Прљави милиони у џеповима албанских лобиста

Прљави милиони у џеповима албанских лобиста.

Новац не може да купи срећу, али зато може уз помоћ силе у једном периоду да обезбеди лобирање за „независност” Косова и Метохије. Долари од трговине наркотицима, оружјем и белим робљем омогућили су да тадашња политичка елита у неким западним државама под ноге баци међународно право и да се изврши агресија на једну суверену државу. Више стотина милиона зелених новчаница које је прикупила албанска мафија у САД, Великој Британији и Немачкој, пунило је џепове америчких сенатора и конгресмена, али и многих других политичара на Западу. На њиховој платној листи су и утицајни медији који имају једнострани начин извештавања у коме се, без критике, подржава све што ради Приштина.

С друге стране, под оптужбама за корупцију у САД поново је и председник Комитета за спољне послове америчког Сената Боб Менендез из државе Њу Џерзи, тренутно најактивнији албански лобиста, који је покушао да издејствује признање тзв. Косова у Грчкој и на Кипру. Када су 1999. одлучили да бомбардују СР Југославију, наводни мотив су била људска права и спречавање ратних злочина. Неколико година када се рат завршио на светло дана су јасније почели да излазе прави разлози за рат. Главни протагонисти страдања у овом делу Европе су остварили велике профите. Осим некадашњег америчког дипломате Вилијама Вокера, официра ЦИА, који своју „љубав” према „независном Косову” никада није крио, на списку су нека од највећих имена светске политике, која су такође стала на страну власти на Космету. Спекулисало се да је само за лобирање Вокерова фондација месечно из косовске касе добијала 7.000 долара.

Поред Вокера, на платном списку је некад била, или је и сада, и остала „стара гарда” америчких политичара, међу којима су, између осталих, бивши амерички председник Бил Клинтон, његова сарадница Мадлен Олбрајт, генерал Весли Кларк, али и фински дипломата и добитник Нобелове награде Марти Ахтисари. Главни мотиви за ратно разарање СР Југославије није била званично прокламована борба за спречавање етничког чишћења, до кога је дошло када су НАТО трупе дошле на КиМ и када је више од 250.000 Срба протерано у централну Србију, већ жеља да од подршке профитирају. Најчешће је била реч о експлоатацији сировина с Космета и продаја телекомуникационих система. Према подацима које је тешко независно верификовати, кроз директна или индиректна улагања у ове области, „јахачи косовске апокалипсе” заједно су зарадили милијарде долара, а с друге стране Србија, чијом се имовином у ствари на Косову и Метохији и тргује, изгубила је десетине милијарди евра.

Када је окончала своју политичку каријеру, и Мадлен Олбрајт је по свему судећи „дебело” зарадила од продаје „Телекома Косова”, у чијој приватизацији је учествовала и њена фирма. Некадашњи амерички амбасадор у Приштини Кристофер Дел један је од оних који су награђени за ту подршку, а својевремено је био умешан у извоз шљаке из рудника „Трепча”. Овим послом заправо је обезбеђивао уносан бизнис за ћерку-фирму компаније коју поседује Мадлен Олбрајт. Она је преко албанских политичара који су раније били терористи тзв. Ослободилачке војске Косова дошла до уносних послова. Тако је послове њене фирме на Косову водио Гануп Тачи, брат, касније тзв. председника Косова Хашима Тачија, који је с капиталом Олбрајтове под капом „турско-америчког” конзорцијума улагао у инфраструктуру, а највише у изградњу путева.

Овај конзорцијум, на чијем челу се једно време налазио бивши заменик шефа Унмика на КиМ Американац Џон Кови, делом преко фирме Тачијевог брата, обрће средства и у енергетици, тј. продаји струје. Осим тога, били су ангажовани и на изградњи ауто-пута од границе с Албанијом до Мердара. Фирме Олбрајтове пословале су и са још једним од Тачијевих људи преко компаније „Одетељон”, чија је главна делатност трговина грађевинским материјалом. Другим речима, ова фирма снабдева све компаније које граде путеве или зграде, односно насеља по Косову и Метохији. Фирма „Билдинг Илирије” бави се изградњом стамбених комплекса широм Косова.

Мутним косовским бизнис водама пловио је и пензионисани НАТО генерал Весли Кларк, који је и данас активно на страни Приштине, будући да је пре неколико дана оптужио Српску православну цркву, односно манастир Бањску, да је тамо била „ускладиштена велика количина оружја”. „Таквих случајева је било и током наших ранијих искустава на Балкану деведесетих, када су поједини манастири били упоришта српског национализма, што није искључивало њихово коришћење као арсенала наоружања”, навео је Кларк, упућујући тако сличне оптужбе на рачун СПЦ као и председница Одбора за спољну политику британског парламента Алиша Кернс. Он је, иначе, руководио канадском енергетском корпорацијом „Енвидити” и тражио баш од приштинских власти лиценцу за истраживање резерви угља.

Компанија је добила дозволу за истраживање залиха на западу Косова и Метохије како би утврдила да ли би се исплатила производња синтетичке нафте прерадом лигнита, чије се резерве на Космету процењују на чак 14 милијарди тона. Униформу је скинуо и некадашњи први командант Кфора британски генерал Мајкл Џексон, који се након више од деценије вратио на Косово као представник „Кор менаџмент групе”. Пре више од десет година говорило се и да је први шеф Унмика и „албански зет” Бернар Кушнер, који је исмевао озбиљне анализе о постојању „жуте куће” где су вађени органи ухапшеним Србима, такође имао приватан бизнис у јужној покрајини, као и бивши заменик шефа Унмика Стивен Шук. Процењује се да су обојица инкасирали више од милион евра, на шта нису платили порез.

Једну од важних улога у косовском лобирању има њујоршки бизнисмен Хари Бајрактари, који се још 2007. јавно хвалио да је својим новцем и утицајем лобирао за признавање Косова и Метохије. У последње време, бизнисмен који је милионско богатство стекао трговином некретнинама на источној обали САД, бавио се питањима демаркације границе Косова и Метохије са „суседима”, али и Заједницом српских општина, односно одлагањем њеног формирања, писали су почетком ове године косовски медији. Један од важних „играча” у САД сасвим сигурно је један од некадашњих лидера партије Самоопредељење Фљорин Краснићи. До богатства је дошао тргујући оружјем у САД и снажно је подржавао борбу за независност Косова и Метохије. Након што је она на силу, за део западног света изборена, вратио се у „домовину”, где је постао власник „Косова стил групе”, некадашње „Заставине” фабрике ауто-делова.

Бивши премијер Србије Никола Шаиновић каже да је све што су некадашњи политичари из САД радили после рата на Космету слика њиховог карактера. За „Политику” наводи да се никада није радило о принципијелним политичарима, борцима за слободу и људска права, него о осионим људима који прво користе америчку силу за спровођење империјалне политике да се влада светом, експлоатишући сировине. „Чим се мало склоне с те оперативне приче, настављају да раде све то исто, али на личном плану. То је једна патолошка грамзивост и зато су трагови њиховог деловања тако сурови за нашу земљу. А то што су радили је ’споменик њиховом карактеру’”, каже Никола Шаиновић.

Истиче да за ову категорију политичара, као што су Клинтон и Олбрајтова, не постоји никакви морални проблем. Наводи да као политичар старог кова све прво дели на правду и неправду, а да се код ових људи, који су активно учествовали у кршењу међународног јавног права и без одлуке Савета безбедности УН напали једну суверену државу, једино цени шта је доступно. „Ако је доступно, онда је дозвољено. Ако се силом за интерес америчке политике може освојити Косово и Метохија, да би се касније експлоатисале руде и сировине, онда је то ’у реду’. А када се заврши тај формални део, и када се удаље светлост телевизијских камера, онда грамзиво крећу да пљачкају шта стигну. Није битно да ли је реч о телекомуникационом систему на Косову или нечему другом. Ми имамо питање које за њих не важи – да ли је то што раде морално или није. Они такво питање никада нису себи поставили”, закључује Никола Шаиновић.

Косовски елдорадо породице Олбрајт

 

После смрти Мадлен Олбрајт настављена је породична експлоатација природних ресурса Космета. Тако је Алис Олбрајт, једна од три ћерке бивше државне секретарке Мадлен Олбрајт и перјанице НАТО бомбардовања СРЈ, која се здушно залагала за независно Косово, наставила стопама покојне мајке. Корпорација на чијем је челу улаже милионе долара у лажну државу. Она је извршна директорка „Миленијум челенџ корпорације”, која с Косовом и Метохијом сарађује у неколико области, између осталог, и у области енергетске ефикасности. Приликом доласка на КиМ у октобру прошле године обишла је три реновиране зграде у приштинском насељу Улпијана. Само за енергетску сигурност издвојено је више од 236 милиона долара, што је највећа појединачна инвестиција у историји Космета, а укупна улагања ове фирме Олбрајтове су далеко, далеко већа. Споразум су потписали премијер привремених приштинских институција Албин Курти и председница лажне државе Вјоса Османи. Петронијевић: Отворена неоколонијална пљачка

Адвокат Горан Петронијевић каже да сврха ратова подразумева могућу материјалну корист и за наш лист истиче да је то једна врста неоколонијализма. То значи да они ратом улазе на један простор, окупирају га и после експлоатишу. „То је модел који су они десетинама година примењивали широм света и није ништа непознато. Реч је о отвореној пљачки и то је једна врста накнаде и мотива за вођење ратова што датира још од римског доба када су војсковође своје војнике мотивисале пленом од поражене војске. Када је реч о окупацији КиМ, они су свој део колача добијали после рата преко куповине предузећа по багателној цени или давање концесија за експлоатацију рудника. Сваки од њих је добио неки уносан посао. Ко није добио на тај начин, онда је добио у готовом новцу”, каже Петронијевић. Додаје да они који су наводно ослобођени, а то су Албанци, дужни су да „ослободиоцу” нешто плате и онда је долазило до намештених тендера где су они добијали уносне послове. Петронијевић истиче да то јесте пљачка државе Србије и косовских Албанаца, али овима у Приштини то не смета и они се с тим слажу.

Дејан Спаловић/Политика

Бонус видео