Инциденту у Банским дворима претходила стравична репресија над припадницима Срба у ЈНА

1
јна

Наводни злочин за који је оптужено шест српских официра у Банским дворима претходила је стравична репресија над припадницима Срба у ЈНА у Хрватској, циљана убиства, иживљавање над мртвим телима српских војника, отимачина имовине ЈНА.

Јуче је  Оптужно веће Жупанијског суда у Загребу донело решење којим је потврдило оптужницу против генерала Љубомира Бајића, команданта 5. Ваздухоповног корпуса РВ и ПВО ЈНА 1991. године, пуковника Слободана Јеремића, по оптужници помоћника команданта  РВ и ПВО ЈНА 1991. године, пуковника Ђуре Миличевића заменика команданта 105. ловачко -бомардерског пука у Земинуку, капетана Чеде Кнежевића заменика начелника Контаробавештајне групе ЈНА у Загребу, мајора Ратка Допуђе командира ескадриле у 105. ловачко – бомбардерском пуку и мајора пилота Давора Лукића.

 

Оптужени никада нису позвани на седницу оптужног већа

Против оптужених је продужен притвор који је одређен првог дана када је отворена истрага у децембру 2017. године када су издате и потернице иако никада пре тога нису позвани да буду саслушани.

Оптуженима никада преко међународне правне помоћи није уручено решење о спровођењу истраге да се упознају шта им се ставља на терет па да се изјасне.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оптужени никада нису позвани на седницу оптужног већа.

Оптужно веће је списе предмета доставило председнику судећег већа ради заказивања суђења у одсуству.

Упркос свему томе генерал Бајић је после подигнуте оптужнице написао Жупанијском суду у Загребу и послао поднесак следеће садржине:

“Фрањо Туђман је 12. септембра 1991. године донео „Наредбу број 98941/91 о подузимању мјера приправности” која је подразумевала блокаду касарни ЈНА, искључивање струје, воде, плина, инсистирање на предаји и нападе на све објекте ЈНА.
Отпочели су организовани и масовни напади на објекте, јединице и припаднике ЈНА и блокирани су сви гарнизони у Хрватској, осим једног, на Превлаци.

Отпочео је грађански рат за истребљење и стварање нове државе, са катастрофалним последицама. То је био рат руководства Хрватске на челу са Фрањом Туђманом за промену територијалног суверенитета Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Само до до 31. септембра 1991. године оружане формације МУП-а и тзв. Збора народне гарде по наређењу Фрање Туђмана извршиле су 363 напада на јединице и објекте ЈНА.

Хрвати уринирали и пљували по телима мртвих српских војника

Дана 27. септембра 1991. године Начелник тзв. ГСХВ генерал Антон Тус донео је наредбу „Билогора” о нападу на касарну у Бјеловару и у тачки 5. наредио:

„У припреми реализације плана с одстојања тајно извршити ликвидацију крајње екстремних личности које су у стању да својим непромишљеним поступцима нанесу масовне губитке пучанства и огромне материјалне штете“.

Дана 29. септембра 1991. године свучени су до гола па стрељани пуковник Рајко Kовачевића, потпуковник Миљко Васић и капетан Драгиша Јовановић пред стројем заробљених војника у кругу касарне у Бјеловару после предаје, а потом је наређено да се по њиховим телима пљује и уринира што је у мимоходу и вршено цео дан. Шесторица војника су издвојени у полицијску станицу, одакле су после четири дана изведени и стрељани у шуми Чесма.

Прочитајте још:  МИЛАН КНЕЖЕВИЋ ХРВАТСКОМ МИНИСТРУ: Анушићу, остави нам барем Сутоморе!

У Загребу су формирана четири логора у којима су злостављани и убијани заробљеници, И то: Центар за обуку МУП Ракитје, затвор у Селској улици, у Влашкој улици И Kерестинец.

Укупни губици у дотадашњим дејствима против ЈНА у Републици Хрватској су износили: 178 војника и старешина; од последица рањавања умрло је још 18, рањено је 709; лишено је слободе 3.042. Из Хрватске је избегло 3.583 чланова породица активних војних лица због терора који се према њима проводио. Заузета су 94 војна објекта. Супротно међународним конвенцијама извршено је полагање подводних мина на прилазима Луци „Лора“ – Сплит.

Само до тада отето је од ЈНА ратне технике и наоружања: 231 тенк, 150 оклопних транспортера, 18 различитих бродова, 400 топова различитих калибара, 22 вишецевна бацача ракета, 180.000 пушака, 1106 моторних возила, више хиљада тона муниције и експлозива и друге војне опреме укупне вредности преко 700 милиона америчких долара.

Сви гарнизони и касарне у Хрватској су били потпуно физички блокирани на дан 1.октобра 1991. године.

Дана 5. октобра 1991. године, Фрањо Туђман је донео Наредбу о општој мобилизацију у паравојну организацију „Хрватска војска” и настављени су напади оружаних формација на припаднике и објекте ЈНА.

У ноћи 5./6. октобра 1991. године и 6. октобра 1991. године по наредби Фрање Туђмана извршени су оружани напади на објекте и људство у Делницама, Самобору, Kарловцу, као и на Kоманду Војно поморске области у Сплиту. Уместо деблокаде касарни и војних објеката Фрањо Туђман је одлучио да оружане формације Хрватске крену у њихово заузимање где год за то постоје услови. У Загребу су снаге МУП– а Хрватске насилно ушле и заузеле војни Самачки хотел. Блокирани су и гарнизони: Сплит , Шибеник, Задар, Загреб, Дуго Село, Јастребарско, а нападнуту је и гарнизон Самобор.

Још 101 војни објекат је пао и заузет у том периоду.

У ноћи 6./7. октобра 1991. године након вишенедељне физичке блокаде и одсечене струје и воде и ватреног дејства по њему, пао је и војни објекат 5. ВАK – а, којим сам ја командовао, у Великој буни у који су побегле и жене и деца старешина и незаштићени цивили из тог краја након чега је извршено заробљавање људства ЈНА и цивила.

У саставу 5. ВАK-а РВ и ПВО ЈНА чији командант сам био ја, налазило се 2.238 професионалних припадника Армије, 5.184 војника и 389 грађанских лица на служби у ЈНА. Међу њима било је свих националности: југословена, хрвата, срба, македонаца, муслимана, мађара, словака, русина, албанаца, па и словенаца. Ја сам као и сви припадници Југословенске Народне Армије, од војника до генерала дао и потом потписао следећу заклетву:

Прочитајте још:  Србија ће се придружити антируским санкцијама, али ће остати пријатељ Руске Федерације – Лазовић

„Ја, Љубомир Бајић, свечано се обавезујем да ћу бранити независнот, уставни поредак, неповредивост и целовитост Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и да ћу чувати и развијати братство и јединство наших народа и народности. Увек ћу савесно и дисциплиновано извршавати обавезе и дужности браниоца своје самоуправне социјалистичке домовине и бити спреман да се борим за њену слободу и част, не жалећи да у тој борби дам и свој живот“!.

За очување живота и здравља поверених људи и деветнаестогодишњака – војника, пред војним руководством, пред њиховим породицама и пред читавим народом, одговарао сам био ја, њихов командант, генерал Љубомир Бајић.

Ово су све опште познате чињенице, нарочито у Хрватској где су се сви описани догађаји одвили, чије руководство је на челу са Фрањом Туђманом изводило оружану побуну ради угрожавања уставног уређења и безбедности и угрожавања територијалне целине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, у чему је на жалости и успело, оног тренутка када се 19. априла 1992. године ЈНА повукла из Хрватске.

Побројани догађаји су по својој природи акти оружане побуне и тероризма ради рушења утврђеног државног уређења и ради сецесије дела њене територије и стварања нове државе, етнички чисте Републике Хрватске.

Према томе, оружани сукоб једница ЈНА и паравојних снага Хрватске има карактер унутрашњег сукоба. Следствено томе савезна држава, Социјалистичка Федеративна Република Југославија, имала је право да предузме мере, укључујући и оружану акцију, на основу свог унутрашњег законодавства или да квалификује те мере као самоодбрану на основу међународног права.
На жалост поштеног народа, државни врх у томе није био одлучан.

“Kлањам се сенима свих палих припадника Југословенске народне армије и цивила, а са ове временске дистанце жалим што у то време нисам био на положају начелника Генералштаба ЈНА или бар командната РВ и ПВО”. Генерал Љубомир Бајић

Оптужница

Оптужницом им је стављено на терет да су:

За вријеме трајања оружаног сукоба Оружаних снага Републике Хрватске и ЈНА на подручју Републике Хрватске, поступајући према раније створеном плану заповједног врха ЈНА с којим је II окр. Слободан Јеремић, пуковник ЈНА, помоћник команданта за ваздухопловну подршку у команди Ратног ваздухопловства и противаздушне обране ЈНА (у даљњем тексту РВ и ПВО ЈНА) упознао И окр. Љубомира Бајића, генерал-мајора ЈНА, команданта 5. Ваздухопловног корпуса РВ и ПВО ЈНА те уједно и команданта Оперативне групе за борбено командовање, па истога дана пренео Илл окр. Ђури Милићевић, мајору ЈНА, начелнику штаба и замјенику команданта наведеног пука, који је темељем раније запримљене заповједи коју му је у горе наведеном циљу издао надређени му генерал Бајић, који га је упознао с тиме да ИВ окр. Чедо Kнежевиц, капетан И класе ЈНА, референт II. Детасмана контраобавјестајне групе РВ и ПВО ЈНА располаже обавјештајним подацима о просторијама у којима би се требао налазити тадашњи Предсједник Републике Хрватске др. Фрањо Туђман, издао заповијед В. окр. Ратку Допуђа, капетану I. класе ЈНА, командиру 249. Ловачко-бомбардерске авијацијске ескадриле, наведеног 105. ЛБАП, да као пилот авиона “Супер Галеб Г-4” с ИВ окр. Чедом Kнежевић као копилотом и ВИ окр. Давором Лукић, капетаном I. класе ЈНА као пилотом другог авиона “Супер Галеб Г-4” у горе наведеном циљу изврше бомбардирање и ракетирање Банских Двора у Загребу и објеката у његовој близини, након чега су ИВ окр. Чедо Kнежевић, В окр. Ратко Допуда и ВИ окр. Давор Лукицћ у наведеном циљу с два авиона “Супер Галеб Г-4” истога дана око 15,00 сати долетјели с аеродрома Удбина до Загреба гдје је В окр. Ратко Допуђа према упутама свога копилота ИВ окр.Чеде Kнежевић, авионским бомбама МK-82 извршио бомбардирање просторија Банских Двора у којима се тадашњи Предсједник Републике Хрватске др. Фрањо Туђман требао налазити на састанку с тадашњим предсједницима Предсједништва СФРЈ, Стјепаном Месићем и Савезног изврсног вијећа СФРЈ Антом Марковић, а након чега је ВИ окр. Давор Лукић на Банске Дворе и објекте у близини испалио 16 ракета БР-ВЗ 128 мм М-74 “Муња” које су погодиле објекте у близини Банских Двора, али у горе описаном циљу нису успјели јер је тадашњи Предсједник Републике Хрватске др. Фрањо Туђман са својим гостима минут раније напустио наведене просторије, а којом приликом је услијед дјеловања наведених убојних средстава смртно страдао цивил Марко Михић, док је цивил Драгутин Мајер задобио тешке тјелесне озљеде, а цивили Владимир Југо, Слободан Виснецки и Давор Цернy тјелесне озљеде те је на Банским Дворима и околним објектима настала материјална штета у укупном износу од 36.946.387,68 куна.

Прочитајте још:  Владимир Умељић: Број жртава у НДХ крије се у ватиканским архивима

Дакле, I – ВИ окр. с намјером започели али нису довршили да у намјери угрожавања Уставом утврђеног државног и друштвеног устројства и сигурности Републике Хрватске лише живота Предсједника Републике те I – Илл окр. кршеци правила међународног права за вријеме оружаног сукоба наредили да се цивилно становништво убија и самовољно уништава имовина у великим размјерима, што није оправдано војним потребама, а IV – ВИ окр. кршеци правила међународног права за вријеме оружаног сукоба убијали цивилно становништво и самовољно уништавали имовину у великим размјерима, што није оправдано војним потребама,
па су тиме I до VI окривљеног починили казнено дјело против Републике Хрватске – убојство представника највиших државних тијела у покушају описано и кажњиво по чланку 233 KЗРХ као И казнено дјело против човечности и међународног права – ратним злочином против цивилног становништа.”

Васељенска

БОНУС ВИДЕО:

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

1 утисак на “Инциденту у Банским дворима претходила стравична репресија над припадницима Срба у ЈНА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *