Србија по смртности од карцинома на другом месту у Европи, годишње оболи око 40.000 особа, а премине скоро 30.000

Србија по смртности од карцинома на другом месту у Европи, годишње оболи око 40.000 особа, а премине скоро 30.000

(фото:НСПМ)

Онколошка удружења на челу са форумом пацијената Србије покренула су националну кампању „Нема чекања“ са циљем да лечење онколошких пацијената буде приоритетно. Оно је отежано услед пандемије коронавируса, а статистички подаци су поражавајући. На ову тему говори гост Н1 проф. др Даворин Радосављевић, руководиоца Клинике за медикалну онкологију Института за онкологију и радиологију Србије.

Према статистичким подацима у Србији годишње од малигних болести оболи око 40.000 особа, а премине скоро 30.000. Висока смртност од малигних болести позиционирала је Србију на високо друго место у Европи.
Проф. др Радосављевић каже да је Србија на осамнаестом месту по обољевању од малигних болести у Европи, а на другом по смртности, и како каже доктор то је непријатна статистика која нас прати годинама.

„Све мере које покушавамо да спроведемо су да омогућимо рану дојагностику, јер би она у комбинацији са оптималним лечењем била рецепт за успех, због ког кривуље обољевања и смртности од карцинома данас падају у развијеном свету“, каже доктор.



„Преоптерећени смо“

„Много је пацијената, и не препознају сви пацијенти ране симптоме, а често их ни лекари не препознају у примарној здравственој заштити, или се пацијенти једноставно не јављају“, каже др Радосављевић и додаје:

„Доступност софистициране дијагностике је данас у онкологији неопходна. Скенери су стандардна метода дијагностике као и методе у лабораторијској дијагностици којих има пуно, укључујући и савремене методе молекуларне дијагностике. Све то је доступно у великим центрима, али много мање у секундарним центрима“.

Како наводи доктор, идеја постоји у стручним удружењима, и о томе се разговара на Институту за окологију, да је неопходна децентрализација система, која ће омогућити да велике болнице у Србији, као што су центри у Краљеву, Ваљеву, Врању или Зрењанину, као што успешно лече друге болести, преузму главнину етаблираног стандардног лечења у онкологији. Такође је додао да се то може направити, укључујући и дијагностику.

Доктор додаје да „није довољно имати опрему, потребно је и знати“. У том смислу имали би и стручну помоћ, то се све може урадити.

„Рецимо, сви долазе у Клинички центар, јер су сви упућени, а он служи за компликоване случајеве, за лечење онога што се не може лечити једноставнијим методама у општим болницама“, објашњава доктор.

Пандемија коронавируса и малигне болести

Када је у питању лечење пацијената од малигних болести, доктор Радосављевић каже да пандемија није имала утицај, јер се хемио терапија и радио терапија на Институту уа онкологију спровде у пуном обиму, чак и у већем обиму него стандардно.

„Ми смо и раније радили на ивици издржљивости, а сада и више од тога, додаје доктор.

Када је хирургија у онкологији у питању ствари стоје мало компликованије, јер зависи од расположивости центара у унутрашњости, навиди гост Н1.

“ Оно што касни је дијагностика“, истиче доктор.

Кампања „Нема чекања“

„Кампању су покренула удружења пацијената. Они су свесни да дуго чекају на дијагностику, али има и пацијената који седе код куће и не желе да почну дијагностику“, каже доктор и додаје да није увек тако једноставно отићи на дијагностику, јер она није увек сасвим доступна, и није доступна у року када би то пацијент хтео.

[table id=1 /]



Н1

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

1 утисак на “Србија по смртности од карцинома на другом месту у Европи, годишње оболи око 40.000 особа, а премине скоро 30.000

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета