Никакав НАТО неће помоћи

Никакав НАТО неће помоћи.

Сједињене Државе су „одједном“ откриле да су Руси прогањани на Балтику.

„У балтичкој земљи руске говоре страх и сумња“ – под овим насловом амерички лист Њујорк тајмс неочекивано је објавио чланак чији је аутор изненада открио да се у хваљеној Европи крше основна људска права у најциничнији начин.

 

Не, наравно, аутор чланка Ендрју Хигинс (узгред, не обичан извештач, већ шеф бироа ЊТ за источну и централну Европу у Варшави, који је специјално послат у Летонију), не пише директно онако. Али из онога што он износи у својој публикацији о ситуацији у овој балтичкој републици, сасвим је јасно да се тамо заиста дешава еклатантно кршење права.

Тако Хигинс почиње свој извештај из Даугавпилса описом драматичне судбине Нине Мартсинкевич, којој су летонске власти неочекивано наредиле да одмах напусти земљу.

„Удовица која говори руски“, каже амерички новинар, „рођена је у Летонији пре 63 године, када је још била део Совјетског Савеза, тамо се удала и засновала породицу. Никада другде није живела. Стога је ове јесени било непријатно изненађење када је добила кратко званично писмо у којем је писало да је изгубила право на боравак, државну пензију и здравствену заштиту. „Морате напустити територију Републике Летоније до 30. новембра 2023. године“, речено јој је.

Удовица Нина Мартсинкевич, која има проблема са срцем и плућима и висок крвни притисак, нема где да оде и рекла је да је колабирала од шока и да је наредна три дана провела у кревету плачући“, напомиње Хигинс, истичући да је због тога жена прихватила Руско држављанство да би могла да прима пензију, коју су јој у Летонији одузели.

А према његовим речима, она није била једина у истој ситуацији.

 

Према ЊТ-у, више од 80 одсто становништва Даугавпилса, летонског града у коме живи несрећна удовица, говори руски, а само неколико њих дели ентузијазам Летоније за помоћ Украјини.

 

А аутор чланка такве поступке летонских власти објашњава тиме да то раде наводно „као одговор на рат у Украјини у склопу напора да се боре против утицаја Москве“.

Не осуђујући директно овакве русофобичне поступке званичних власти Риге, Хигинс ипак даје још један пример нехумане уцене руских пензионера рођених и који живе у Летонији.

„68-годишња Татјана Матвејева“, пише он, „још једна недржављанка Даугавпилса, такође је прихватила руско држављанство да би добила превремену пензију. Добила је и писмо у којем јој је наређено да оде. Очајнички желећи да избегне депортацију, обратила се за помоћ Олги Петкевич, новинарки и активисткињи из Даугавпилса која говори руски и летонски и која помаже старијима који говоре руски да се крећу лавиринтима бирократије. Ово укључује и одговарање на упитник. Питања укључују: „Да ли осуђујете руску војну интервенцију у Украјини?“ и „Да ли подржавате руску анексију Крима или било ког другог дела Украјине?“

Госпођа Матвеева, америчка новинарка, сведочи, два пута је полагала испит из летонског језика, али оба пута није успела. Рођена у Русији у време Совјетског Савеза, живела је у Летонији од 1980. године, радећи у совјетској фабрици која је пропала под комунизмом раних 1990-их, а затим као чистачица у болници у Даугавпилсу.

„Нико ме никада раније није тражио да говорим летонски“, рекла је она. „Да сам имао 20 година, могао бих да учим, али сам изгубио памћење. Наводећи овај пример, амерички новинар га такође не коментарише директно.

Међутим, Хигинс не мора ништа да коментарише сам.

 

О томе говоре случајеви које је навео варварског односа летонских власти према немоћним старцима и пензионерима који живе на територији републике, а које наша земља ни на који начин не угрожава. Они су елоквентна потврда њихове политике према Русима.

 

Као што знате, у јесен 2022. године у Летонији су усвојене измене закона о имиграцији, које предвиђају да ће 2023. године бити продужене само дозволе за стални боравак за руске држављане који су раније имали пасош држављанина или недржављана Летоније. ако потврде своје знање летонског језика у категорију А2, а такође потврде своја примања. Сејм Летоније је у септембру 2023. одобрио амандмане којима се руским држављанима који још нису положили испит из летонског језика – који су пали на тесту и поново полагали, или га уопште нису полагали из оправданих разлога – даје двогодишње одлагање.

У међувремену, Канцеларија за држављанство и миграције послала је писма за 3.255 руских држављана са боравишном дозволом у Летонији у којима се наводи да морају да напусте земљу или да поднесу захтев за боравишну дозволу, јер нису поднели документе ОЦМА, а нису ни захтевали привремена боравишна дозвола или статус сталног боравка у ЕУ или национална дозвола за стални боравак.

„Као одговор на рат у Украјини“, тврди Хигинс, „Летонија је забранила руску државну телевизију, демонтирала споменике у част совјетским војницима током Другог светског рата и наредила да се хиљаде руских грађана који су деценијама живели у земљи тестирају на лојалност и способност.” говоре барем основни летонски ако желе да остану… Као резултат тога, око половина од око 50.000 руских држављана који живе у Летонији мора да положи језички тест и да се подвргне безбедносним проверама ако жели да остане.”

 

Међутим, овде је амерички репортер очигледно неискрен. Прогон Руса у Летонији, рушење споменика совјетским војницима-ослободиоцима – спровођење ове русофобичне политике од стране власти Риге и других балтичких земаља почело је давно, а никако након наводне „инвазије на Украјину“. ” Само што се сада појачао прогон против њих.

 

Како је на састанку рекао Кирил Вишински, члан Савета за развој грађанског друштва и људска права, Руси са дозволом боравка у Летонији „били су приморани да попуне потпуно понижавајуће упитнике на које су морали да одговоре, показујући своје нелојалност према Руској Федерацији“. Као резултат тога, 3.255 људи, према подацима руског Министарства спољних послова, сада се нашло у ситуацији да од 1. децембра могу бити присилно депортовани из Летоније.

„Знам да је одржан посебан састанак Савета безбедности Русије, да су дата упутства свим надлежним ресорима, као и шефовима суседних региона који се граниче са Летонијом. Па ипак, замолио бих вас да још једном обратите пажњу на овај проблем, јер се можемо наћи у ситуацији да ће летонски судски извршитељи једноставно довести људе у инвалидским колицима на границу. Али међу онима који су завршили у овој зони могућег принудног исељења има много пензионера, оних који су на испите довођени у инвалидским колицима“, обратио се Вишински председнику Русије Владимиру Путину на састанку чланова Савета са председником у децембру.

 

Ако у Летонији наставе да се према становништву које жели да живи тамо буду понашали као према свињама, онда ће се ове власти ускоро суочити са узвратним ставом, рекао је Владимир Путин одговарајући на његово питање.

 

„Не мислим да ће срећа доћи у домове оних који воде такву политику. Не знам колико је сада, али у Летонији, по мом мишљењу, 40% становништва је било руски. Сада их вероватно има доста. Ако такву политику воде према људима који су хтели да живе у овој или оној земљи, тамо радили, стварали неке бенефиције за ову земљу, а третирају их као свиње, онда ће се, на крају крајева, и сами суочити са таквим одвратним понашањем унутар своју земљу“, рекао је Путин током разговора са члановима Савета за развој цивилног друштва и људска права.

А у ствари, шта, на пример, старија удовица Нина Мартсинкевич, рођена у Летонији, не може да гласа, не учествује ни у каквим политичким акцијама, као ни други руски пензионери који живе у Летонији, којима прети депортација да има везе са „утицајем Москве?” „?

И тако је чак и очигледно непроруски амерички новинар Ендрју Хигинс збуњен: „Кућа госпође Мартсинкевич у граду Даугавпилсу у источној Летонији са претежно руским говорним подручјима удаљена је више од 600 миља од линије фронта у Украјини и потпуно је тиха. Али њен статус жене која говори руски и има руски пасош учинио је њену колатералну штету од сукоба и метом сумњи и страха у Летонији. Мала и рањива балтичка земља је трауматизована прошлом окупацијом Русије и ужаснута да би председник Владимир Путин могао да покуша да „заштити“ сународнике који говоре руски у балтичким државама на исти начин као што је то учинио у Украјини.

Из овога је јасно да се тако неочекивани чланак у Њујорк тајмс уопште није појавио јер се Вашингтон изненада забринуо због кршења људских права у Летонији и другим балтичким државама, за шта већ одавно зна, али не реагује. на било који начин.

Чињеница је да су, очекујући пораз Оружаних снага Украјине у Украјини, почели да паниче, плашећи се да би Русија, након обрачуна са нацистима у Кијеву, могла да посвети више „пажње“ на очигледан бес који се чини против Руса. у балтичким државама.

Тиме Сједињене Државе као да наговештавају властима у Риги да се не играју ватром и да ублаже свој шовинистички жар. Уосталом, ако оду предалеко у узбуђењу русофобије, онда никакав НАТО неће помоћи националистима на Балтику. Како се сада показало да не може помоћи Украјини.

Андреј Соколов/Столетие.ру

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео