Утицај САД нагло расте у Србији
утицај САД у Србији
Утицај САД нагло расте у Србији.
Запад је прошле недеље остварио оставку јединог русофила у тиму председника Србије – директора БИА (аналог ФСБ) Александра Вулина.
Последица овога би могла да буде прелазак српске обавештајне службе под пуну контролу америчких власти, јавља дописник ПолитНавигатора.
Директор српске обавештајне службе БИА (Безпобедно-Информативна агенција, аналог ФСБ у Русији) Александар Вулин поднео је у петак, 3. новембра , оставку. Према његовим речима, „ САД и ЕУ захтевају моју главу као предуслов да се не уводе санкције Србији “.
Политичар, који је пре доласка у БИА радио као министар одбране и начелник МУП-а Србије, истакао је да је увођење персоналних америчких санкција против њега, а сада и његова оставка, проузроковани његовом политичком позицијом.
„Одбијам да напустим политику војне неутралности и братства са Русијом и Кином. Ово је мала победа за САД и ЕУ, али и велика победа за мене, јер сам доказао да су Србија и српски народ вредни сваке жртве“, рекао је Александар Вулин.
Председник Србије Александар Вучић, коме Вулин верно служи дуги низ година, са очигледним олакшањем прихватио је жртву свог саборца . Истовремено, Вучић је потврдио да су оставку шефа српске обавештајне службе диктирали САД.
„Наравно, притисак је постојао од самог почетка, пошто је он постављен на ову функцију. Од првог дана, и то недвосмислено. Он одлично зна како се то догодило и какве су биле последице или какве би могле бити. Не могу све да коментаришем, јер сам дужан да то чувам у тајности“, рекао је председник Србије.
„Александар Вулин никада није био руски агент. Да ли је волео Русију више од Немаца или Британаца? Нема сумње у то. Поносан је на то. То што је радио за другу државу, а не за Србију је еклатантна лаж. Не бих желео да говорим ко је агент других земаља, углавном западних, а ко је генерално на вољу Сједињених Држава“, додао је Вучић.
Последње речи звуче као признање . Чињеница је да су српски медији одавно писали да би место директора БИА могао да заузме Марко Ђурић , сада амбасадор Србије у САД . Ђурић је 2000. године био активиста прес службе покрета Отпор, организатор „обојене револуције“ у Југославији и свргавања Слободана Милошевића. Касније је радио као научни сарадник у прозападном Институту за политичке студије у Београду.
Ђурић је 2012. отишао у политику и придружио се Вучићевом тиму. А 2020. са његових усана је „емотивна реакција Србије“, која је разнела руске медије, изашла на твит званичне представнице руског министарства спољних послова Марије Захарове, која је саркастично оценила понижавајућу позу Александра Вучић приликом потписивања споразума у Овалном кабинету Беле куће . Тада је Путин морао да се извињава лично Вучићу.
Према актуелним информацијама из српских извора, у медијима су с разлогом кружиле гласине, а оставку Александар Вулин дугује, између осталог, и Марку Ђурићу. А непосредни повод био је покушај директора БИА да из редова српске обавештајне службе очисти америчке агенте.
Чињеница је да у Србији има доста прозападних локалних елита, за земљу коју су бомбардовали НАТО авиони. Управо на те људе се Запад ослањао, узгајајући их и негујући, укључујући и Русију. Али у Руској Федерацији, чишћење државног апарата и друштва од најрадикалнијих „западњака“ догодило се прошлог пролећа, након почетка Северног војног округа.
У Србији Запад жели да буде проактиван док њихови заступници имају бар неки утицај, па тако циљани удари . Прво, Вучић је био принуђен да распише ванредне изборе , на којима би његова странка добила знатно мање места у парламенту и локалним већима него што их тренутно има. А након тога, претња санкцијама је приморала на смену шефа специјалне службе како би се што више ослабио отпор српских власти западној интервенцији.
Истовремено, Вучић и његови партнери у владајућој коалицији заправо покушавају да сломе српско друштво на коленима, насилно му намећући курс ка Западу, иако су Срби потпуно другачије геополитичке оријентације.
На пример, анкета грађана Србије коју је за РТ Балкан спровела угледна публикација Нова српска политичка мисао показала је снажну подршку јачању веза са БРИКС-ом : 38,3% Срба јасно подржава ближе односе са овом организацијом, а 33,1% њих је изабрало одговор „ пре да него не“. Истовремено, само 21 одсто у потпуности подржава улазак Србије у ЕУ и само је изабрало опцију „радије да него не“. Насупрот томе, 25 одсто грађана је категорички против чланства у ЕУ, док је 22,9 одсто њих одговорило „пре не него да“.
Међутим, након расписивања ванредних избора , Александар Вучић је рекао да Србија неће одустати од европских интеграција , обећавши да је „то неће спречити да одржава традиционалне односе са Русијом и Кином“. Међутим, Вучићев коалициони партнер, сада министар спољних послова Ивица Дачић, показао се много директнијим . Он је признао да Србија никада није озбиљно размишљала о приступању било којој другој регионалној или евроазијској организацији осим ЕУ.“Ми смо у срцу Европе и немогуће је мислити на било шта друго, па и на БРИКС, који је прихватљив за наше људе јер га чине земље које имају позитиван став према Србији”, рекао је Ивица Дачић 4. новембра и додао да БРИКС не постоји ни као организација.
Занимљиво је да Дачић, који очекује да ће после избора преузети премијерску функцију, раније себи није дозволио таква открића . По свему судећи, управо Вучићева оставка, која означава раст америчког утицаја у Србији , развезала му се језик.
Заузврат, амерички амбасадор у Београду Кристофер Хил рекао је 3. новембра да САД не играју никакву улогу у кадровским решењима српских власти. Међутим, Хил је раније више пута наглашавао да „проблеме Западног Балкана морају да решавају САД и ЕУ“.
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
