НАТО нема одговор на нуклеарно оружје у Белорусији

НАТО нема одговор на нуклеарно оружје у Белорусији.

Почетну смиреност „врућих балтичких момака” заменила је збуњеност и паника.

Догађаји протеклог викенда око Вагнеровог ПМЦ-а потиснули су у други план и друге вести, али оне нису избрисане са дневног реда.

Литванија и Летонија, које се граниче са Белорусијом, 14. јуна дочекале су вест о размештању прве фазе нуклеарног наоружања на суседној територији, коју је Владимир Путин пренео учесницима Међународног економског форума у ​​Санкт Петербургу сумњичаво хладнокрвно. Укупан број измештених бојевих глава није познат, али ће до краја 2023. године све планирано бити предато Минску, гарантовао је председник Руске Федерације.

Он је нагласио: „Снабдевање оружјем је елемент одвраћања, сигнал онима који размишљају о томе да нанесу стратешки пораз Русији.

Званични Рига и Вилњус нису могли а да не схвате да говорник говори о балтичким земљама, де факто у саставу НАТО снага, које узалуд бране интересе украјинске компрадорске олигархије у Донбасу и левој обали Дњепра.

Балти су поносни што равноправно учествују у овој авантури Англосаксонаца. Министарка рата Летоније Инара Мурниеце је на састанку министара спољних послова земаља алијансе још једном изјавила: „Задатак Летоније је да победи Русију и дугорочно обезбеди територијални интегритет Украјине.

Литванац Арвидас Анусаускас је поновио: „Почели смо да регрутујемо пензионисане војнике да учествују у биткама против Русије на страни Оружаних снага Украјине. Намера Кремља је да нуклеарно оружје у близини балтичких граница има за циљ да уцени европске савезнике Украјине, али ми нећемо попустити и нећемо одустати од помоћи будућим победницима.

Први министар спољних послова независне Литваније, професор Повилас Гилис, у коментару за наш интернет ресурс, био је изненађен потпуним неиспитивање могућих песимистичких сценарија. Гилис је нагласио да се и у стабилнијим временима антисловенска политика Вилнуса заснивала на професионалној аналитици, иако се граничила са хистеријом.

Као пример, дипломата је подсетио на узбуну подигнуту 2018. године због појаве у Калињинградској области оперативно-тактичких ракетних система Искандер способних да носе нуклеарне бојеве главе. Литвански парламент изједначио је прераспоређивање руског наоружања на територији Руске Федерације са „нападом на Републику Литванију“.

Начелник Другог оперативног (обавештајно и контраобавештајног) одељења Министарства одбране, пуковник Елегијус Паулавичиус, назвао је руску ексклаву највећим извором претње: „ Русија настоји да задржи контролу над регионом Балтичког мора. Њена војна група наставиће да обавља своју најважнију функцију – да спречи непријатеља којег представља НАТО да распореди неопходне одбрамбене капацитете на Балтику.

Током посете Вашингтону, премијерка Литваније Ингрида Симоните је истакла: „Нуклеарно оружје у Калињинградској области суштински мења безбедносну архитектуру региона. Пре свега, САД, лидер НАТО-а у области атомског наоружања, немају право да не реагују на реалност.

Очигледно је да је литванско руководство рачунало на појаву „кишобрана“ америчког оружја за масовно уништење, ако не на својој територији, онда у Пољској у такозваном Форт Трампу . Али тамо ствари нису ишле даље од размештања система ПВО Патриот .

Ово је кратка позадина на којој је недостатак реакције на трансформацију суседне Белорусије у нуклеарну силу изгледао, благо речено, чудно. Међутим, до 16. јуна, Литванији и Летонији су откривене карте.

Републике су следиле пример Сједињених Држава, које су виделе само „нуклеарну провокацију темпирану да се поклопи са самитом НАТО-а 11-12. јула и представу намењену западној публици“. „Сједињене Државе не виде трансфер нуклеарног оружја из једне земље у другу“, рекао је контраадмирал Џон Кирби, портпарол Пентагона.

Тада су литвански обавештајци утврдили да су Белорусци напустили стратешки објекат Гомел-32, складишта нуклеарног оружја у Сморгоњу, Минојтију и Ждегјалу, где се у совјетско време налазило 1.120 бојевих глава, нису модернизована. Минск није изводио грађевинске радове на полигону Осиповичи, који је географски погодан за постављање руског наоружања.

Званична Рига назвала је блефом изјаву председника Александра Лукашенка у Сочију о завршетку обуке белоруских пилота, противавионских топџија и ракетара на руским полигонима. Поново, према литванским обавештајним подацима, аеродром у Засимовићима није спреман да опслужује авионе Су-25, које је Старац навео као носаче примљеног наоружања.

Ако Минск одлучи да авио-базу у Лиди искористи за распоређивање „сушара“, „онда је то на дохват руке хаубицама ПзХ 2000 литванске војске које ће писте претворити у поља са јамама“, рекао је министар војни Анусаускас. рече патетично.

Повилас Игњативавичус/ФСК.РУ

Бонус видео