„Стеже се обруч око Мила Ђукановића – дошао му је политички крај

Мило Ђукановић

Међународнии институт за блискоисточне и балканске студије, Ифимес из Љубљане. урадио је анализу под називом „Црна Гора 2020: Стеже се обруч око Мила Ђукановића“ у којој се разматра питање судбине његове 31-годишње власти уочи предстојећих избора.

У анализи се, поред осталог, указује да се први пут у историји НАТО дешава да је ново жариште конфликта, које је проузроковао режим Мила Ђукановића унутар НАТО-а, а не као до сада изван Северноатлантског савезништва.

„Аналитичари сматрају да је према извештајима ЕУ, Стејт департмента, Фридом хауса и најзначајнијих званичника из ЕУ и светске заједнице режим Мила Ђукановића осуђен на пропаст, јер је као антидемократски режим детектован од институција и појединаца западне провенијенције да не представља никав бастион отпора и борбе против наводне великосрпске политике, и ‘велике Србије’ него криминалан и корумпиран режим, који је дошао у озбиљну конфронтацију с најмоћнијим западним државама, док у позадини скривено шурује с Кином и Русијом“, пише у опширној анализи чији делови су достављени Танјугу.

Оцењено је и да ће због тога бити неизбежно посредовање међународне заједнице, како би се решио унутрашњи конфликт у Црној Гори, који, како се наводи, може озбиљно угрозити мир и стабилност целог региона.




Ифимес наводи критике страних званичника о корупцији, организованом криминалу у Црној Гори, као и извештај Стејт департмента објављен у марту 2020. године о стању људских права у Црној Гори за 2019. годину, где се поново критикује режим Ђукановића, да је корумпиран и да су владини званичници укључени у коруптивне поступке.

Ифимес објашњава и зашто Франсис Фукујама, један од најзначајнијих и најутицајнијих политичких теоретичара и мислилаца данашњице, критикује Мила Ђукановића и његов режим.

„Мислим да је он ефикасан политичар, али не сматрам да води демократску државу“, рекао је Фукујама почетком јуна 2020. и додао да је он врло „проблематичан лидер, због начина на који је користио политичку моћ – да се у Црној Гори онемогући стварна борба за власт“, пише у анализи Ифимеса.

Фукујама је истакао да није исто чланство у НАТО-у и ЕУ, јер се по питању НАТО-а више ради о стратешком савезу и да у Црној Гори постоји много корупције.




Фукујама сматра и да сарадња с Кином гура Црну Гору у финансијску опасност и да је Ђукановић сам донео пуно упитних одлука.

Мишљења је да је свим истинским демократијама потребна промена различитих странака на власти, а „он (Ђукановић) је на власти у Црној Гори већ веома дуго“.

Ифимес наводи и да најзначајнију подршку режиму Мила Ђукановића пружа Република Хрватска.

„Док Хрватска, председавајућа ЕУ, здушно подржава формирање засебног трећег ентитета у БиХ, Тонино Пицула (СДП/С&Д) као известилац Европског парламента за Црну Гору ‘затвара очи’ пред очигледним злоупотребама црногорског режима и Црне Горе и Хрватске, који су спонзоре пронашли у Кини, али и Руској Федерацији“, оцењује се у анализи.

Такође се наводи да режим Мила Ђукановића покушава да осигура свеобухватну подршку Бошњака западног Балкана позивајући се на борбу против „великосрпског пројекта и национализма“.




„Основа деловања режима Мила Ђукановића је да сви они који критикују један од најкорумпиранијих режима у Европи бивају проглашени заговорницима великосрпске политике и интереса, а управо је Ђукановић био најближи сарадник Слободана Милошевића када је великосрпска политика била у успону почетком деведесетих година прошлог вијека“, указује се у анализи.

Ифијмес поставља питање да ли су САД, ЕУ, најзначајније светске невладине организације, међународни посредници и дипломате, наведени у овој анализи, пројекти и у функцији великосрпске политике, јер критикују и упозоравају на режим Мила Ђукановића.

„Најбољи одговор на ово питање ће превасходно дати управо они из региона, који због уверења или неких других интереса подржавају криминални и корумпирани режим неосуђеног ратног злочинца Мила Ђукановића. Можда и закључе, да је управо Мило Ђукановић поново оживео великосрпски пројекат покушавајући да узме имовину Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве (МЦП-СПЦ)“.



Факти

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.