Тајна заједничке валуте БРИКС-а

Неки међу аналитичарима светских економских и геополитичких токова сматрају да је изјава Сергеја Бабакова, заменика председника руске Думе, дата у марту ове године, да земље БРИКС-а раде на стварању властите заједничке валуте и да ће самит у Јоханесбургу само убрзати тај процес, заправо предувана у западним медијима.

Једна школа мишљења чак каже да је поменута изјава на Западу дочекана као нека врста олакшања, западни медији су је одмах надували исмевајући је, а добро је познато да Запад оно што не може да избомбардује радо исмева.

Ништа од муњевите валуте

Аналитичар “Чајна дејлија” Дан Стајнбок приметио је да су медији, од “Волстрит џорнала” до “Фајненшел тајмса”, напросто исмевали идеју о формирању заједничке валуте БРИКС-а, називајући тај покушај дедоларизацијом, иако би заједничка валута БРИКС-а, без сумње, још више смањила доминацију долара на светским тржиштима.

Без имало сумње, прелазак са долара на националне валуте већ је почео, а удео економија земаља БРИКС-а у свету је већ толики да би њихова заједничка валута заиста могла истог часа да постане глобална и врло тражена, али то се ипак неће догодити баш тако брзо како то очекују најнестрпљивији посматрачи, нарочито они најнестрпљивији, у Србији.

Земље које се ослобађају финансијских и геополитичких стега долара тренутно покушавају да избегну поремећаје и – како је то приметио Стајнбок – не ослањају се на мрежне ефекте успостављене одозго надоле, које су користили амерички долар и његов претходник британска фунта, обично кроз сирову геополитику и војну доминацију.

Хоће ли прва заједничка валута бити дигитална?
Уместо тога, БРИКС се определио да промовише мрежне ефекте одоздо према горе, што значи да ћемо на заједничку валуту ове светске групације још сачекати, пре него што се ова појави, а према школи мишљења која (оправдано) сматра да БРИКС структурно другачије поступа него САД данас или Велика Британија јуче, прва заједничка валута БРИКС-а биће – дигитална, док ће се на класичну валуту чекати још неко (читај: дуже) време.

Не треба сметнути с ума да је први експеримент са дигиталном, додуше својом – националном валутом, Кина већ покренула, а да је и сама Европска унија извела сличан корак уводећи неко време обрачунску валуту названу “еки”.

Оно што је овде поменута школа мишљења тврдила протеклих месеци, потврдио је и министар финансија Русије Антон Силуанов, саопштивши да ће чланице БРИКС-а вероватно разговарати о заједничкој обрачунској јединици.

Размена у националним валутама стабилизује тржишта

Отуда вероватно потиче заједљива опаска економисте Пола Кругмана, на коју је Стајнбок указао. Кругман је дедоларизацију приписао “крипто-култистима” и симпатизерима руског председника, а овај “тренд” назвао је погрешном борбом против САД.

Стајнбок је у ауторском тексту објављеном у листу “Чајна дејли” навео да су чланице БРИКС-а прешле на решавање својих трговинских послова у локалним валутама, како би се избегле сувишне валутне посреднике и девизне замке. Следећи корак у започетом низу је успостављање дигиталне, практично обрачунске валуте, док би покретање класичне валуте, као што сам поменуо, било дугорочно питање.

Земље БРИКС-а, које уједињују око 40 одсто светске популације, налазе се пред изазовом промене светског система у коме десетоструко мања популација, односно око четири одсто укупне светске популације настањене у САД, диктира своје финансијске, монетарне, а тиме и геополитичке интересе остатку света.

Земље БРИКС-а успоставиле су еластичну и прилагодљиву, уместо до сада виђене круте структуре војно-монетарне доминације.

Према Штајнергу, управо флексибилност БРИКС-а омогућава предузимање унилатералних, билатералних и мултилатералних мера, у распону од постепених реформи до више унилатералних појединачних мера које промовишу амбициозне чланице организације и њихови, како је Стајнбок дословно навео, коалициони партнери, будући да деле исту визију групације о мултиполарном и равноправном свету.

“Попут менаџера средстава који настоје да одрже одговарајућу диверсификацију у својим портфељима, стратешки циљ БРИКС-а је да поново калибрира резервне валуте. У мултиполарној светској економији, изгледе за глобални раст покрећу велике економије у успону, а не више Запад.”

Погрешна америчка политика еродира долар

Колико је управо завршени самит у Јоханесбургу био значајан, говори чињеница да су, извештавајући о самом самиту, медији попут “Шпигела” или “Дојче велеа” и сличних медија и јавних сервиса говорили о делу човечанства изван западних индустријализованих нација, што је речник Хладног рата из, отприлике, шездесетих година прошлог века.

Парадоксално, опомиње овде поменути аналитичар “Чајна дејлија”, погрешна америчка политика убрзала је ерозију валутног режима заснованог на долару након глобалне финансијске кризе 2008. у САД (не у Русији, Кини или Јужној Африци) и због прекомерног преузимања дугова, трговинског протекционизма, спорова око технологија, успоравања привреде током пандемије коронавируса и напорима САД да се врате Хладном рату, овога пута против Кине.

Укратко, Запад у јагњећој кожи међународне заједнице, али без подршке онога што међународна заједница заиста обухвата, долар и даље користи као полугу своје моћи која остаје без покрића.

Отуда, упозорава Стајнбок, недавно упозорење агенције Фич да би могла бити принуђена да снизи рејтинг десетина америчких банака, чак и оних највећих.

У САД, 2.315 банака, што је скоро половина од њиховог укупног броја, данас има имовину мању од својих обавеза, а амерички дуг износи 32,6 билиона (хиљаде милијарди) долара, два билиона долара више него пре годину дана.

Од 2008. амерички дуг се удвостручио, попевши се на преко 120 процената БДП-а. Према експертској Канцеларији за буџет америчког Конгреса, федерални дефицити довешће државни дуг изнад 181 одсто БДП-а до 2053. године.

То, према предоченој школи економског и геополитичког мишљења, значи да ће САД морати да наставе да штампају новац без престанка, а да би остатак света, као и до сада, сносио трошкове такве политике.

Са своје стране, БРИКС тежи диверзификованој светској економији и међународним резервним валутама како би одступање од долара било што мирније, стабилније и што је за свет посебно важно – сигурније.

Бранко Жујовић / РТ

БОНУС ВИДЕО: