Српска шљивовица међу кандидатима за Унескову листу нематеријалне баштине

0
шљивовица

Хоће ли и српска шљивовица доћи на листу УНЕСКА?!

Од српске шљивовице, преко француског багета до алжирске рај музике или тунишке хариса чили пасте, УНЕСЦО од понедељка у Рабату разматра поднесене захтеве за упис на листу нематеријалне баштине човечанства.

Ове године под председавањем Марока, Одбор за нематеријалну културну баштину УНЕСЦО од 28. новембра до 3. децембра разматра 56 номинација за уврштење на попис нематеријалне баштине, укључујући четири која захтевају хитну заштиту, попут грнчарског умећа вијетнамског народа Цхам, стоји у објави организације.

Чланови одбора се први пут налазе уживо након две узастопне годишње седнице (2020. и 2021.) одржане онлајн због пандемије ковида-19.

Међу најистакнутијим предлозима овај су пут багет (Француска), популарна севеноафричка фолк музика рај (Алжир), сајмишна традиција (Француска и Белгија), култура испијања чаја (Азербејџан и Турска), технике традиционалних начина обраде чаја (Kина), шљивовице (Србија) и светлог рума (Kуба), као и израда ребаба, луте пореклом из средње Азије (Иран/Таџикистан/Авганистан).

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Да би избегли контроверзе, 24 представника из 180 држава чланица УНЕСЦО-овог одбора пре свега води рачуна и поштује традицију, праксу и знање које треба очувати.

Због тога ће разматрати „вештину израде и културу коришћења багета“ као део нематеријалне светске баштине, а не багет као такав.

На исти начин ће проучити знање и искуство мајстора који праве светли кубански рум, а не алкохолно пиће.

Kад је реч о алжирској рај музици, одбор га неће разматрати за уврштење на списак као музику, већ као традицију која прати овај музички жанр.

Усвојена 2003. године, Kонвенција о заштити нематеријалне културне баштине промовише очување знања и „кноw-хоwа“, који су значајни за очување традиционалних заната.

Прочитајте још:  ПОСТИЗБОРНА ТОРТУРА: Како се Гвантанамо преселио у Крупањ!

Награђује се и „културна пракса која се преноси с генерације на генерацију, као што су усмена предаја, изведбене уметности, друштвене праксе, ритуали и свечани догађаји или знања и праксе који су повезани с природом и универзумом“.

БОНУС ВИДЕО:

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *