Предстоји ли признавање власти талибана?

0
талибана

Етничка мапа Авганистана

Бројни западни медији објавили су анализе o земљи под контролом талибана након што је објављено да је авганистанска делегација предвођена вршиоцем дужности министра иностраних послова Мавлавијем Амир Хан Мутакијем недавно посетила Русију како би учествовала на састанку у московском формату.

Делегација Авганистана у Русији разговарала је о политичким и економским питањима. Сам састанак је одржан у Казању, али је пре тога био и у Москви. Познато је да талибане званично не признаје ниједна страна влада, што није спречило Пекинг да именује новог амбасадора у Авганистану. С тим у вези, треба истаћи да је у пракси долазак талибана на власт у Авганистану након срамног одласка Американаца из ове земље 2021. године заправо пореметио равнотежу у управљању различитим етничким мањинама које живе на територији Авганистана.

Политика „паштунизације“ довела је до искључења из учешћа у институцијама Таџика, Узбека и других мањина,што у пракси ствара социјалне тензије међу становништвом и доводи до протестног потенцијала међу грађанима.Таква политика, посебно у погледу права жена и мањина, не може а да не утиче на процес признавања нове власти ван земље и негативно утиче на стабилизацију на унутрашњем плану.Игнорисање захтева оних којима је таква политика повређена заиста компликује ситуацију и не дозвољава не само признање на међународној сцени, већ и подстиче несклоност међу осталима да живе на авганистанској земљи. Чињеница је, међутим, да не постоји опозиција или барем алтернатива талибанској власти у Авганистану. А за опстанак државе није потребно само одмрзавање златних резерви и легитимизација званичне власти. Без унутрашњег политичког дијалога то се не може постићи, јер се друштвено-политичка ситуација увелико погоршала и велики део становништва је сиромашан.

Прочитајте још:  Е ово су знаци од Бога кипарским коронаверцима - снажан земљотрес погодио обалу Кипра
Зорница Илијева

Вероватно је зато за Кабул важно што је дошло до „стратешког састанка Русије и талибанске владе“. Мутаки се у Москви састао са Русланом Еделгеријевим, Путиновим саветником, и он је објаснио да су „предузете мере заштите граница, да је у току борба против терористичке организације „Исламске државе“ и наркотика“. Истицање важности развоја економских и дипломатских односа кроз практичне кораке није ништа друго до изражавање жеље да се призна легитимитет владавине талибана у Кабулу. Москва је преко свог представника, на нивоу саветника, пажљиво одговорила да „треба одразити праву слику достигнућа Авганистана и да сви боље разумеју истину“. Узете су у обзир интеракције у областима климе, образовања, трговине, пољопривреде, индустрије и спорта. Ипак, Лавров није присуствовао овим састанцима у московском формату. Остаје питање да ли ће Русија признати власт талибана. Наглашава се да је делегација била само гост на форумима у Русији.

Чак се и званично наводи да „талибани, пре свега, морају да заслуже да их ми признамо, да у пракси докажу да су спремни да одговоре на наш позив на формирање свеобухватне владе“. Зато авганистанску амбасаду у Москви у овој фази води отправник послова, али су то ипак кораци ка признавању од стране Русије. Влада није призната, па ниједан амбасадор није прихваћен. Но, чињеница да су Авганистан и талибанска администрација уврштени на дневни ред Савета безбедности УН доказује да се тражи дијалог са талибанском администрацијом. А Москва се залаже за такав дијалог, што ће несумњиво довести до тражене промене, кажу у Москви.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

У исто време, пакистанска делегација коју предводи Дурани је у Кабулу и састала се са Мутакијем. Односи Пакистана и Авганистана су компликовани, али то их не спречава да разговарају о граничним и трговинским питањима. Такође и о безбедности између две земље. И то без провокативних изјава једни против других.Зато што напетост постоји. Пакистан је наредио свим авганистанским имигрантима у Пакистану, скоро 2 милиона, да добровољно напусте земљу или да се суоче са депортацијом. „Рок до 1. новембра“ изјавио је министар спољних послова Пакистана Бугти. Према Исламабаду, 14 од 24 бомбашка напада у Пакистану ове године извели су авганистански држављани, рекао је Бугти. „Постоје докази“, додаје пакистански министар спољних послова. Према Кабулу, “ово је малтретирање”, но односи су на раскрсници. Пад односа не говори добро за стабилност у региону. Авганистанци који живе у Пакистану, од којих су неки тамо деценијама, траже одлагање одлуке.

Прочитајте још:  Украјински медији ликују због изјаве Дачића да би Србија могла да се придружи антируским санкцијама

У региону Индија такође не признаје талибанску владу и повукла је своје дипломатско представништво, а у Делхију дипломате које је поставила претходна влада у Авганистану и даље не напуштају своја места. Индија жели да одржи своје везе са Кабулом без обзира на чињеницу да Пакистан има значајан утицај у Авганистану. А између Делхија и Исламабада, односи су, у најмању руку, такође компликовани. Индија нема сопствене снаге у Авганистану, али је послала војну опрему и обезбедила обуку авганистанским снагама.

Важно је напоменути да Кина не остаје по страни од догађаја у Авганистану. Недавно је послала новог амбасадора, Џао Шена, у Кабул, кога су дочекали талибани. Указан му је тако раскошан дочек какав у Кабулу није виђен годинама. Био је то знак и пример за друге земље да следе пример Пекинга и успоставе односе са талибанском владом. Остале земље задржавају ниво отправника послова, али Пекинг има амбасадора у Кабулу. Али Кина није наговестила да је ово корак ка признавању новог утицаја у Авганистану. То је била само обична ротација амбасадора у Авганистану. Међутим, то је знак да се тражи дијалог и сарадња. Нешто што не демантује Министарство спољних послова Кине. Борба против тероризма указује се као основа за разумевање и “прагматичан политички оквир за умерену политику и развој пријатељских спољних односа”. У време када је неколико талибанских лидера и даље под санкцијама, а седиште у УН и даље држи влада свргнутог бившег председника Ашрафа Ганија коју подржава Запад.

У том контексту, талибани покушавају да оживе своју економију и да се изборе са хуманитарном кризом. Зато што је Запад замрзнуо милијарде долара вредну имовину Авганистана и одржава финансијску изолацију земље. Пекинг није оклевао да упути позив вршиоцу дужности министра спољних послова Авганистана Мутакију да учествује на Трансхималајском форуму за међународну сарадњу. Нешто што је и Москва урадила позивом као гост на Московском форуму. То су регионални састанци и они су знак стратегија у геополитици. Без сумње. А шта предстоји у и за Авганистан остаје да се види. Не заборављајући да земља има важан географски и стратешки положај у региону који је потресен тензијама. Јасно је да предстоји успостављање званичних односа у том погледу. Под одређеним условима, ни они се не могу делити са Кабулом. Надамо се да ће то бити од користи и грађанима ове измучене земље, а посебно у правцу женских права, без кршења верских постулата.

Прочитајте још:  Србија одбила да учествује на антируском самиту

Пише: Зорница Илијева, извор: Ефир-инфо, превод за Васељенску са бугарског језика Горан Игић

БОНУС ВИДЕО:

 

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *