Дарија Кисић Тепавчевић за нову министарку здравља?!

Дарија Kисић Тепавчевић

Епидемиолошка ситуација у Србији је све боља, активност корона вируса слаби, сада морамо да се враћамо уобичајеним животним активностима, али не смемо да заборавимо да је сада најважнија лична одговорност.

О томе данима причају лекари у нашој земљи, а вечерас је говорила и епидемиолог др Дарија Кисић Тепавчевић, заменица Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, све док није уследило једно питање које ју је, чини се, помало збунило.

Осим да Ковид-19 полако али сигурно постаје ружна прошлост, шушка се и да ће једна од дама са прве линије фронта и чланица Кризног штаба за борбу против коронавируса можда сести у министарску фотељу.



Гостујући у емисији „Црвена линија“ на Н1, др Кисић Тепавчевић је говорила о епидемиолошкој ситуацији, личној одговорности „која је кључна“, али и о томе како путовати док пандемија Ковида-19 траје.

Са аспекта путовања, безбедније је ићи са члановима породице личним превозним средством односно аутомобилом, а не аутобусом или авионом. Ако говоримо о смештају, боље је да буде приватни, а не хотелски. Другим речима, пожељно је да будемо смештени тамо где је мањи број људи. Наравно, важно је континуирано пратити епидемиолошку ситуацију у земљи у којој боравимо – објаснила је докторка.

На крају емисије уследило је питање због којег је на моменат – заћутала. Да ли се може очекивати да након избора једном уђете у Владу Србије, као министарка здравља?



– Не знам какво је то питање и како има везе са летовањима? Ја се надам се да ћу ове године отићи на одмор и да ћу се одморити – кратко је рекла Кисић Тепавчевић.

Подсетимо, слично питање постављено јој је недавно и у емисији „Хит твит“ на телевизији „Пинк“.

– То занима медије, али ја сам досадна особа, па покушавају разне ствари да извуку. Нити сам размишљала нити ме неко питао да ли бих била министар здравља у Влади – рекла је она тада.



Блиц

2 Коментара

  1. Vic Godine 2020 : Mujo i Krokodil

    Isao tako Mujo s prskalicom po svom selu i prska po cesti, po kućama, po vrtovima, njivama. Ljudima je to bilo čudno pa su pozvali policiju.
    Pita njega policajac:
    „Je l’, ba, Mujo, što ti to prskaš uokolo?“
    „Pa prskam sredstvom protiv krokodila.“ „
    „Ali, bolan, ovdje nema krokodila!“, vikne policajac iznenađeno.
    „Pa naravno da nema, kad ja prskam.“

    Na to reče policajac:
    „Onda ću ja napraviti da to bude obavezno. Da svi moraju prskati, jer ne bi bilo dobro da nam ovdje krokodili dođu i pojedu djecu.“
    Nije prošlo dugo, cijelo selo je od Muje kupovalo sredstvo protiv krokodila i prskalo sve uzduž i poprijeko. Osnovan je i Štab za krizne situacije koji je davao mjere i upute o provođenju i praćenju prskanja kojih su se svi morali strogo držati pod prijetnjom kazne. Mujo se od prodaje tog sredstva za prskanje ubrzo jako obogati i postade tajkun, a k tome je još dobio i Orden za zaštitu djece. Čak je i na ulazu u selo osvanula tabla: „Mujino selo, prijatelj djece“. Nekome je to sredstvo koje je Mujo smućkao uništilo kukuruz, nekome ubilo kravu, nekome je dijete oboljelo od neke čudne bolesti, ali sve je to naravno bilo puno, puno manje štetno, nego li da krokodili pojedu djecu.

    Štab je svaki dan u 14h objavljivao koga je i u kojem selu, diljem svijeta, krokodil pojeo. I nitko nije smio ništa ni posumnjati, a kamoli pitati i istraživati jer bilo je nepobitno da otkad se u selu temeljito prska, nije viđen niti jedan krokodil…

    Čak su Muji i pljeskali u 8 navečer.

    Svaka slučajnost sa bilo čime je – slučajna …

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.