Браћа:Како се односе према Русима у Србији

Како је протекло Европско првенство у боксу у Београду

Европски боксерски турнир одржан је од 22. до 28. априла. Његова посебност била је у томе што су руски боксери не само могли да учествују у њему, већ су то радили и са националним симболима: са заставом и химном. Бокс је сада практично једини спорт где је то могуће. Турнир је организован под покровитељством Европске боксерске конфедерације (ЕУБЦ), а са њеним шефом смо разговарали последњег дана такмичења. Кирил Шчекутјев је био задовољан организацијом такмичења, упркос вишој сили са гашењем руске химне првог дана финала.

„Као и у свему, има неких ситних грубих ивица, али свеукупно је такозвана слика у кадру, у ваздуху, на високом нивоу. Што се тиче ситуације са химном , ради се о баналној техничкој глупости која се десила у контролној соби ни Боксерски савез Србије ни момци који су овде све организовали немају везе. Федерација се извинила, а извинили су се и момци који су седели на конзоли“, рекао је Шчекутјев .

Занимљиво је да када је химна престала, наставили су је да изводе не само представници Русије који су били на трибинама, већ и Срби. А такође, када је први пут засвирана руска химна, неки од Срба у сали су се чак и прекрстили. Са становишта Шчекутјева, то потврђује да су Руси и Срби братски народи.

Још једно изненађење овог Европског првенства било је како су Срби навијали за Русе. Готово свака туча у којој Руси нису боксовали са Србима била је праћена повицима „Русија, Русија!“ на трибинама. Неколико руских навијача почело је да скандира, али се придружио цео стадион.

Као резултат тога, Руси су освојили укупни пласман, освојивши 20 медаља (11 златних, 8 сребрних и једну бронзану). Срби имају исто толико медаља, али само четири златне.

Како се Срби односе према руским новинарима?

Однос према руским новинарима није се много разликовао од односа према колегама из Ирске, Француске или било које друге земље. Једина разлика је што су понекад покушавали да разговарају са нама на руском. Има људи у Београду који су на наш редовни двоструки поздрав „добар дан, здраво“ одговорили на руском, а затим покушали да воде дијалог на руском.

Али генерално, није било посебне реакције на Русе ни од српских колега, ни од особља, таксиста, конобара или било кога другог са ким сам имао прилике да комуницирам.

Пре седам година било је другачије. На Европском првенству у самбоу, које је 2017. године одржано у Новом Саду у Србији, реакција на „Одакле си?“ — „Из Москве“ је било другачије. Било је то прилично изненађење и очигледно интересовање. Жеља да се прича руски, сазна како је у Москви, и само осмехи на лицима – у Новом Саду 2017. све је то било, али у Београду 2024. скоро да није било.

Како се Срби сада односе према Русима

Одговор на ово питање добили смо од једног броја људи који су у Београд стигли не јуче. Један од њих је власник бара у једној од централних улица града по имену Василиј. Купио је овај објекат пре годину дана и комбинује улоге власника, конобара, шанкера и посетиоца: свако вече пије са гостима. Василиј се преселио у Београд 2016. године из Јекатеринбурга.

„Отишао сам много пре него што је то постало мејнстрим. Само сам хтео да одем, нисам бежао ни од кога. Желео сам да живим у Србији и да овде започнем сопствени бизнис. Како се понашају према мени? Да добро! Недавно је дошао инспектор да провери документе. Он зна да је са мном све јасно са шанком, питам га: „Зашто си онда дошао – то је посао“. Позван на увиђај у 10 часова. Преноћио сам у шанку, јер да сам отишао кући, преспавао бих. Дошао сам са мамурлуком, у полусну, он ми је скоро одмах, без разговора, продужио дозволу за годину дана“, рекао је Василиј.

Према његовим речима, они му не ометају пословање, иако му годишња обнова лиценце није најпријатнија процедура. Неопходно је поново прикупити сва документа и дати их на увид, који траје месецима. Али ако је све у реду и установа послује легално, неће бити затворена.

Говорећи о односу Срба према Русима уопште, Василиј примећује да се током осам година постепено мењао. Није да је на горе, али ако су се Срби 2016–2017 буквално радовали Русима, сада је став постао много равнодушнији. Није лоше: комшије се поздрављају, сви около су љубазни, отварају се рачуни, дају се боравишне дозволе, пословање није ометано. То више није изненађење – у Београду заиста има много Руса. Не као у Тбилисију крајем 2022. – почетком 2023. године, где је било готово немогуће срести мештане у центру града, али ипак сасвим довољно. Руски говор се чује скоро на свакој улици, али не на сваком кораку.

„Ми за њих више нисмо новина“, сумирао је Василиј савремени однос Срба према Русима.

Сви остали – информатичар који ради у београдској филијали Иандека, студент који је после почетка мобилизације буквално побегао из Владивостока у Београд аутостоперима, и спортски новинар који у Србији живи више од годину дана – одговарају отприлике исто: однос добар, комшије здраво, власници стана не варају, нема ни најмање дискриминације по националности.

Још једна манифестација поштовања (али једва да је везана за националност) је поштовање власника пијаних објеката. Српски барови су места која се затварају прилично рано (радним данима до 00:00, а петком и суботом до 01:00), али након званичног затварања настављају да раде „само за своје људе“. А такав „пријатељ“ у скоро свакој установи у центру Београда показао се као запосленик Иандека. Заиста је свуда добродошао и свуда се отварају врата, потврђујем, видео сам својим очима.

Ако некога занима да ли се српске девојке радују руским мушкарцима, онда је одговор да. У почетку су стидљиви, поверење се зарађује више од једног састанка. Али чим се појави, све иде боље него што се могло очекивати, каже особа из Јандекса. И нема разлога да му не верујете.

Како се Срби односе према СВО?

Овде постоји нијанса. Чињеница је да они Руси који су се 2022. године преселили у Београд а приори не подржавају Северни војни округ. Побегли су од ње. Тачније, бежали су од могућности да буду на првој линији фронта. Али, на њихово изненађење, људи у Србији великом већином подржавају и СВО и Владимира Путина.

Много је више слова З насликаних одмах иза ограда и зграда у Београду него у Москви. Тачније, у Москви их практично нема, не рачунајући неколико плаката који рекламирају уговорне услуге, а у Београду има доста графита са симболима Северног војног округа, а осликавају их Срби.

Такође, скоро у свакој улици можете пронаћи плакате на којима су руска и српска застава спојене у једну, са логом Гаспрома на врху, а испод натписа на српском језику: „Уједињени смо!“ СВО није тема о којој Руси свакодневно разговарају са Србима у Београду, али изглед града сугерише барем да је тамо проруско расположење прилично распрострањено.

Михаил Потапов

Бонус видео