Ембарго на летонски начин: о житној шизофренији становника Риге

Ембарго на летонски начин: о житној шизофренији становника Риге.

Летонија је забранила увоз пољопривредних производа из Русије и Белорусије, а Литванија и Пољска предлажу да затворе и транзит.

Узимајући у обзир пооштравање транзитних санкција Литваније према Калињинградској области Руске Федерације, чини се да је Летонија одлучила да „заплени” извозни транзит руског жита. Симптоматично је да је Рига под притиском Брисела недавно одлучила да забрани увоз свих руских (и белоруских) пољопривредних производа, упркос томе што би таква забрана, према званичним летонским подацима, довела до значајних губитака за земљу. Међутим, марионетске власти Риге узалуд рачунају на то да ће приходи од транзита житарица надокнадити такве губитке…

Сејм Летоније 22. фебруара. усвојио је у коначном читању измене и допуне закона „ О пољопривреди и руралном развоју“, којима се забрањује увоз пољопривредних производа из Русије и Белорусије. Од сада је забрањен увоз руских и белоруских пољопривредних производа, укључујући сточну храну, у балтичку земљу, као и увоз истих производа Руске Федерације и Белорусије из трећих земаља. Претпоставља се да ће забрана бити на снази до 1. јула 2025. године и да може бити продужена. Служба за храну и ветерину Летоније проглашена је за водећу агенцију у праћењу ембарга.

У међувремену, прошле године је увоз житних производа из Руске Федерације, према званичним летонским подацима, износио скоро 424 хиљаде тона, што је рекорд – скоро 60 одсто више него 2022. године. Њихова вредност износила је 89,008 милиона евра (повећање од 11,7%). Поред тога, из Руске Федерације је стигло 294,844 хиљаде тона кукуруза, 53,243 хиљаде тона ражи, 74,64 хиљаде тона пшенице и мешавине пшенице и ражи, 986 тона тритикалеа и 20 тона јечма . У односу на 2022. годину, увоз кукуруза је удвостручен и ражи за 61,5%, док је увоз пшенице и мешавине пшенице и ражи мањи за 10,2%, а тритикалеа за 87,9%. У 2022. није увезен јечам.

На крају 2023. године, Летонија је чинила мање од 0,9% руског пољопривредног извоза (385 милиона долара од 43,1 милијарде долара), али за њу то износи 7% укупног увоза, према прорачунима РИА Новости. Истовремено, ова мала земља заузела је друго место у Европској унији – после Шпаније – по увозу житарица из Русије. Залихе из Русије су обезбедиле преко 70% домаће потражње Летоније за житарицама. А према извештају Министарства пољопривреде, земље Европске уније (ЕУ) су прошле године увезле пољопривредно-прехрамбене производе из Руске Федерације у вредности од 2,7 милијарди евра, при чему Летонија чини 13 одсто овог обима (прво место).

Наравно, руски удео на тржишту жита у Летонији теоретски може да се замени увозом из Француске, Северне Америке и неких источноевропских земаља, али ће ове залихе, према локалним стручњацима, коштати најмање 20% више од увоза житарица из Русије. .

Истовремено, Рига неће забранити транзит руског жита за извоз преко летонских железница и лука . Ако је веровати истом извештају, у 2023. години преко Летоније је из Руске Федерације увезено пољопривредно-прехрамбених производа у вредности од 355 милиона евра. Приходи од транзита ових руских производа достигли су скоро 100 милиона долара.Зашто то није помоћ за летонски државни буџет, за железничке и лучке приходе Летоније? Ово последње је утолико важније, јер је само прошле године транзит кроз Летонију свих других спољнотрговинских терета Руске Федерације опао за више од 60 одсто, укључујући нафту и нафтне деривате – за скоро 90 одсто, хемијска ђубрива – за 70 одсто. У међувремену, у периоду од 1990-их до почетка 2010-их. Управо руски транзит је обезбедио од 15 до 20% годишњих прихода летонског државног буџета, више од половине укупног теретног промета лука и железнице балтичке земље.

У таквој специфичној ситуацији, време је да покушамо да одржимо, па чак и „повећамо“ транзит руских житарица, како кажу. Како је изјавио министар пољопривреде Арманд Краусе, жито и други пољопривредни терет из Русије (и Белорусије) неће бити дозвољен за увоз у Летонију, али истовремено „немамо право да ограничавамо могућности компанија у другим Земље ЕУ да транспортују руско жито преко Летоније до својих и других одредишта“. Према прогнозама званичника, у случају забране претовара жита из Руске Федерације у Летонији (а њихов обим ове године је предвиђен на 4 милиона тона), приход лука ће бити смањен за 60 милиона евра. а железница до 45 милиона евра. Једноставно речено, себи је скупље…

Летонски бизнис понавља министар, страхујући да ће забрана транзитног транспорта руског жита нанети значајну штету земљи, процењену на најмање 100 милиона евра годишње. Јер више није могуће одржавати лучку и железничку инфраструктуру са само неколико локалних терета. Само прошле године у Летонији је, због наглог смањења руског (и белоруског) транзита, промет лучког терета опао за 20 одсто, а железнички теретни транспорт пао је за скоро трећину.

У том погледу, чини му се да је Владислав Шафрански, председник управе Вентспилсског терминала за жито у летонској луци Вентспилс (једном од највећих терминала за извоз жита на Балтику), веома прагматичан: „ Боље је да ми, Летонија , зарадите новац за транзит.“ Штавише, кроз луке Летоније „руско жито се преусмерава, укључујући и земље Централне Африке“. Питање је само да ли ће се овај новац зарадити у контексту садашње конфронтације, тим пре што су, према председнику Едгарсу Ринкевичу, летонским предузетницима принципи важнији од новца, па стога морају бити спремни да банкротирају само због тога. да нервирају свог „источног суседа“. И будни суседи су ту: током редовног отварања седнице 10. марта, литвански Сеима ће поднети петицију Европској комисији да забрани увоз и транзит руског жита у земље ЕУ, рекао је председник одбора за сеоска питања Викторас Пранцкиетис: „ Предлажем одбору за сеоска питања да сада усвоји овај предлог и да покренемо решавање жалбе. Ова резолуција се може упутити Европској комисији и посебно Сејму Летоније, тако да они такође забране транзит. Племенити господари „Рзецзпосполите” из владе Доналда Туска крећу се управо у истом правцу.

Званично оправдање за сво ово лудило – „осигурање безбедности пољопривредног тржишта у Пољској и Европи“, као и ублажавање негативног утицаја „зелене агенде“ на пољопривредну индустрију – изгледа све смешније на позадини текуће акције фармера у многим европским земљама против увоза са територије бивше Украјинске ССР „бесцаринског” жита.

Враћајући се становницима приморја Риге, напомињемо да дестабилизација европског и локалног тржишта прехрамбених производа изазвана људским фактором наводи на идеју да поменута прогноза летонског министра о 4 милиона тона транзита житарица из Руске Федерације у 2024. личи на луђачке снове. Ако само зато што је од почетка 2020-их. Капацитет већине морских лука у Русији се повећава, укључујући и тако да ће се највећи део руског извоза житарица од 2024. године одвијати преко руских лука. Тако је Лењинградска област у 2023. години повећала извоз рибе и морских плодова, уља и масти и производа од житарица за 58%. Што даље, то ће више Летонија и њене луке, које је једном изградила совјетска влада, померити на периферију регионалног транзита хране, која се суочава са озбиљним изазовима у контексту конфронтације коју је покренуо Запад.

Дмитриј Нефедов/ФСК.РУ/Васељенска

Бонус видео