Годишњица усташког злочина у селу Газиводе код Подграба.

О овом злочину, као и о многим другим који су се десили на ширем подручју Романијске регије, није остао никакав писани траг. Овај текст је одуживање дуга према невино настрадалима.
Извор информација су потомци настрадалих, као и усмена свједочења учесника Другог свјетског рата. Аутор текста нема намјеру да се бави било каквим идеологијама.
Тог, 20. јануара 1942. године у кући Миливоја Тривковића у селу Газиводе, Подграб, општина Пале, боравиле су три породице. Осим Миливојеве у кући су се налазиле и породице Вуковић и Фуртула, надајући се да су довољно далеко од усташких похода који су током 1941. године однијели многе животе међу српским живљем на романијском подручју.
Међутим, нису могли претпоставити да ће неко од комшија дати подршку усташама, и довести их на кућни праг у село које се није налазило ни на каквом путу. Као што је то случај са селом Газиводе и до данашњих дана.
Усташе су опколиле кућу и звјерски побили 17 чланова породица Тривковић, Вуковић и Фуртула. Након иживљавања над женама које су затекли, кућа је са свим жртвама спаљена.
Једини који је преживио усташки масакр био је Миладин Тривковић, који је тада имао само дванаест година. Миладин је, по казивању комшија, успио да се сакрије иза неке каце, и неопажено умакне усташком дивљању.
Прочитајте још:  Обележена 82. годишњица погрома у Новосадској рацији
Стигао је до првих комшија и обавијестио шта се десило његовој породици. Те ноћи су остали становници села Газиводе избјегли у село Средње, према Ораховицама. Пошто су се у Ораховицама налазиле јединице Прве пролетерске бригаде Миладин је прикључен партизанској чети којом је командовао Славко Чворо.
Током борби које су вођене на Сутјесци у љето 1943. године Миладин је нестао. Није било никаквих информација шта се десило, тако да је након рата покренута потрага.
Прочитајте још:  Две деценије Фејсбука: Див који ждере све
Према ријечима Славка Чвора, који је приликом борби на Сутјесци остао слијеп, током ове потраге добили су информације да је Миладин успио доћи до неког села, гдје је испричао све о себи. Према овим информацијама Миладина је у селу пронашла четничка јединица.
Након што су сазнали да је био прикључен партизанима, Миладина су убили. Имао је четрнаест година.
Ако је претходно наведено тачно, онда јасно доказује иронију судбина припадника српског народа током Другог свјетског рата, које су настале као посљедице идеолошких подјела. Миладин је умакао усташкоме ножу, да би настрадао од братске четничке руке.
Прочитајте још:  Јошаница: Сећање на зверски убијене жртве (видео)
На фотографијама је споменик невино настрадалим жртвама који су 2013. године подигли мјештани села Николићи, уз подршку Мјесне заједнице Подграб.
Приликом прављења споменика ископани су и дијелови скелета који су положени испод споменика.
Бонус видео
https://www.youtube.com/watch?v=tAMxpQfUo-8

 

 

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *