Србија по смртности од карцинома на другом месту у Европи, годишње оболи око 40.000 особа, а премине скоро 30.000

Онколошка удружења на челу са форумом пацијената Србије покренула су националну кампању “Нема чекања” са циљем да лечење онколошких пацијената буде приоритетно. Оно је отежано услед пандемије коронавируса, а статистички подаци су поражавајући. На ову тему говори гост Н1 проф. др Даворин Радосављевић, руководиоца Клинике за медикалну онкологију Института за онкологију и радиологију Србије.

Према статистичким подацима у Србији годишње од малигних болести оболи око 40.000 особа, а премине скоро 30.000. Висока смртност од малигних болести позиционирала је Србију на високо друго место у Европи.
Проф. др Радосављевић каже да је Србија на осамнаестом месту по обољевању од малигних болести у Европи, а на другом по смртности, и како каже доктор то је непријатна статистика која нас прати годинама.

„Све мере које покушавамо да спроведемо су да омогућимо рану дојагностику, јер би она у комбинацији са оптималним лечењем била рецепт за успех, због ког кривуље обољевања и смртности од карцинома данас падају у развијеном свету“, каже доктор.

„Преоптерећени смо“

„Много је пацијената, и не препознају сви пацијенти ране симптоме, а често их ни лекари не препознају у примарној здравственој заштити, или се пацијенти једноставно не јављају“, каже др Радосављевић и додаје:

„Доступност софистициране дијагностике је данас у онкологији неопходна. Скенери су стандардна метода дијагностике као и методе у лабораторијској дијагностици којих има пуно, укључујући и савремене методе молекуларне дијагностике. Све то је доступно у великим центрима, али много мање у секундарним центрима“.

Како наводи доктор, идеја постоји у стручним удружењима, и о томе се разговара на Институту за окологију, да је неопходна децентрализација система, која ће омогућити да велике болнице у Србији, као што су центри у Краљеву, Ваљеву, Врању или Зрењанину, као што успешно лече друге болести, преузму главнину етаблираног стандардног лечења у онкологији. Такође је додао да се то може направити, укључујући и дијагностику.

Доктор додаје да „није довољно имати опрему, потребно је и знати“. У том смислу имали би и стручну помоћ, то се све може урадити.

„Рецимо, сви долазе у Клинички центар, јер су сви упућени, а он служи за компликоване случајеве, за лечење онога што се не може лечити једноставнијим методама у општим болницама“, објашњава доктор.

Пандемија коронавируса и малигне болести

Када је у питању лечење пацијената од малигних болести, доктор Радосављевић каже да пандемија није имала утицај, јер се хемио терапија и радио терапија на Институту уа онкологију спровде у пуном обиму, чак и у већем обиму него стандардно.

„Ми смо и раније радили на ивици издржљивости, а сада и више од тога, додаје доктор.

Када је хирургија у онкологији у питању ствари стоје мало компликованије, јер зависи од расположивости центара у унутрашњости, навиди гост Н1.

“ Оно што касни је дијагностика“, истиче доктор.

Кампања „Нема чекања“

„Кампању су покренула удружења пацијената. Они су свесни да дуго чекају на дијагностику, али има и пацијената који седе код куће и не желе да почну дијагностику“, каже доктор и додаје да није увек тако једноставно отићи на дијагностику, јер она није увек сасвим доступна, и није доступна у року када би то пацијент хтео.

[table id=1 /]

Н1