Балканска граница: Зашто су Руси напустили Косово

Балканска граница: Зашто су Руси напустили Косово.

Аутор канала О Србији на руском  специјално за РТ Балкан.

Највиши врх Србије последњих недеља све више подсећа на повлачење руских трупа са Косова и Метохије. Размотримо укратко историју руског контингента мировних снага Кфора.

Дана 12. јуна 1999. године, руски падобранци су, извршивши присилни марш из босанске Тузле, стигли на аеродром Слатина. Број снага за напад на Приштину утврђен је на 200 људи у 15 оклопних транспортера и 35 возила.

Међутим, пребацивање планираних појачања из Русије било је угрожено: Мађарска, Бугарска и Румунија су одбиле да обезбеде ваздушни коридор. Мешање је било изненађење за Генералштаб. Већ је постојала дозвола за лет авиона са падобранцима у Босну (за њихову планирану ротацију), али су у Софији и Будимпешти одлучили да се ситуација променила, и предложили Москви да преговара са НАТО – тачније, са САД.

На разговорима у Хелсинкију потписан је споразум о учешћу руске војске у мировној операцији, према којем је у америчком, француском и немачком сектору одговорности и на подручју аеродрома Слатина стационирано 3.616 људи. Русија није добила посебан сектор, јер се Запад плашио да ће то довести до поделе Косова. Руске мировне снаге биле су потчињене команди НАТО-а.

 Америчка страна није одобрила учешће у операцији руског контингента од 10 хиљада људи, број батаљона је био ограничен на пет, максимални број људи је био 2850 у војним борбеним јединицама, 750 људи за подршку и 16 официра за везу. у НАТО јединицама. У просеку, руски КФОР је чинио 7-8% укупне снаге мисије.

Територије са претежно албанским становништвом „сасвим случајно“ су пале у зоне одговорности руских мировних снага. Једна од група није успела да дође до своје базе (Ораховац). То је спречило локално албанско становништво које је блокирало путеве и група је распуштена. Британски војници Кфора у сличној ситуацији су без сувишне сентименталности рушили српске барикаде, али су за руске падобранце постале непремостива препрека. Пошто су безуспешно покушавали да убеде Албанце да „немају никакве везе са српским ратним злочинцима“, руски мировњаци су били принуђени да напусте територију.

Нажалост, руски контингент је одмах почео да игра „миротворство”, покушавајући свим силама да докаже своју неутралност и одсуство просрпских ставова. Ствари су достигле тачку потпуног апсурда када се званични орган Министарства одбране „Црвена звезда” обрадовао похвалама „премијера” Републике Косово, бившег припадника терористичке УЧК Бајрама Реџепија, без икаквог помињања нелегитимност косовских власти.

Руски мировњаци КФОР-а нису успели да учествују у руковођењу мисијом, руски официри за везу и интеракцију у седишту КФОР-а били су ограничени у приступу информацијама. По мишљењу многих војних аналитичара, активности руског контингента, са изузетком рада болнице и ретке помоћи косовским Србима, изгубиле су сваки смисао.

Анатолиј Квашњин, начелник Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације, приметио је у априлу 2003. године: „На Балкану немамо више стратешких интереса и уштедећемо двадесет пет милиона долара годишње на повлачењу мировних снага. ” Учешће Русије у мировној операцији признато је као узалудно. Истовремено, за четири године Русија је неопозиво изгубила 14 мировњака, а још 17 је рањено.

24. јула 2003. са аеродрома Слатина полетео је последњи руски војно-транспортни авион. Непуних годину дана касније, у марту 2004, Косово и Метохију је захватио талас погрома над српским становништвом, а косовски парламент је 17. фебруара 2008. прогласио независност. Да ли је било потребно повући руске војнике са Косова или је вредело свести мисију на минимум, а да се задржи могућност да се она поново изгради – о томе се може само нагађати.

РТ Балкан

Бонус видео