ПИСМА ИЗ ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА: И Ердоган је протеран из Босне
Зашто су нове Бошњачке елите прихватиле да „испразне“ Сарајево од утицаја и присуства великих исламских земаља и прихватиле да у „муслиманској а европској“ метрополи Сарајеву, одбаце Ердогана и Турску а пригрле западне амбасадоре, њихову политику, њихову (не)културу и њихове миљенике педере који поносно шетају Сарајевом.
За то вријеме, Централизована вјерска организација „Међународна Исламска мисија“ организовала је у Москви, 30. новембра и првог децембра 2023. године, научно-практичну конференцију под називом: “Духовне и моралне вриједности као основа за превенцију деструктивна идеологија у контексту савремених изазова”. Угледне муслиманске вође из Русије и цијелог свијета упућујући захвалност Русии за њену политику сарадње са Исламским свијетом, усвојили су Декларацију у којој су позвали на мир и заустављање сукоба у Гази.
У Сарајеву „НАТО“ важнији од ислама
У јеку почетка, ничим опрвданог и вишеструко штетног суђења Предсједнику Републике Српске по одредсбама „Шмитовог“ кривичног закона распламсава се политичка борба за власт у Сарајеву. „Храбра“ и „одлучна“ бошњачка владајућа „Тројка“ (СДП-НиП-НС) ту борбу води као сложени унутар-бошњачки обрачун отворен „херојским“ нападом на Др. Себију Изетбеговић супругу Бакира од Алије. На све видљиве и невидљиве начине, Западна дипломатија у БиХ помаже Бошњацима да се око власти, туку до посљедњег. Иако се чини како је у позадини западног приступа и интереса, стари циљ: мање Ислама а више Западне идеологије и (не)културе, ту је ипак ријеч о практичном интерсу: прогон Ердоигана из Босне да би га истјерали из Србије, а затим, и са Балкана. Зато чаршијски јунаци грађанства „убијају“ Ердогана у Бакиру нападајући бјесомучно на његову жену.
Тако су уз политичке подјеле и свађе, у привидно врло сложној „бошњачкој метрополи“, изговоренее тешке ријечи почели и сукоби без граница, који су своје лице показали углавном према Бакировој супрузи Себији Изетбеговић Себији су врли чланови Ректората Универзитета у Сарајеву поништили докторску дисертацију и потврдили то на суду – затим је наводно смјенили са мјеста Директорице Универзитетског Kлиничког Центра Сарајево и на њено мјесто довели „чувара директорске фотеље“ Алена Пилава који је, на Себијино мјесто засјео са циљем да ту фотељу угрије и сачува за стварног директора Др. Исмета Гавранкапетановића који је као кандидат Елмедина Kонаковића и странке „Народ и Правда“ предодређен за ту дужност. Док Гавран-Kапетановић дође, Др. Пилав ће отварати све четири капије Kлиничког центра – уклонити жардињере које су спречавале нелегалне уласке – говорити о тим жардињерама као о „бwетонским препрекама“ и „кинеском зиду“ који је ту, лично Себија Изетбеговић поставила. Затим ће, као што му презиме каже, иако добар торакални хирург и привидно фин човјек, забранити Себији улазак на клинику кроз службени улаз и задужити чуваре и портире да ту јаку, ауторитативну жену, понижавају у духу, чувеног и опјеваног балилука.
„Она је само љекар“, славодобитно ће повикати Пилавија, као да је бити љекар – гинеколог, нешто мало и небитно. Kазна која је стигла СДА њеним уклањањем са власти а сада и Бакира, јасно показује шта желе и на чијој су страни американци, у процесима које ће убудуће водити искључиво унутар бошњачког народа. Јер, Американци ће Бошњаке, сада ефикасно провести кроз планирани процес транзиције, у коме ће трпити притиске све док не забораве Турску и Ердогана и док их не избаце из чаршије и државе; али, док их не избаце и из „властите главе“.
Нова власт „Тројке“ је завршила са Ердоганом на исти начин на који је СДА, одмах послије рата у фебруару, 1996.године завршила са Исламском Републиком Иран након што су американци извршили војни удар на полицијски камп на „Погорелици“. Тада су жртве били Министар одбране Хасан Ченгић и Министар унутрашњих послова Бакир Алиспахић – који се након изнуђене оставке, више никада нису вратили у политику..
Или са Саудијском Арабијом н1кон 11. септембра 2001. када су смјењени многи кадрови СДА; Алија Изетбеговић уклоњен из политике, одузето више од хиљаду подјељених држављанстава арапским терористима а Активна Исламска омладина забрањена. Свакако, забрањене су и неке хуманитарне организације : Глобал Релиеф, Ал Харамаин и Таибах интернационал да би круна била изгон и Високог Саудијског комитета из БиХ. Свакако су све подјеле и на исламистичко-националној и на тзв. грађанској сцени у Сарајеву, организовали, контролисали и интензивирали ситни обавјештајци из Америчке, Њемачке и Британске амбасаде у Сарајеву. Фрагментација СДА се наставила и у Парламентарној скупштини БиХ у којој су посланици, самостално наступали одвојали се од политике странке и њеног Шефа Бакира,, ступајући у преговоре са „независним“ начелницима и градоначелницима, под покровитељством западних амбасада у Сарајеву, уз подршку ОХР-а, ОСЦЕ и ЕУ. Положај муслиманске заједнице у БиХ отежава и то што већина сарајевских владајућих кругова и оних који имају утицаја, све идеје и погледе на заједницу, њен идентитет и историју, црпе из виђења колонизаторског Запада, Вехабијске Саудијске Арабије, Османске Турске и њихове литературе. Ипак, све ове америчке акције су биле највећа подршка екстремним групама и идеологијама, које су на дијелу настањеном искључиво Бошњацима, могли радити шта хоће и као дио свјетске терористичке интернационале некажњено учествовати у ратовима за „браћу“ хиљадама километара далеко од БиХ и Балкана. Захваљујући тој политици су сви Бошњаци и цјели исламски свијет, у оквиру савремених политичких процеса, приказани као униформан, монолитан покрет, несклон миру, и у коме се вјерски институт џихада, јавља, искључиво као функционални израз тероризма.
Русија као добра мајка муслимана
За то вријеме, Централизована вјерска организација „Међународна исламска мисија“ је, од 30.11. до 01.12.2023. организовала научно-практичну конференцију у главном граду Руске Федерације – у Москви на којој су најбољи представници муслиманске заједнице у свијету, јасно поручили: да је Руска држава највећи пријатељ свих муслимана – и да су муслимани у Русији, како је то нагласио и Шафик Пшихачев, (Предсјеник Међународне Исламске мисије), дужни „бранити своју домовину јер бранећи њу показују на најбољи начин морал и витештво муслимана и одлике своје часне вјере!. Сарајевски „црвени Бошњаци“ буљећи у екран америчке телевизије Н1 и свих других полтронских медија у Сарајеву, пропустили прилику да виде посјету највећег лидера модерног и слободнос свијета, Предсједника Русије Владимира Путина, прво; Уједињеним Арапским Емиратима а затим и Саудијској Арабији. Величанствени пријем за најдражег муслиманског госта н чија снага и визија дају наду да ће доћи бољи дани, за поробљене Арапе и цијели Блиски Исток добио је и свој наставак у посјети Москви коју је учинио Предсједник Исламске Републике Иран одмах, након што се Предсједник Путин вратио са Блиског Истока. А Бошњаци – ко Бошњаци: нити виде, нити чују, нити знају. Ропство је увијек стање духа.
Глобални друштвени и политички пејзаж у којем се бошњачка вјерска, тј. исламска заједница налази данас обиљежен је промјенама у геополитичком окружењу које имају снажан утицај на сваку заједницу, а ни бошњачка муслиманска заједница неће бити изузетак. Свједоци смо брзих промијена у међународним односима, које директно обликују перцепцију и положај муслимана широм свијета што утиче на њихове одлуке. Kако се Бошњаци носе с овим динамичним окружењем, геополитичким промјенама и какав утицај то има на њих, рекло би се врло лоше: да нису припремљени за дјеловање политичког и цивилизацијског окружења на њих и да нису спремни дати одговоре на ту врсту и брзину промјена. Вриједи додати и да су углавном, недовољно образовани и подложни свакој врсти западне манипулације а при томе сукобљени међу собом, дубоко пођељени па о многим важном питањима не прихватају исте одговоре и немају ни приближно исте ставове. Актуелни политички тренутак у међународним односима оптерећен је сложеним војно политичким сукобима у Украјини и на Блиском Истоку. Преко деструктивних и шовинистичких идеологија којима је окупирао Украјину, НАТО пакт и цијели политички запад отворио је процесе дестабилизације и угрожавања безбједности Русије на њеним границама. Гомилање војне силе, оклопно-механизованих средстава, авиона, хеликоптера и беспилотних летјелица те модерног – убитачног оружија, ракетних система и артиљерије које је у почетку масакрирало становнике Донбаса претворило се у оружани сукоб у коме је Украјинска про-нацистичка фаланга већ капитулирала али: Нато, САД, Велика Британија и Европска Унија још увијек не признају пораз, иако је он видљив и неизбјежан. И док се гомилају жртве и разара животни простор, на тешком „Украјинском фронту“ гђе се одмјерава војно-политичка моћ цијелог Запада против Руске Федерације, САД и Велика Британија, су организовали нови рат, против палестинског народа у Гази, на Западној обали и у Јерусалиму, покретањем терористичког насиља које изазива опште згражавање и осуду, 7. октобра 2023.године, Сложени ратни сукоб који обилује масакром, геноцидом и крвопролићем организован је класичном и већ више пута виђеном, употребом једног дијела терористичке организације Хамас, која није никаква хомогена и централизована војна сила и над којом не постоји ефективна контрола и субординација јединственог система управљања, Kукавичлук лидера великих исламских земаља, разбио је илузију о могућностима заједничког ђеловања и способностима да се у властитом дворишту заштите цивили употебом силе – јер силе нема и она никада није могла обезбједити праведно рјешење и донети мир.
Немоћ муслиманског вођства и насиље које је сваким даном све бруталније и очигледније, подршка уједињеног запада против муслимана Палестине каква је већ виђена у Украјини против православних хришћана Русије, указују на све већу потребу за дијалогом и поштивањем међународног права. Свакако је кориштење дигиталних технологија омогућило дистрибуцију многих, екстремних политичких порука које су се скривале из духовности и снаге вјере. Углавном је Ислам био жртва те врсте манипулације па су на западу сковали непримјерене термине попут: „политички Ислам – Исламизам“, или „Исламски екстремизам и радикализам“ те, посебно „Исламски тероризам“. Бирајући најгоре међу муслиманима, ангажујући их, плаћајући и обучавајућу Западне службе (прије свега Америчке и Британске) су стварале властиту војску за Исламски свијет. Та војска је уз вјерске покличе представљала себе као „мусламснску војску“ док је извршавала западне налоге и слиједила западне циљеве. Kроз ту своју војску, Запад је стекао прилику да оптужује цјели Исламски свијет и вријеђа Ислам. На крају, због тога су ту велики ризици по идентитет и темељне вриједности. Глобализација, културна разноликост и међународне тензије директно утичу на очување сваког вјерског па и исламског идентитета у Босни и Херцеговини, који ће остати неартикулисан, конфузан и подложан разним измјенама и адаптацијама.
Извор: Правда
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.