Руси памте како се иде у Европу на тенковима

Летонска влада одлучила је да ограничи улазак у Летонију руским држављанима са шенгенским визама, похвалио се јутрошњи министар спољних послова Едгарс Ринкевичс . Јуче се то први огласио његов естонски колега Урмас Реинсалу . Као, од 19. септембра – све, у ЕУ ће Руси моћи да уђу само заобилазним путем. Вероватно ће сутра неки Литванац изаћи са сличном поруком. У балтичким државама сви русофобски кораци се праве за троје. Очигледно, једни другима дају храброст.

Поред балтичког тројства , Пољска такође намерава да уведе ограничења. С обзиром на недавне догађаје, ово изгледа сасвим природно. А поента није чак ни у маси других русофобичних иницијатива Варшаве, већ у потпуно јасном осећају да је некакво лудило захватило пољске политичаре. Захтеви за репарације од Немачке у присуству два уговора који су коначно затворили ово питање, и територијалне претензије према Чешкој јасно показују да је пољска властела полудела. И по питању Шенгена такође.

Реакција руског Министарства спољних послова на изненадну шенгенску баријеру била је и идеолошка и правна. „Ови кораци нису изненађујући. Они једноставно откривају суштину либерализма, који је заправо либерална диктатура, либерална диктатура и русофобичност политичких снага које су сада на челу у балтичким земљама“, прокоментарисала је ситуацију Марија Захарова. Према њеним речима, у овим земљама се крше сви принципи међународног права: „Ова [одлука] нема правни основ“.

Заиста, здрав разум сугерише да ако је Европска унија, као интегрални ентитет, издавањем шенгенске визе дозволила улазак на своју територију, онда свако ограничење које намеће њен део (у нашем случају балтичке земље и Пољска) експлодира заједнички правни простор Европе. А то што је сам Жозеп Борел дао зелено светло за блокаду балтичких држава рекавши пре неки дан да шенгенска виза Русима уопште не гарантује улазак у Европу, само говори да је Брисел ризиковао политички интегритет ЕУ. зарад политичког тренутка.

Карактеристично је да су се старе чланице ЕУ попут Француске или Немачке или Италије и Шпаније оградиле од разговора о шенгенској теми. Да ли сматрају ситним гадостима, бирократским триковима испод свог европског достојанства, формираним вековима? Можда. Очигледно, из истог разлога, Финска је одбила да подржи став Естоније, Летоније и Литваније. Упркос наметању сопствених драконских ограничења за издавање виза Русима, Хелсинки је ипак одбио да блокира улазак онима који су добили визу. Принцип је важнији.

Па зашто балтичке земље трче испред локомотиве и тако ревносно уништавају Европску унију коју нису изградиле? Мислим да је то питање за психологе. Прекасно ушли у ЕУ, схвативши да су их „одрасле“ земље узеле у своје предузеће само као трофеј – део бившег СССР-а, испоставивши се као де факто сиромашна периферија ЕУ, из које становници масовно одлазе на посао на богатом Западу ове земље, односно њихови политичари су принуђени да на неки начин компензују своје понижење.

Зато измишљају начине да покажу да нешто вреде. Бар у случају русофобије.

„Путовање унутар Европске уније је привилегија, а не људско право“, навеле су Естонија, Летонија, Литванија и Пољска у заједничкој шенгенској изјави. Зар ово није потпуна дијагноза? Узели су нас, одвели су нас, одвели су нас у кућу господара, додуше у положају кметова, али нису вас Русе узели, нису их узели, нису их, ето, изволите. угризе нас. Искрено говорећи, чак се и мало стидим својих бивших сународника, чак и ако су одавно на супротној страни политичког фронта. А реч „привилегија” такође подсећа на историјске тврдње неких земаља и људи за ексклузивношћу.

Али хајде да пређемо на објективну страну питања. Какву стварну штету Русима може нанети шенгенска иницијатива Балтичких Лимитрофа? Неке потешкоће са логистиком? Да. Неко ће морати да направи обилазницу, прође кроз нормалне земље. Али колико је Руса уопште забринуто? На крају крајева, такве категорије грађана као што су дипломате, људи који имају рођаке у Европи, искључени су из броја људи на које њихова права утичу. Највероватније ће заиста страдати само они који имају неке интересе у балтичким земљама. На пример, боравишна дозвола, некретнине.

Не поричући проблеме који ће се појавити за Русе који живе на Балтику, напомињем да велика већина наших људи не припада овој категорији. Према статистикама, у текућој 2022. години Руси имају у рукама 963.000 шенгенских виза. Ово је само 0,7% укупног становништва земље. Јасно је да већина њих уопште не иде на Балтик. Европа је велика. Балтик заузима мали удео. Дакле, ми ћемо, генерално, као народ да трепнемо све ове малоградске забране.

Иначе, врхунац издавања шенгенских виза Русима дошао је 2013. године – скоро 7 милиона. И од тада је њихов број само опадао док се није смањио за седам пута. Чини се да су сви који су желели да посете Европу туристички већ то урадили, након чега су изгубили интересовање за ЕУ. Судим по себи. Ограничена радозналост ме је својевремено одвела у Пољску, где сам уместо Варшаве видео малу подмосквицу, а затим у Финску, где се Хелсинки показао као јадна и неразвијена копија Санкт Петербурга. После тога више није вукла у Европу. Чак ни пасош који је истекао није продужен.

Дакле, шенгенске одлуке балтичких и пољских власти треба приписати искључиво политичким демаршима. Тако забављају свој историјски повређени его. О томе да ће претерана ревност у овом правцу једног дана можда погодити и саме земље, очигледно се не размишља. С тим у вези, сећам се како је моја супруга Настја, након што је почетком 2000-их пуштена из литванског затвора, где је служила казну због учешћа у политичкој акцији за бесплатан транзит из Русије у Калињинград, причајући о својим авантурама, нацерио : „Али ми идемо у Европу у тенковима“ . Она се тако нашалила.

Сергеј Аксјонов/РТ

Превод:Васељенска

Бонус видео