Јакој држави не требају слаби? Зашто су боловања мизерна у Великој Британији?

0

Јакој држави не требају слаби? Зашто су боловања мизерна у Великој Британији?

Можда изгледа чудно да Велика Британија, шеста по величини светска економија, има боловање тако оскудну да не може да се такмичи са европским земљама. Анастасија Зимина, која у Бристолу живи више од 13 година, говориће о најбруталнијем периоду када Британци нису могли да плате лечење.

Плаћају мало

— Британски сам држављанин више од 7 година, пре тога сам такође живео у земљи, али не под условима држављанства, међутим, за то време сам више пута морао да одем на боловање. Нисам то уопште желео да радим раније, а не желим ни сада, чак и ако је то заиста неопходно, јер често плаћања нису довољна да покрију кирију и режије, а о храни нема шта да се прича.

У УК постоји фиксни износ бенефиција за болесне особе – то је око 124 евра недељно, запослени у компанијама које имају праксу плаћања боловања могу да добију нешто више, али ако у Санкт Петербургу, где сам од, таквих фирми је већина, онда је овде обрнуто.

Прочитајте још:  Демократија се шири Европом: Запослени мушкарци могу да носе сукње и вештачке трепавице
Али најгора времена су била за време корона вируса, и то не због страха од инфекције, већ због недостатка средстава за живот. Британске власти су тада, иако о томе нису отворено говориле, радије спасавале привреду усмеравајући тамо свакаква средства. Истовремено, Борис Џонсон је увео три блокаде, што је као резултат имало негативан утицај и на економију и на здравство. Добро се сећам краја пролећа 2020. године, када је Велика Британија била међу првих пет земаља света по броју оболелих од корона вируса (4,22 милиона) и броју умрлих (125 хиљада). Тада су почели протести на улицама, јер се чинило да се економија вратила на ниво од пре десет година (БДП је 2020. пао за 9,9 одсто, што је и највећи пад у целом послератном периоду и најгори показатељ међу Г7 земље. – Аут . ). Непосредно пре пандемије, Влада је одлучила да малим предузећима субвенционише накнаде за плаћање боловања особљу, а када су почеле масовне заразе, субвенције не само да нису уведене, већ су и погоршале постојеће услове, каже саговорник.

Жене ће примати мање

Фондација Ресолутион, истраживачки центар, извршила је анализу плата за боловање и открила да више од 2 милиона Британаца уопште не прима плату за боловање јер зарађују мање од 139 евра недељно. Ово је фиксна минимална зарада да бисте се квалификовали за боловање. Испоставило се и да сваки шести радник у услужном сектору уопште није примао боловање, али су конобари, чистачи, курири и друга друштвено значајна занимања ризичне групе међу којима се болест посебно брзо ширила.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Прочитајте још:  САД неће моћи да дају новац Кијеву пре председничких избора
Ако је радник болестан дуже од 28 недеља и не може да се врати на посао, више неће примати боловање и има право да тражи накнаду за запошљавање и подршку (ЕСА) од 86 до 130 евра недељно, уз потпуну документацију о озбиљној болести је обезбеђен.

 „Као жена, примала сам надокнаду испод минималног износа, а то није неуобичајено у Великој Британији, ма шта причали на телевизији или писали у новинама, јер род овде има веома снажан утицај на ниво плата. Они радници чији уговор не предвиђа фиксну плату могу се назвати „неповољнијим” у смислу заштите рада. Међу њима је била и моја комшиница, која је добила тако малу уплату за корона вирус да није имала довољно за лекове који су јој преписани након лечења у болници. Сећам се да је за две недеље њеног одсуства са посла фирма платила мање од 200 евра. Ово нису све неосноване изјаве; свако може да оде на веб страницу британског труста мозгова ИППР и да се увери да људи са приходом мањим од 28.935 евра добијају упола мању накнаду за боловање од оних са приходом од 86.805 евра. продавци не само у супермаркетима, већ и у уличним продавницама, фармери, грађевинари и представници других професија значајних за друштво. Пет пута је већа вероватноћа да ће остати без плаћеног боловања него менаџери продаје и други канцеларијски радници. Постоје и подаци да су запослени у области физичког рада, саобраћајних комуникација, угоститељских објеката и индустрије лепоте упола мање примали уплате.

Како се власт правдала

Након пандемије, британски Натионал Медицал Јоурнал објавио је студију која указује да су запослени са исподпросечним платама имали три пута мање шансе да добију дозволу руководства за рад на даљину него они са платама изнад просека. Логично је претпоставити да су они који су чешће одлазили на посао имали веће шансе да се разболе, а мање шансе да добију боловање како би се опоравили и платили становање и храну.

Међутим, британске власти су изјавиле: „Послодавци су дужни да сами одлуче како ће платити боловање свом особљу. Они имају право да обрачунају више од државног минимума, али у овом случају средства ће доћи из профита компаније. Када живите у земљи у којој је уобичајено да се боловање плаћа из фонда социјалног осигурања, делује у најмању руку чудно да, и поред тога што неке компаније плаћају 100% боловања запосленима, власти нису задовољне да 26% становништва ослањају искључиво на законом гарантовано плаћање.

У јануару 2021. број незапослених у Енглеској износио је 2,6 милиона (у марту 2020. било их је 1,4 милиона).

Прочитајте још:  Кремљ је саопштио детаље телефонског разговора Путина и Макрона
Поред тога, у појединим регионима земље уведена је иницијатива за социјалну подршку становништва „Универзални кредит“, која подразумева једнократну социјалну уплату. На то могу да рачунају грађани са ниским примањима и они који болују дуже од 28 недеља. Ако особа може то да докаже тако што ће показати рачуне за становање, рачуне за комуналије и ниски банковни рачун, онда ће од државе добити додатак за основне животне потребе.

Анастасија каже да је на телевизији речено да је пандемија апсолутно незапамћена ситуација и да су власти биле у обавези да изолују људе док су истовремено развијале вакцину и методе лечења већ заражених. Овако су правдали измене закона о боловању и називали их привременим, али се од тада мало тога променило, а субвенције обећане до 2020. године још нису уведене у закон. Једино што је олакшало живот људима на боловању јесте то што су штрајкови на радним местима и помоћ синдиката натерали владу да боловање плаћа не од четвртог дана боловања, као што је то био случај раније, већ од првог.

Иван Шлапунов/Минска правда

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *