Криза дрма све јаче: Две снажне европске земље у страху од несташице

У тим околностима недавне ниске температуре појачале су страх од недостатка електричне енергије.

Компаније у Холандији спремају се због појачане тражње у Немачкој готово удвостручити производњу гаса у регији Гронинген.

До тога долази упркос негодовању грађана због појачаног ризика благих потреса.

Немачкој ће у овој пословној години, по свему судећи, бити потребно око 1,1 милијарду кубних метара гаса.

“Лобираћемо да се смање наруџбине”

Холандско министарство привреде покушало је почетком недеље да умири грађане који живе у близини гасних поља и негодују због производње након стотинак углавном благих потреса и проузрочене штете, преноси Индекс писање Хине.

Влада је обећала да ће престати с производњом гаса у Гронингену до краја идуће године, али Холанђани су за сада уговорно обавезни да Немачкој испоручују гас.

SAD: Zdravstveni radnici zaraženi koronom, ali sa lakšim simptomima ostaju da rade

Холандски државни секретар Ханс Вијлсбриф, чији портфељ обухвата и гас, рекао је да ће лобирати код немачког министарства привреде да смањи наруџбине гаса.

Претходни министар привреде Стеф Блок рекао је у парламенту да ће у Гронингену ове године морати да буде произведено до 7,6 милијарди кубних метара гаса, у односу на првобитно планираних 3,9 милијарди.

“Мере штедње енергије су оствариле слабије резултате”

Производња ће морати да буде повећана делом и због кашњења у градњи фабрике азота и због веће немачке тражње, објаснио је Блок.

“То се догодило између осталог и зато што су мере штедње енергије оствариле слабије резултате него што се очекивало”, објаснио је Блок заступницима.

Рекао је и да је у децембру писао немачком колеги Роберту Хабеку и изразио “озбиљну забринутост” због развоја ситуације, замоливши га да испита могу ли се “учинци веће потрошње гаса свести на минимум”.

И Французи страхују од несташице

Француска ће ове зиме допустити да њене последње две оперативне електране на угаљ раде појачано, како би се спречила опасност од несташице електричне енергије. Та држава се боји несташице енергије као последице затварања неких нуклеарних електрана, јавља Радио Франс ентернационал.

Према владиној уредби чије се доношење очекује, омогућиће се рад електрана на угаљ 1.000 сати месечно до 28. фебруара, за разлику од 700 сати допуштених током целе године. Угаљ обично покрива до 2% енергетских потреба Француске, далеко иза нуклеарне енергије која је заслужна за 70 посто произведене струје.

Немачки медији експресно су указали на парадокс који долази усред несугласица између Берлина и Париза око њихове енергетске политике. Наиме, иако се Немачка још увелико ослања на угаљ, поступно га укида, као и нуклеарну енергију – потоњу до краја 2022. – с општом намером ослањања на обновљиве изворе у производњи 80 посто потреба за електричном енергијом. Француска пак тренутно с десетак од својих 56 нуклеарних реактора затворених ради одржавања не производи толико енергије као иначе, а њена “нуклеарна флота” сада је на 78 посто производног капацитета. У тим околностима недавне ниске температуре појачале су страх од недостатка електричне енергије.

Француско министарство задужено за еколошку транзицију изјавило је АФП-у да “оживљавање” угља неће променити распоред затварања преостале две активне француске електране на угаљ: Кордеме, у долини Лоаре, и Сен-Аволд, у Мозели, на граници с Немачком. Док би фабрика у Мозели дефинитивно требало да изађе из мреже у марту, она у Кордеми могла би да настави рад до 2024. године, због онога што је описано као “ризик од напетости у мрежи”. Електране на угаљ већ су затворене у Лу Авру у северној Француској и Гардану на југу, преноси портал 24 сата писање Хине.

Нуклеарне амбиције и француско-немачки спор

Европска комисија је 31. децембра прошле године представила контроверзни предлог за означавање нуклеарних и гасних електрана као “зелених” према свом правилнику о таксономији улагања. Француска је била главни заговарач тог приступа. Немачка и Француска “сложиле су се да се не слажу” око те одлуке, али ако је подржи већина држава чланица нова правила постаће закон ЕУ од 2023. године.

У интервјуу за француски дневник Журнал ду диманш, европски повереник Тери Бретон рекао је да ЕУ мора масовно да улаже у нуклеарне електране нове генерације. Француз је проценио да ће то бити више од 500 милијарди евра од сада до 2050. године, од чега ће 50 милијарди евра бити потрошено на постојеће погоне пре 2030. године.

“Еколошка транзиција донеће индустријску револуцију невиђених размера”, рекао је Бретон.

ЕУ жели да постане први угљенично неутрални континент на свету до 2050. године. Да би се то постигло, блок се обавезао да смањи емисије угљеника за 55 посто ове деценије.

Б92

BONUS VIDEO: