Ко је Рус бачен кроз прозор Амбасаде у Берлину? – Тежак рат безбедносних служби

Ко је Рус бачен кроз прозор Амбасаде у Берлину? – Тежак рат безбедносних служби

(фото:webtribune.rs)

Берлински полицајци, који чувају зграду Амбасаде Русије нашли су 19. октобра беживотно тело.
Леш се налазио одмах поред улаза у конзуларно одељење, на плочнику у Беренштрасе. Тај човек је очигледно био избачен кроз прозор.

Покушаји реанимације су пропали. Имао је 35 година.

Мушкарац је, како се испоставило, био акредитовани руски дипломата и већ око две године стациониран у Берлину – и то као “други секретар амбасаде”. Претходно је био на служби у другим земљама, између осталог и у Аустрији.



С обзиром на дипломатски имунитет, берлинска полиција не сме да истражује овај случај.

Посмртни остаци преминулог мушкарца су пребачени у Русију.

Амбасада је саопштила да се ради о “трагичној несрећи” и да сваку спекулацију сматра “погрешном”.

О овоме се говорило у канцеларији канцеларке
Али случај и даље интригрира немачке безбедносне службе.

Смрт дипломате била је тема и током представљања недељног извештаја о стању тајних служби у канцеларији канцеларке Меркел.

Наиме, могуће је да је дипломатски статус тог човека био у ствари само параван – те да се заправо радило о руском шпијуну.

У сваком случају, отац 35-годишњака је високорангирани сарадник руске обавештајне службе ФСБ.

Он је, како се наводи, шеф одељења које је између осталог, задужено за прогон, чак и убиства терориста, као и декларисаних непријатеља државе и Устава.

Немачке безбедносне службе полазе од тога да то не мора нужно да значи да је и његов син, који је пронађен мртав у Берлину, радио за ФСБ.

Без доказа
Како се сазнаје из безбедносних кругова, до сада нису пронађени докази који би заиста доказали да је овај дипломата у Немачкој био активан по налогу ФСБ-а.

Такође ништа не указује на то да је имао везе с убиством једног чеченског азиланта, који је у лето 2019. ликвидиран у берлинском парку Клајинер Тиргартен.

Но, није искључено да је он радио за неку другу руску тајну службу.

Дипломатска представништва, дакле амбасаде и конзулати су традиционално упоришта обавештајних служби.

И то потпуно службено, то зна и свака земља домаћин.

Стручни термин за то је у Немачкој “Легалресидентур”, односно (у слободном преводу) легално представништво тајне службе у иностранству.

Готово свака држава која у Немачкој има своју амбасаду, осим дипломата акредитује и службене представнике својих безбедносних служби.

Ови обавештајци су често контакт-особе за немачке службе, попут Службе за заштиту уставног поретка и Савезне обавештајне службе БНД.

Такође и руске службе имају такву контакт-особу.

Осумњичене наводне дипломате
Поред њих често постоје и други обавештајци, који нису пријављени као такви, већ су “прерушени” у дипломате.

Управо у случају Русије би број тих камуфлираних шпијуна могао бити, како се сумња, прилично велик.

Претпоставља се да чак четвртина дипломатског особља шпијунира за руску “домаћу” тајну службу ФСБ, за иностранство СВР или за војну тајну службу ГРУ.

Дипломатски статус те шпијуне у Немачкој штити од казненог прогона, али су они ипак на “мети” контрашпијунаже немачке Службе за заштиту уставног поретка – наџор агената, прислушкивање телефона и надгледање поште већ годинама је свакодневни посао чувара уставног поретка.

Као резултат тога многе особе су Немцима већ упале у очи, ухапшене су или чак и осуђиване због тога што су били активни доушници руских обавештајних служби – или су то тек хтели да постану.

Пре неколико година је, на пример, један сарадник БНД-а покушао Русима да прода тајне интерне податке своје службе.

Понуду је послао мејлом на адресу руског генералног конзулата у Минхену.

Руски шпијуни му нису одговорили, али је до информација дошла Служба за заштиту уставног поретка.

На крају се испоставило да је тај беендеовац већ раније продавао службене тајне америчкој обавештајној служби ЦИА.

У лето 2017. сарадник једне фирме која је била задужена за одржавање електронских уређаја у Бундестагу, послао је једну коверту на адресу руске амбасаде у Берлину.

На пошиљци није стајаłа адреса пошиљаоца, а била је намењена руском војном аташеу.

Служба за заштиту уставног поретка је пресрела пошту и у писму открила ЦД са 385 докумената у пдф-формату са нацртима зграда немачког Бундестага, информацијама о канцеларијама и другим просторијама.

У јуну је немачко Државно тужилаштво наложило хапшење једног сарадника Универзитета у Аугсбургу, који је наводно деловао као извор руској тајној служби.

29-годишњи научни сарадник осумњичен је да се најмање три пута састао с једним руским шпијуном и да му је предао неке информације са свог Универзитета.

За то је, како се наводи, добио новац.

Његова адвокатица то демантује.

И тврди да је њен клијент једном свом руском познанику само предао информације које су ионако биле јавно доступне.

Када је био ухапшен 29-годишњак из Аугсбурга, на лицу места је с њим био и наводни “шеф” (односно “официр за везу”) руских агената из руског генералног конзулата у Минхену.

Он је полицајцима показао своју дипломатски пасош, и они су га морали пустити.

Помно праћење шпијунских активности, које се према наводима Службе за заштиту уставног поретка обављају из самих амбасада и конзулата је дуготрајан и мукотрпан посао и за немачке сигурносне службе.

Ако се заиста жели сазнати шта се уопште догађа међу шпијунима у дипломатским представништвима, морају се врбовати извори у амбасадама, нагласила је Служба за заштиту уставног поретка након Сноуденових открића о шпијунским акцијама америчке тајне службе НСА.

Али за то међутим дуго времена није било “зеленог светла” од савезне владе.

[table id=1 /]



Јутарњи лист

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета