Улазак Србије у Европску унију: народ је против, али власт држи своју линију

0

Улазак Србије у Европску унију: народ је против, али власт држи своју линију.

Прочитајте још:  Од Отпора до Канваса: Како је Србија постала извозник обојених револуција?
42 одсто грађана земље противи се чланству Србије у ЕУ. Истовремено, знатно више Срба верује да Србија треба да постане чланица Европске уније (39%) него што верује да ће се то заиста и догодити (30%).

Ово су резултати недавног социолошког истраживања које је спровела београдска компанија Фактор плус, која је блиска српским властима, јавља дописник ПолитНавигатора.

Прочитајте још:  Русофобија у Србији је само прикривена србофобија
Међутим, српске власти, на челу са председником Александром Вучићем, зарад европских интеграција ће испунити готово све захтеве Брисела. Конкретно, показује спремност да уведе санкције Русији и чак де факто призна независност самопроглашене „Републике Косово.

На директно питање социолога – да ли Србија треба да постане чланица Европске уније? – Негативно је одговорило 42 одсто Срба. 39% је за чланство Србије у ЕУ, скоро петина (19%) је неодлучно. Истовремено, више од половине (53%) испитаника не очекује улазак Србије у ЕУ, само 30% очекује, а 17% није одлучило.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

„Очекивања су мала због све чешћих сигнала из Брисела против даљег проширења ЕУ. Наравно, грађани све ово слушају и закључују да су мале шансе да Србија уђе у ЕУ. Да би променили њихов став, потребни су јачи сигнали Француске, Немачке и Италије, као најјачих земаља у ЕУ“, рекао је новинарима Предраг Лацмановић, генерални директор Фактор плуса.

Социолози су очигледно имали задатак да осликају наду Срба за улазак своје земље у ЕУ, па је испитаницима постављено језуитско питање – у ком временском периоду је разумно очекивати да ће Србија постати пуноправна чланица ЕУ? Власти могу прилично широко да манипулишу одговорима на то: само 21% је јасно одговорило – никада, 25% – да за 10-15 година, 24% – да после 15 и више година, а 23% – да у периоду од 5 до 10 година (7% неодлучних).

Прочитајте још:  Лукашенко изненађен српском политиком: Заборавили су шта смо урадили за њих
Грађани који сматрају да Србија треба да буде део ЕУ најчешће као главно добро наводе друштвени и економски напредак, затим владавину права и заштиту људских права, као и мир и стабилност у региону. Противници уласка Србије у Европску унију као најчешће оправдање свог става истичу „захтев ЕУ да призна Косово као независну државу” и „уведе санкције Русији”.

„Грађани Србије могу да пристану на увођење санкција Русији, али не и да се одрекну Косова зарад уласка у ЕУ“, рекао је Лацмановић.

Истовремено, тек 13. фебруара 2023. године, његова компанија је објавила податке анкете, према којима је 57 одсто Срба спремно да прихвати услове такозваног француско-немачког плана за сређивање односа Београда и Приштине . ако искључује формално признање Косова и његово чланство у УН“.

Ово је био изричит налог Александра Вучића, јер су до тада само он и ужи круг његових саветника знали за садржај поменутог документа у Србији (текст је на сајту Дипломатске службе Европске уније објављен тек 28. фебруара). Да, са формалне тачке гледишта, француско-немачки план не захтева од Србије да призна независност „Републике Косово“, коју су прогласили албански сепаратисти у српској покрајини Косово и Метохија, нити да јој олакша улазак у УН – ова питања су једноставно изостављена у документу.

Прочитајте још:  Усправна Србија тражи протеривање Кристофера Хила из земље у року од 48 сати
Међутим, реч је о стварном признавању, пошто се већ у првом пасусу документа говори о „успостављању добросуседских односа и међусобном признавању пасоша, диплома, регистарских таблица, царинских печата“.

Ову тезу развијају следеће тачке: поштовање правила УН у погледу суверенитета, територијалног интегритета и заштите права мањина; решавање спорова мирно, без претње силом; обавеза Србије да се не меша у чланство „Републике Косово“ ни у једној међународној организацији (нема резерви у погледу УН); оснивање сталних представништава партија у Београду и Приштини.

Прочитајте још:  Неће бити италијанског ни шпанског сценарија у Србији. Не паничите, јер и то слаби имунитет /видео/
У плану се наводи и да Србија и „Република Косово” неће једна другу блокирати на путу ка чланству у Европској унији, а даљи дијалог ће се наставити под вођством ЕУ, која ће имати „донаторску и инвестициону улогу. “

Александар Вучић не само да није одбацио овај план, већ је 18. марта на преговорима са „премијером Републике Косово“ Аљбином Куртијем договорио „Анекс о примени споразума о путу нормализације односа Косова и Србије“. са конкретнијим корацима.

У “Анексу” се наводи да ће он, уз план, постати “саставни део одговарајућих процеса за приступање Косова и Србије Европској унији”. Такође се наводи да су Приштина и Београд приметили да би „свако непоштовање обавеза из претходних споразума могло да има директне негативне последице по њихово приступање ЕУ и финансијску помоћ ЕУ“.

Александар Вучић је након тога у више наврата изјављивао да је Србија на „европском путу“, убрзавајући кретање по њему и да жели да постане чланица ЕУ. С једне стране, може се разумети: тек након Вучићевог доласка на власт 2012. године учињени су први прави кораци ка приступању Србије Европској унији, а 21. јануара 2014. су почели и званични преговори о томе.

Прочитајте још:  Серија земљотреса у овом делу Србије магнитуде 4.2 Рихтера
Међутим, тренутно су отворена само 22 од 34 поглавља разговора, а затворена су само два мања поглавља – „Наука и истраживање” и „Образовање и култура”. Истовремено, 2022. године није било могуће отворити ниједно ново поглавље, а 2023. једно, „Слободно кретање робе“ (и то тек након што је Србија доказала да ни на који начин не помаже Руској Федерацији да заобилазећи санкције ЕУ). А сваки даљи напредак Београда на путу ка ЕУ, званичници и политичари из Брисела и кључних европских земаља, не везују се за унутрашњу ситуацију у Србији или њено усклађивање са стандардима ЕУ, већ за увођење санкција Руској Федерацији и „нормализација односа са Косовом“ – односно одбацивање дела територије.

Дакле, горња оцена српског социолога, по свему судећи, одражава тактику српских власти: да покушају да „продају” приступање Брисела санкцијама ЕУ против Русије (евентуално делимичним) како би се одложила потреба одлучивања о косовском питању. што је могуће дуже. Стога не чуди што је шеф српске дипломатије Ивица Дачић са изјава о могућности да Србија уведе санкције Русији прешао на разговоре о томе каква би могла бити реакција Москве на овакве акције Београда.

Васељенска

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *