бити усаглашена са ЕУ, како бисмо заштитили безбедност и репутацију државе, а посљедично и Европске уније, од ризика уласка сумњивог капитала или појединаца умешаних у прање новца и финансирање тероризма, али и обезбедили нове подстицајне услове за развој економије“, закључио је Спајић.

083 портал

Бонус видео