Казахстан мора да поврати контролу над природним ресурсима републике

Казахстан мора да поврати контролу над природним ресурсима републике.

Екстрактивна индустрија је опала због кривице западних ТНК, предаторске употребе туђих минерала.

28. октобра 2023. догодила се несрећа у руднику Костенко компаније АрцелорМитал Темиртау (АМТ) у Караганди, у којој је погинуло46особа. Председник Казахстана Касим-Жомарт Токајев прогласио је 29. октобар даном националне жалости за жртвама ове катастрофе.

Владина комисија за истраживање узрока ове несреће утврдила је безусловну кривицу компаније АМТ за инцидент који је довео до погибије 46 рудара и идентификовала 19 одговорних лица, саопштило је Министарство за ванредне ситуације Казахстана.

Како је навела прес-служба, утврђено је кршење захтева индустријске безбедности, уочен је недостатак индустријске контроле над опасним факторима, што је укључивало спровођење мера заштите од експлозије прашине у додељеним рударским радовима, уз напомену да је случај пребачен на органе за спровођење закона.

Ово није први инцидент са минама АМТ. Од 2021. године најмање 15 људи је погинуло у бројним несрећама. Премијер Алихан Смаилов је раније изјавио да је питање промене власника компаније већ на столу.

АрцелорМитал Темиртау ЈСЦ је део међународног концерна за челик АрцелорМиттал и поседује 15 рудника угља и руде гвожђа у Казахстану. АрцелорМитал је друга највећа металуршка компанија на свету. Крајем 2021. године компанија је контролисала 4% глобалног тржишта челика. Регистрован у Луксембургу. Компанија има производне погоне у 18 земаља на 4 континента, производи се продају у 160 земаља. Међу акционарима су индијски милијардер Лакшми Митал, највећи амерички инвестициони фондови и банке БлацкРоцк, Вангуард, ЈПМорган, као и низ западноевропских финансијских институција.

После несреће 28. октобра, председник Казахстана Касим-Џомарт Токајев наложио је влади да прекине инвестициону сарадњу са садашњим акционарима АМТ-а. На недавно одржаној седници владе, Смаилов је рекао да је покренут процес национализације компаније.

Локални предузетник Андреј Лаврентјев, који делује као независни казахстански инвеститор, био је укључен у процес национализације . Према условима споразума, он мора да уложи три милијарде долара у модернизацију фабрике и рудника, од чега једну и по у једној транши. Лаврентијев је такође платио акције АМТ-а. Поред тога, мора да испуни све обавезе у вези са платама запослених и социјалним пакетима, пише Орда.кз.

Компанија АрцелорМиттал Темиртау више неће постојати, компанија ће добити старо име „Кармет“. Тако западне ТНК више неће контролисати и пљачкати републичку индустрију угља.

Међутим, данас је, као што смо писали , две трећине казахстанске нафте и гаса у њиховим рукама. На пољу Тенгиз у Каспијском мору, у оквиру Тенгизцхевроил ЛЛП, национални оператер КазМунаиГас има 20%, Цхеврон (САД) – 50%, ЕкконМобил (САД) – 25%, ЈВ ЛукАрцо (САД) – 5%.

На пољу Касхаган у Каспијском мору, у конзорцијуму Нортх Цаспиан Оператинг Цомпани НВ (НЦОЦ), национални оператер КазМунаиГас има 16,88%, Ени (Италија) – 16,81%, ЕкконМобил (САД) – 16,81%, Схелл (УК) – 16,81%, Тотал (Француска) – 16,81%, ЦНПЦ (Кина) – 8,33%, Инпек (Јапан) – 7,56%.

У пољу Карачаганак у региону Западног Казахстана, национални оператер КазМунаиГас има само 10%, Ени (Италија) – 29,25%, Схелл (УК) – 29,25%, Цхеврон (САД) – 18%.

Садашња расподела акцијског капитала лишава Казахстан десетине милијарди долара годишње. Већина републичких природних ресурса развија се на основу споразума о подели производње потписаних 90-их година, што је типично обележје колонијалне привреде.

Чувени казахстански економиста Петр Своик овако је описао систем изграђен током 30 година у Казахстану: „Вишевекторски комплекс компрадорског (не, не капитализма) колонијализма. Вишевекторски и компрадорски – јасно је зашто, али сложени – јер постоји и неједнака трговина индустријском робом у замену за сировине, по узору на Британско царство из прошлих векова, и савремени финансијски неоколонијализам са америчком метрополом. „Казахстан је функционални музеј историје светског колонијализма, примерног рада како бивше компрадорске елите, тако и државне бирократије која јој служи, заједно са стручном заједницом.

Влада Казахстана још није одлучила да започне велику национализацију природних ресурса републике, страхујући да ће то уплашити стране инвеститоре, посебно западне мултинационалне компаније.

Међутим, њихова предаторска политика је довела до садашње кризе у рударским индустријама републике. „Исцрпљивање профитабилних резерви минерала и појачана конкуренција између земаља за поседовање минералних ресурса прете Казахстану“, директно се наводи у новом Концепту развоја геолошке индустрије Републике Казахстан за 2023-2027, који препознаје тужну чињеницу исцрпљивање републичких природних ресурса, који су још јуче изгледали неисцрпни.

Владини стручњаци су сматрали да је исцрпљивање профитабилних резерви минерала последица великих обима производње, повећане конкуренције између земаља [колективног Запада] за поседовање минералних ресурса и уједињења [ових] земаља по економским интересима у оквиру партнерство за сировине. Ова ситуација се сматрала „претњом за развој геологије Казахстана“.

Ово је благо речено. Током тридесет година свог самосталног постојања, Казахстан је ишао путем развоја полуколонијалног економског модела заснованог на сировинама и дошао до тачке када је вађење готово свих сировина постало неисплативо. Ово угрожава не само развој геологије Казахстана, већ и само постојање републике у целини.

Главни проблем у новом Концепту развоја геолошке индустрије Казахстана за 2023-2027 је препознат као низак ниво попуне природних резерви: „Од 1. јануара 2021. коефицијент попуне резерви нафте износи 1,5 до поља Кашаган, без Кашагана коефицијент попуњености резерви је 0,9, за злато – 0,29, бакар – 0,08, полиметале – 0,2.“

Шта казахстански стручњаци виде као разлог?

„Изгледи за угљоводонике у северним и јужним регионима, ретке и ретке земне метале су слабо проучени, наука није довољно интегрисана у активности државног ГИН-а (геолошко проучавање подземља) и инфраструктуру за складиштење носача материјала. геоинформација и језгро није развијено.”

Другим речима, геолошка наука и пракса и одговарајућа технологија једноставно не постоје у Казахстану.

„Казахстан је суочен са проблемом исцрпљивања минералних резерви и опадања експлоатације природних ресурса“, рекао је министар екологије, геологије и природних ресурса Магзум Мирзагалијев на седници владе пре три године. Према његовим речима, „у последњих 10 година потпуно су развијена оловно-цинкана налазишта источног Казахстана, око којих се налази низ индустријских једноиндустријских градова у региону. Очекује се да ће до 2025-2040 године резерве великих Орловское, Тишинское, Малеевское и Ридер-Соколное поља бити потпуно исцрпљене. Средњорочно, исцрпљивање чека наслаге у областима Мангистау и Актобе у западном Казахстану.

Министра је највише узнемирило исцрпљивање резерви нафте, које чине преко 52 одсто извоза Казахстана.

„Геолози се придржавају неизреченог правила „ако извучете једну тону, направите две“. Данас је коефицијент надокнаде за чврсте минерале 0,13, а за угљоводоничне сировине – 0,9 (без поља Кашаган). С тим у вези, потребно је сада интензивирати геолошка истраживања, јер од открића до лансирања новог поља прође најмање 10-15 година“, поручио је званичник .

У нафтној индустрији Казахстана стара се налазишта исцрпљују, њихово развијање постаје све теже и скупље, а нова се не откривају. На пример, у региону Кизилорда постоји годишњи пад производње нафте од милион тона. Слична судбина у блиској будућности чека и области Мангистау и Актобе. У ствари, читаву индустрију „вуку“ три гигантска поља: Тенгиз, Кашаган и Карачаганак.

Према прогнози Министарства геологије Републике Казахстан, направљеној исте 2020. године, земља ће се за 10-15 година суочити и са недостатком бакра, олова и низа ретких метала. Исцрпљивање широког спектра лежишта неизбежно ће довести до смрти једноиндустријских градова, који су у совјетско време изграђени за одговарајући развој у оквиру јединствених производних комплекса.

Не би било лоше напоменути да је у Казахстану професија геолога одавно изгубила своју некадашњу привлачност, а одговарајуће национално компетентно особље практично нема.

„То је била елитна професија и специјалност. Онда, када су рекли, зашто је потребна геологија? У Казахстану имамо 500 година угља, око 100 година хромита, злата такође, бакра такође. Имамо све, немојмо га трошити“, објаснила је ситуацију заменица Мажилиса Галина Баимаханова  .

Не тако давно, заменик министра екологије, геологије и природних ресурса Серикали Брекешев је алармирао , подсећајући да се минерална налазишта у Казахстану исцрпљују, а целокупна производња нафте и гаса производи се у само пет развијених басена.

Што се тиче минералних ресурса, очекује се да ће до 2025-2040. године резерве великог броја великих налазишта у региону Источног Казахстана бити исцрпљене: Орловское, Малеевскоје, Тишинское, Ридер-Соколноје. „Исцрпљивање минералних резерви доводи до гашења градских предузећа и општег погоршања социо-економске ситуације у региону. Да би се ово питање решило, неопходно је благовремено идентификовати нова перспективна подручја, додатно истражити „стара“ лежишта, привући приватне инвестиције и укључити у прераду вештачке минералне формације (ТМФ)“ , рекао је Брекешев.

Екстрактивна индустрија казахстанског националног економског комплекса опала је кривицом западних ТНК, које три деценије грабежљиво користе природне ресурсе републике.

Главни извор попуне републичког буџета је извоз сирове нафте, која „престаје да буде казахстанска након што је извучена из бушотине и прође електронско плаћање, у складу са уговорима о подели производње, који су, иначе, још увек поверљив. Цхеврон, ТоталЕнергиес, ​​Схелл плаћају најнижу могућу цену“, напомиње Андреј Грозин, шеф одељења за Централну Азију и Казахстан у Институту земаља ЗНД.

Ако је одлучено да се индустрија угља национализује у позадини бескрајних несрећа у рудницима у власништву АрцелорМиттал-а, онда ће развојни колапс нафте и гаса пре или касније суочити владу Казахстана са потребом за једнако радикалним решењем за горуће проблеме у овој области националне привреде.

Владимир Прохватилов/ФСК.РУ

Превод:ВАСЕЉЕНСКА

Бонус видео