Насловна Ванредно стање НЕВЕРОВАТНА ИСКУСТВА СРПСКЕ ПОРОДИЦЕ: Немачке „експресне мере“ у борби против короне

НЕВЕРОВАТНА ИСКУСТВА СРПСКЕ ПОРОДИЦЕ: Немачке „експресне мере“ у борби против короне

(Фото : Танјуг)

За викед добијемо неку кијавицу. Прво кћи, па син и ја.
Супруга и друга кћи нису добиле ништа.

Ја напишем боловање, а у школу (основну) јавим да син и кћи неће доћи. Другу кћи пошаљем у школу јер нема кијавицу и добро се осећа.

Око подне јављају ми, да је у синовом одељењу регистрован један случај „озлоглашеног ковида“ и да је одељење распуштено до даљњег. Питам сина ко то може бити, ко је имао неке симптоме он ми одговори. Његово одељење носи маске на часу, а то дете је кад кашље и кија – учтиву скидало маску, да је ваљда не запрља, и кијало на страну. Добро.

Дакле наша породица има међу собом особу која је била у контакту са зараженим. Шта сваки човек који и мало логике има закључује, па и не био фамозна струка – па то да је и цела породица евентуално заражена, преко те наше контакт особе, која већ целе 3 недеље иде у школу са зараженим, тако да неко време инкубације није могуће тачно одредити. То је нека логика.




Зовем школу и питам: шта ћу са другом кћерком? Одговарају ми да она може да иде у школу, јер није из одељења заражене особе. Добро али – питам ја – она је „у одељењу“ са нама код куће, што значи и са братом који је контакт особа зараженог. Ах да…чекајте да питам. Чује се разговор у позадини. И она остаје код куће. Добро, важи, поздрав.

Како то сада замишљају они који би да мењају Србе по угледу на неке друге народе: Из школе истог момента послали мејл са контакт подацима родитеља и деце у градски завод за здравство, а у заводу дама истог момента позвала родитеље да има јави шта и како даље да раде + послала мејл на адресу родитеља, + школа јавила савету родитеља да се исконтактирају међусобно. Дакле могућ је троструки долазак инфорамција, јер ради се о ковиду. Хоћемо да избегнемо „шпанско/италијански сценарио“, јел тако? Људи се заражавају. Остај на месту где се ко затекао. Ваљда би тако требало бити да је неки озбиљан вирус. Или да је жеља да се народ не зарази, озбиљна.

Е, па није тако било.

Од школе су деца добила писмо у коме укратко стоји да је једно дете заражено, да избегавамо контакт с другима и да „не зовемо градски завод за здравство док нас они не позову први“. Пошто знам родитеље деце који са мојим сином иду у школу, знам да трећина није ни разумела писмо, а трећина га није ни схватила озбиљно. Толико о томе колико су овде озбиљни са тим стварима




Здравствени завод није звао тог дана. Није звао ни следећег дана. Ја позовем директорицу и питам шта да се ради, смем ли да идем на посао, моје боловање се ближи крају. Немојте да одем, па да ме после две недеље назове неко да каже да сам требао бити у карантину, и да ми звекне казну. (О корони ја лично мислим да је опака игра и да је Capt’n Holywood Project – али немојте слушати мене, нисам струка, нисам студирао медицину 8 година, нисам специјализован за корону, нисам добио лаптоп на поклон од биг фарме, нисам ишао на семинаре где се у гламурозним салама презентује царево ново одело, а после инпута ужива уз канапе са на чачкалицу набоденим лососовим филетом, шери парадајзом и сирем, где се сироти струканери поносе што су део тог шоуа. Поздравите ми Докторку Дарју и Доктора Кона, може и Лончара). Учитељица се зачуди што толико дуго траје и зашто заиста нико није позвао, али ме смирује, ма назваће они имају пуно посла. Мада и њој нелогично, сама каже. Ал да нипошто не зовем здравствени завод, тако су рекли – опет ми понови. Послушна природа ова учитељица, ни трунке самоинцијативе.

Трећи дан не зове нико. Позовем ја њих и образложим. Добијем одговор, чекајте да видимо, јавићемо се. Позовем и учитељицу и кажем јој шта се збило, и да и она види јесу ли то они наше одељење заборавили или то већ има своју сврху што је тако. После два три сата зову ме из здравственог и кажу:

– Ваш син мора да буде у карантину. Он је контак особа са зараженом особом. Нико даље у породици не мора да буде у карантину. Сутра нек дође да уради тест.

– Госпођо, али како ми који смо контакт особе од контакт особе можемо да идемо напоље. Зар ми не можемо да евентуално заразимо друге? Ковид ти је то!

– Таква су правила. Тек ако Ваш син буде позитиван, важи карантин и за Вас

– Поштујем, ауф видерзен – Ауф видерзен.




Ево, све сам познанике истелефонирао. Ово је, за мене неуСтрученог и површно обавештеног, још један доказ да се ова ствар не узима толико за озбиљно, колико то захтевају од нас.

Људи, ако је тај ковид ТО што нам покушају утувити у главу – откуд у једној Немачкој толико губљење времена и таква нелогичност у раду? Ако је ТО заиста толико опасно, и АКО заиста покушавају да УМАЊЕ број заражених, како је такво кашњење могуће, и зашто изолују контакт особе од контакт особа толико касно?

По мени, или су људи и у Немачкој не много организованији од нас у Србији. Или тај ковид није толико опасан. Или је процес тако одређен да би се више људи заразило, да би се на конту тога спроводиле неке даље мере.

Опет, не би никога да водим на погрешан траг. Чувај се онолико колико ти разум и логика налажу. Једна ствар ми је сумњива: да после пар “моша“ – птичији и свињски грип, ковид – заиста не пусте неку чуму у народ. И по четврти пут не повичу: „вуци вуци, помагајте људи“. И да се људи не засмеју и кажу: „у ал ти је фазон“

И после свега, у Божијим смо рукама. Више зависи од њега него од наше памети.

Србин пречанин

Васељенска



Нема коментара

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.