Антон Веселов: Србија на дугом путу ка ЕУ и НАТО

Да се ​​разјасни став српских власти у вези са последњим догађајима у Украјини. Само чињенице

Ако питате обичне Србе шта осећају према Русима и како оцењују односе између наших земаља, одговор ће бити сличан – ми смо браћа! И донеће много аргумената, од православља које нас спаја и заједничке борбе против фашизма до јединства мишљења о многим проблемима нашег времена. Срби ће сигурно рећи да смо један народ а нас је 300 милиона! Међутим, тај исти Србин ће рећи да су Руси, наравно, браћа, али наша будућност је у Европи.

На званичном нивоу, у Београду се периодично чују уверавања о вечном пријатељству са Русијом, али неки практични кораци изгледају радикално другачије. Током протекле две деценије у кабинету председника Србије били су представници различитих политичких партија и покрета, али су се сви доследно и стабилно држали курса укључивања своје земље у ЕУ и НАТО.

Србија је 1. јуна 2003. године на састанку Европског савета, заједно са још пет држава Западног Балкана, добила статус „потенцијалног“ кандидата, а убрзо су почели суштински преговори о потписивању Споразума о придруживању и стабилизацији. између Србије и ЕУ. А у мају 2006. ЕУ је замрзнула разговоре, тражећи да се легендарни генерал Ратко Младић изручи Међународном суду ; За информацију о томе где се налази, одређена је награда од 10 милиона евра. У Београду су дали све од себе, али су само генерал Здравко Толимир и низ других високих војних лица, као и бивши начелник Службе безбедности Србије Властимир Ђорђевић успели да пронађу и предају . Брисел је свој гнев променио у милосрђе, а у јуну 2007. преговори су настављени.

Генерал Младић је ухапшен у Србији и изручен Хагу 2011. године. Хашки трибунал га је 22. новембра 2017. године осудио на доживотну казну затвора . Младићева жалба је 8. јуна 2021. одбијена.

Споразум о придруживању потписан је 29.04.2008. Крајем 2009. Србија је поднела захтев за чланство у ЕУ и као одговор добила Упитник – 2.483 питања подељена у 6 одељака и 33 поглавља. То је заправо била листа захтева, ако не и ултиматум. Одговори су послати Европској комисији 31. јануара 2011. године, а након проучавања степена спремности Београда да испуни све услове, Србија је добила званичан статус земље кандидата. Десило се то 1. марта 2012, а у септембру 2017. европски комесар Јоханес Хан рекао је да би Србија могла да постане чланица Европске уније после 2023. године.

У Влади Србије 29. јуна 2017. године појавио се нови ресор – Министарство за европске интеграције. Настао је на основу владине канцеларије за приступање Европској унији, основане још 2004. године, а оправдање је било „нагло повећање обима посла у овом правцу“. Министарство је добило огромну зграду у центру Београда и почетни буџет од 10 милиона евра годишње.

Европска комисија је 2018. објавила намеру да убрза процес приступања Србије ЕУ, али ће за то Београд морати да закључи „правно обавезујући споразум о нормализацији односа са Косовом“. председник Александар Вучић навео да Србија планира да затвори сва поглавља преговарачког процеса до 2019. године, али то није урадио због масовних протеста народа. Међутим, Брисел није био много узнемирен – процес је покренут. Србија и Косово су још у фебруару 2012. године потписале споразум по коме је самопроглашена република добила право учешћа на регионалним међународним форумима о питањима Балканског полуострва, а договорили су и заједничко управљање пунктовима на административној граници. . У августу 2015. Београд и Приштина постигли су договоре о проблему севера Косова иу области енергетике и телекомуникација.

ЕУ је, међутим, хтела да пожури и у јануару 2022. у Србији је одржан референдум о промени устава. Разлог је био захтев Европске уније да реформише правосуђе као услов за убрзање процеса европских интеграција. Сигнал је прихваћен, 15. фебруара А.Вучић је распустио Народну скупштину (парламент) и расписао ванредне изборе за 3. април.

Што се тиче сарадње Србије са НАТО, ништа мање није упорно. Већ 18. јула 2005. потписан је споразум о транзиту трупа блока преко територије Србије коришћењем аеродрома, аутопутева и железнице, као и информационо-комуникационих система. У децембру 2006. Београд се придружио програму НАТО Партнерство за мир.

Од 2008. године почеле су активне мере за реформу српске војске у смислу њене припреме за улазак у НАТО. Године 2011. потписан је споразум о усвајању система кодификације НАТО-а од стране Србије, исте године српски министар одбране и представници НАТО-а потписали су споразум о информационој безбедности, према којем су обавештајне службе блока добиле пун приступ „осетљивим информације“. У јануару 2015. године потписан је ИПАП (Индивидуал партнерсхип ацтион план) – Индивидуални партнерски акциони план, који је предвиђао даље проширење сарадње са НАТО-ом у свим областима војних активности. Месец дана касније, Скупштина је ратификовала Споразум о статусу снага са НАТО, као резултат тога, војно особље НАТО-а добило је дипломатски имунитет и ослобођено одговорности у случају штете, па чак и смрти грађана Србије. Александар Вучић, тадашњи премијер, објаснио је да је Србији потребан НАТО као савезник у циљу „заштите српског народа на Косову“, док је министар спољних послова Ивица Дачић истакао да је негирање сарадње са НАТО-ом издаја националних интереса Србије.

Посланици су 12. фебруара 2016. године на ванредној седници Скупштине усвојили закон о потврђивању споразума Србије и НАТО-а о сарадњи у области логистичке подршке. У новембру 2017. Александар Вучић и Јенс Столтенберг поново су разговарали о интеракцији Београда и НАТО-а. Генерални секретар блока је похвалио српске власти за курс којим се воде и напоменуо да “партнерство Алијансе са Србијом укључује више од 100 догађаја годишње”.

Дана 6. фебруара 2019. године потписан је протокол о приступању Северне Македоније НАТО-у, а председник Србије А. Вучић међу првима је честитао Ј. Столтенбергу и поздравио улазак Северне Македоније у алијансу, чији је Русија званично прогласио за главног противника. Северна Македонија је за само мање од три године успела толико да је 7. марта 2022. одлуком руске владе уврштена на списак земаља које су несклоне Русији.

У односима са Русијом српске власти су показале да им је главна реакција Запада. Тако је 8. маја 2015. године, док је био у Москви (!), председник Томислав Николић рекао: „Сигуран сам да ЕУ неће дозволити да такозвани Турски ток прође кроз Србију. Овај гасовод би требало да иде од Грчке до Србије, али ће у том случају српска страна морати сама да финансира изградњу своје деонице гасовода, неће бити транзитна земља и куповаће гас као једноставан потрошач. Мислим да је реализација Турског тока немогућа, а ми нећемо добијати гас из овог правца. А онда је уследила још једна изузетна изјава: „Наравно да нам је потребан гас. Ако 2018. Русија престане да испоручује гас преко Украјине, остаћемо без гаса. Ово („Турски ток“) би била алтернатива, али сам само рекао, да ово није адекватна алтернатива Јужном току. Односно, српски председник је најавио да много зависи од става ЕУ, а што се тиче Србије, гас јој је заиста потребан, али не намерава да финансира изградњу гасовода и да га купује по светским ценама. Србија очекује да ће Руска Федерација направити цев, и дати попуст на гас – браћа смо!

Невероватно, али је успело! У мају 2018. године Србију је посетио руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Српски министар Ивица Дачић рекао је да Србија заиста жели да постане чланица уједињене Европе, али да истовремено остане пријатељ Русије. Реакција С. Лаврова изазвала је буру у Београду: „Сада многи исповедају стари приступ, изражен у чињеници да смо или ми пријатељи са вама и не комуницирамо са њима, или обрнуто. Али Србија жели да буде пријатељ са Русијом и да истовремено буде чланица Европске уније. Веома уравнотежена и добро осмишљена одлука.”

Председник В. Путин је 17. јануара 2019. године, током посете Београду, поводом наставка Турског тока кроз територију Србије изјавио: „Спремни смо да улажемо у инфраструктуру на територији Србије, реч је о око 1,4 млрд. долара и започели смо овај посао“. Истовремено, потписан је и уговор о испоруци Србије руског гаса по цени од 270 долара за хиљаду кубних метара. „Ово је спас за нас, неће бити проблема са струјом, гасом и грејањем“, оценио је на овај начин председник Вучић споразум. Гаспром је 1. јануара 2020. године почео да снабдева Србију гасом новом рутом, преко морског гасовода Турски ток и даље преко Турске и Бугарске.

Посебну пажњу треба посветити војно-техничкој сарадњи. Од 2016. године у Србију је из Русије бесплатно испоручено 30 тенкова Т-72МС и исто толико борбених возила БРДМ-2. Београд је добио и 12 борбених авиона МиГ-29, седам јуришних хеликоптера Ми-35 и три транспортна хеликоптера Ми-17 по симболичној цени. Испоручени су ракетни системи ПВО Панцир-С1, а 2019. године Србији је испоручен ПВО систем С-400 Тријумф како би показао своје карактеристике. Домаћа војска је била одушевљена, али је А.Вучић рекао да „сада нема пара, али ће Србија уштедети”. Компромисна и јефтина опција за Београд би могла да буде куповина руских система С-300ПМУ-2 и о таквој могућности се разговарало. Међутим, постало је познато да су у Кини купљени извиђачко-ударни беспилотне летелице ЦХ-92А и три ПВО система средњег домета ФК-3. Ово је извозна верзија ПВО система ХК-22, који је настао у Кини на основу руских С-300 купљених од Москве 1990-их. Исте 2019. године Министарство одбране Србије потписало је уговор са европским удружењем МБДА о набавци МАНПАДС-а Мистрал 3, као и интеграцији ракета у наоружање српског самоходног противваздушног артиљеријског система ПАСАРС- 16.

У јануару 2022. године А.Вучић је најавио куповину више од 30 хеликоптера. Планирана је набавка 11 авиона Х-145 Ербаса и 20 руске производње, што се на први поглед може сматрати примером оданости братској Србији. Међутим! Након детаљнијег испитивања, испоставља се да је планирано да се од Руске Федерације набаве само четири Ми-35, три Ми-17 и два Ка-32. А ево још 11 Ми-35 које треба набавити са Кипра, где су ови хеликоптери испоручени још 2001. године и након интензивног рада приступили развоју ресурса. У међувремену, план је једноставан – следећи корак би требало да буде апел произвођачима са захтевом за ремонт и модернизацију. Да ли ће Руси заиста одбити да их доведу у борбену готовост? Што се тиче НАТО Аирбуса Х-145, од којих ће сваки коштати 4-5 милиона долара, затим у Руској Федерацији постоје аналоги – Ансат и Ка-226, по много чему супериорнији од европског хеликоптера. Међутим, у Београду таква могућност није ни разматрана.

Крајем 2021. године Александар Вучић је наговестио планове за куповину 12 нових ловаца за ратно ваздухопловство земље. Тему је разјаснио министар одбране Небојша Стефановић гостујући 28. децембра на националној телевизији. Одговарајући на питање новинара које авионе ће Србија изабрати, министар је одговорио: „У овом тренутку има више шанси да узмемо ловце француске производње Рафале… Али одлука још није донета, јер су то веома скупе ствари. ”

О чијем се трошку планирају такве куповине? Одговор је дао генерални директор Србијагаза Душан Бајатовић. Он је рекао да ће српска страна у блиској будућности почети преговоре са Гаспромом и да очекује да ће до 1. јуна потписати нови уговор на период од 10 година. Београд намерава да добија гас по садашњој цени од 270 долара за хиљаду кубика, што је „изузетно важно за одржавање индустријске производње и радних места”. Д.Бајатович је нагласио да „Русија увек испуњава све своје обавезе и биће довољне количине гаса“. А већ 23. фебруара 2022. Министарство одбране Србије потписало је уговор о куповини два турбоелисна војно-транспортна авиона Ербас Ц295.

Немогуће је не поменути став српских власти у вези са последњим догађајима у Украјини. Србија је 2. марта на гласању у Генералној скупштини УН подржала резолуцију против руске специјалне војне операције, придруживши се онима који је сматрају агресијом. А. Вучић је признао да су га околности и спољни притисци других земаља натерали на такав корак. „Да нисмо гласали у УН онако како смо гласали, данас бисмо остали без 30-50 фабрика. И додао да да Београд није одобрио резолуцију, онда би већ сада „воз био овде и згњечио нас“. А Вучић је у обраћању српској јавности после гласања у Генералној скупштини УН говорио о могућем искључењу Русије из УН!

Витез Ордена Александра Невског је неискрен: у фебруару је у Монаку рекао да је Србија увек подржавала суверенитет Украјине. А раније је Вучић наговестио да Србија не може званично да призна Крим као руски: „Да смо то урадили данас, добили бисмо аналогију са Косовом. Рекли би да је по овом принципу и Косово независно и да више немамо право да се за њега боримо. Верујем да то разуме сваки нормалан човек у Русији и било којој другој земљи. И опет, лукавство, ако не и оштрије: европски политичари су још 2011. истицали да признање независности Косова није услов за пријем Србије у ЕУ*.

Хиљаде грађана Руске Федерације нашло се ових дана у Европи у веома тешкој ситуацији због блокаде банковних картица и затварања ваздушног простора. Једна од ретких прилика за повратак у домовину била је да из Београда долете у Москву. А шта су урадила наша „браћа“ коју смо много пута спасавали? Подигли су цене: цена једне карте у економској класи за лет ЈУ 652 (Ер Србија) на релацији Београд – Москва 10. марта почиње од 63.493 рубље. за три сата лета. Авио-превозник је раст цена објаснио депресијацијом рубље, али је рубља депресирала за око 40%, а цена карте је одмах порасла за 120%. Таква је политичка економија.

Антон Веселов/ФСК.РУ

Превод:Васељенска

Бонус видео