Самоубиства деце потресају Србију: Ша се дешава са децом у Србији?

(Фото: Пиксибај)

У мору информација којима су деца изложена на интернету доминирају оне које узбуђују, посебно у игрицама. Превелико, константно узбуђење увек води у депресију. То су деца која немају радост, само узнемиреност, каже за Спутњик специјалиста клиничке психологије др Влајко Пановић поводом последњих самоубистава деце која потресају Србију.

Седамнаестогодишња девојчица у Крушевцу убила се скоком кроз прозор болнице, а неколико дана касније, дестогодишњи дечак пронађен је обешен у стану у Београду. Док се чекају званични извештаји полиције о овим трагедијама, у јавности се спекулише да је дечак себи одузео живот због игрице, популарног „изазова“ на интернету. У изјавама за медије они који су децу познавали, тврде да се ни по чему није могло закључити да с њима нешто није у реду.

Узрок самоубистава код деце – депресија

Клинички психолог др Влајко Пановић за Спутњик каже да самоубиства ове деце, иако се поводи сигурно разликују, највероватније повезује исти узрок – депресија.

Пановић објашњава да су деца и млади на интернету непрекидно изложени манипулацијама, сензацијама и узбуђењима који их воде ка том стању. Опасни су бројни садржаји, а нарочито игрице:




„То је један модерни феномен. Када човек себе неколико сати држи у добровољном стресу, он потроши ресурсе за адаптацију и после неког времена је потпуно потрошен, полако упада у депресију која постаје све дубља. Деца су превише ангажована на различитим екранима, када родитељи то коначно примете, почињу да уводе рестрикције или санкције, али то је мач са две оштице“, каже Пановић.

Истичући да нема намеру да икога осуђује, јер то је такође феномен овог доба, наш саговорник каже да родитељи деци одмажу, јер несвесно подстичу њихов егоизам.

„Један дечак из Новог Сада се убио, јер је играјући игрице чак дошао до тога да је шуровао са сатанистима. На крају се убио за време породичног ручка. Оставио је поруку да су они имали погрешну слику о њему да је добар. То је онај клише, добар је, где га оставиш, ту га нађеш“, каже Пановић и додаје да родитељи, без обзира на узраст детета, морају да знају каквим је оно садржајима на интернету изложено.

Како да знамо да је дете у депресији

Наш саговорник који се бави проблемима савремене породице, лечењем зависности од нових технологија најмлађих пацијената, каже да, иако нисмо спремни то да прихватимо, морамо да схватимо да се на глобалном плану води нека врста рата против човека у коме сви учествујемо, па нам се лако може десити да изгубимо додир са дететом, не препознамо депресију.

„Нико се не пита, зашто деца не воле живот, зашто не воле своје тело, зашто немају освешћену ту димензију, а то је оно што ми као њихови родитељи и васпитачи и читава култура треба да их вратимо, између осталог и култу тела, здравља, али не на начин који деца опет проналазе на интернету“, каже Пановић.

Он додаје да је рецепт за здрав живот једноставан и свима познат, па је и по њему лако препознати да ли је дете у проблему коме и сами доприносимо. Прво на шта треба да обратимо пажњу је измењени ритам дана и ноћи који – води у депресију.




„Деца која још расту би требало да легну до 9, а одрасли до 10, то је идеално време за добар одмор и обнављање мозга. Када то кажем, увек ризикујем да ми се смеју, зашто, подлегли су притиску већине, кажу да тада живот почиње. Живот може да почне и ујутру, то је сада цивилизацијски проблем, зато је важно форсирати лепоту и културу понашања кроз медије. Опхођење према другима, према телу“, каже Пановић.

Усмерите децу ка лепоти

Он додаје да се овом крупним темом бавимо само спорадично, кад се догоди трагедија. Оно што је још горе, упозорава, до следеће трагедије опет се форсира само оно што до ње води. Зато треба да се бавимо достојанством живљења, а не мраком.

„Када је чуо последње црне вести, мој унук који иде у седми разред, питао ме је, деда, зашто се деца убијају. Феномен смрти деца разумеју већ после седме или осме године, али родитељи не треба да се баве феноменом смрти, већ феноменом живота. Да афирмишу вредности које враћају достојанство живљења. Ово што причам су филозофске теме које ваши уредници можда неће пустити, јер новинама треба сензација, спектакл, узбуђење, шер и лајв, а то је трагично за цивилизацију“, истиче Пановић.

Он додаје да је лако приметити да ли деца беже од самих себе јер смо изложени истим надражајима модерне цивилизације, али да не смемо изгубити из вида да су најмлађи, док нас нема, на интернету изложени небројеним перфидним манипулацијама. По њему, терапија, која је уједно и превенција је врло једноставна.




„Треба да форсирамо оно што је Достојевски говорио – лепоту. Као помоћно средство у раду са пацијентима користим усмеравање ка лепоти, свакоме од њих дам неки задатак, да ми фотографише цвеће, улице, дрвеће, децу, да обрати пажњу на оно што не стигнемо да видимо. Сваки родитељ са својим дететом може да примени овај систем. Дете треба усмеравати, каналисати, васпитавање је моделовање дечјег понашања, усмеравање ка жељеном, ка лепом, добром, вредностима које су проверене, а не пустити га да игра игрице, да ради оно што му група наметне“, истиче Пановић.

Научите децу да користе интернет

Он додаје да родитељи треба да помогну деци да разумеју садржаје које конзумирају, са било ког екрана, да седе поред њих и прате шта гледају, а пре свега да се образују. Да се сете да они васпитавају, постављају правила. Најгоре што можемо да урадимо је да купимо рачунар или телефон и дамо детету да само бира садржаје.

„Имате једну законитост која је скоро универзална. Кад им забраните телевизор, деца се мало буне, зато што имају алтернативу, када им забраните лаптоп, опиру се и родитељима као аргумрент наводе онлајн наставу, ту родитељи попуштају, али највећа драма се одвија када им забране телефон. А он је истовремемно највећи непријатељ односа родитељ – дете“, каже овај лекар.

Он додаје да родитељи пре свега треба да науче децу како да користе интернет, али да га заиста користе, да им буде на корист.

„Ипак, најважније од свега је да родитељи мењају своје понашање, да буду у животу деце на такав начин да деца прихвате њихове обрасце, а не медијске концепте који воде ка депресији, па и самоубиству. То је за родитеље тешко, јер су пуни гордости и предрасуда, не разумеју ситуацију у којој се дете налази, деца се налазе у великим искушењима, никад тежим, никад горим, нуди им се све и свашта“, закључује Пановић.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Сенка Милош / Спутњик

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.