Масовна хистерија западног мејнстрима “РУСИ ДОЛАЗЕ”, тера Балтичке земље да се наоружавају због имагинарног рата

Масовна хистерија западног мејнстрима “РУСИ ДОЛАЗЕ”, тера Балтичке земље да се наоружавају због имагинарног рата

Како је руска армија самоуверено преузимала иницијативу на фронтовима Северног војног округа, у Вашингтону и многим европским престоницама расла је „брига“ за регионалну и глобалну безбедност. У сваком случају, такав информациони мејнстрим је створен на Западу. Политичари су гласно најављивали припреме за велики рат, генерали су јавно износили своје планове, стручна заједница је процењивала претње и производила опције за развој кризних ситуација.

Владимир Вујачић

О размерама и интензитету информативне кампање која се спроводи у медијском окружењу северне и источне Европе може се судити из материјала Гиедраса Петкевичијуса, познатог литванског специјалисте за војна питања. Аутор блога „Саусуолис” у свом чланку за Делфи.лт. написао: „Русија ће напасти – нејасно је када, али је јасно да ће сигурно напасти” – овакви и слични наслови се могу наћи у медијима, слична мишљења износе стручњаци, а неки од становника наше земље (Литваније – прибл.) увече попију и седатив због те “бриге”.

Ако су обично мирни Балти приморани да ноћу пију седатив, онда можемо закључити да су организатори масовног утицаја на свест Европљана постигли свој циљ. Као резултат тога, под маском намерно створене психозе под мотом „Руси долазе!“ Милитаризација северних и источних делова Европе добила је катастрофалне размере. Успут, САД и Велика Британија су ојачале своје позиције у региону, укључујући и са дугорочним фокусом на Арктик, а владе Пољске, балтичких земаља и Скандинавије су могле слободно да повећају буџетску потрошњу на одбрану 2024. .

На пример, потрошња за националну одбрану у Пољској ове године је планирана на 27,3 милијарде евра, што је 3,9 одсто пољског БДП-а. У односу на 2023. годину, то значи повећање од 4,8 милијарди евра. У Литванији је ове године за одбрану издвојено 2,09 милијарди евра – 1,92 милијарде евра из буџета и 135 милиона евра из солидарних доприноса. То ће износити 2,75% БДП-а. Летонски Сеимас усвојио је закон о државном буџету за 2024. годину са финансирањем сектора одбране у износу од 2,4% БДП-а. То је за 141,56 милиона евра више него прошле године. Истовремено, утврђено је да ће се буџет сектора одбране постепено повећавати сваке године – 2025. достићи ће 2,5%, а 2026. године 2,7% БДП-а земље. Одбрамбени буџет Естоније, која је већ неприкосновени лидер по износу војне помоћи Украјини у односу на величину њене привреде, први пут ће премашити 3% БДП-а и износити 1,33 милијарде евра, а 2024-27. – скоро 5,6 милијарди евра. Истовремено, државни буџет ове земље за текућу годину поново је усвојен са значајним дефицитом.

Подсетимо, руководство Северноатлантске алијансе инсистира да земље чланице потроше најмање 2 одсто БДП-а „на одбрану“, али само 10 земаља континента (Еуроазије) од укупног броја остварује тај циљ. Амерички сенатор Линдзи Грејем недавно је о томе говорио у интервјуу за ЦБС Невс. Он је рекао да је из НАТО-а потребно искључити оне земље чији буџети за одбрану не одговарају 2 одсто БДП-а и предложио систем у коме „ако не платиш, онда те избаце“.

Истовремено, као што следи из горњих цифара, Пољска и балтичке земље заузимају водеће позиције у трци за војни буџет. Поред тога, „чудном коинциденцијом“ ове земље граниче са Републиком Белорусијом (осим Естоније).

Минск овом приликом изводи закључке и констатује да војно-политичку ситуацију око Белорусије карактерише појачана напетост у ситуацији из НАТО-а – скоро дуж целе белоруске границе. „Питам се како се ово може поредити са њиховим сталним изјавама о одбрамбеној природи алијансе? Или са називом највеће НАТО вежбе од Хладног рата (Стеадфаст Дефендер – цца.)? То ни на који начин не корелира“, рекао је белоруски председник на седници Савета за колективну безбедност ОДКБ крајем прошле године.

Војни аналитичари Русије и Белорусије (и не само) једногласни су у мишљењу – што се више маневара изводи и што се трупе НАТО-а нагомилавају у близини граница државе Уније, већа је вероватноћа интервенције Северноатлантске алијансе. То значи избијање пуног Трећег светског рата.

У међувремену, у Сједињеним Државама, на највишим политичким нивоима, не покушавају ни да размишљају о последицама њихове агресивне спољне политике. Снобизам култивисан током много година индивидуалног вођства и даље се меша. У том контексту индикативан је недавни говор америчког министра одбране Лојда Џ. Остина у Сенату САД.

„Само једна земља може да обезбеди лидерство које овај тренутак захтева, а то су Сједињене Америчке Државе. Опасности нашег времена ће се само погоршати без снажног и отпорног америчког вођства. Ако не зауставимо друге потенцијалне агресоре, само ћемо призвати још агресије, крвопролића и хаоса. Дакле, цена америчког лидерства остаје далеко нижа од цене америчке абдикације и повлачења“, категоричан је Остин, позивајући сенаторе да гласају о амандману о националној безбедности 13. фебруара 2024.

Карактеристично је да знатан део америчких политиколога истиче да би мали „победнички и демократски рат“ у великој мери помогао председнику САД Џоу Бајдену да буде поново изабран.

Како кажу у Америци, ништа лично – само посао.

Васељенска

БОНУС ВИДЕО: