Србско биће и србска реч у антисрбским народима
Павле Соларић За своје обраћање србским језикословцима, штампано 1818. године у Будиму, у штампарији Краљевско-маџарског свеучилишта, под насловом “Римљани словенствовавши”,...
Илија Петровић
Није крива кућа насред пута – 3. део
Тешко је предвидети када ће се такозвана међународна заједница упустити у тај злочиначки подухват, али искуство са шиптарским терористима, као...
Није крива кућа насред пута – 2. део
Дешавања с усташком црквом и њеним пакленим злочинима (произашлим из онога “генетског” кода) била су логична и разумљива, а једино...
Из истог народносног корена
Писано као предговор (необјављени) за књигу Срђана Новаковића Црквено-народна историја Срба, Руса и Влаха, књига прва : Повест од искона...
Може ли се против Илариона Руварца?
Под непосредним утицајем нордијске школе у историјској науци (или германске, или бечко-берлинске, ако ће то некоме бити разумљивије), која није...
Скендербег је Србин од старине – 2. део
О Скендербегу, од новијег времена ка старијем Ако у десетотомној Историји српског народа (књига друга, Београд 1982), књизи писаној са гледишта вечности, стоји...
Скендербег је Србин од старине – 1. део
Пролог Прича о животу и делима кнеза епирског Скендербега, Београд 2017 (приредио потписник ових редака), први је србски превод ратничког...
Некњижевна критика Добричиног дела
За 6. новембар 2019. године (среда), Градска библиотека у Новом Саду заказала је представљање књиге др Зорана Аврамовића Добрица Ћосић...
Ко то тамо мисли
Једноумље Илија Петровић Србске демократе, без обзира на своју страначку припадност, упорно се позивају на трајност и вечитост тек им “дарованог”...
Асимилација Срба у Албанији: „Албанци“ су и у 19. веку славили славе!
Процес арбанизовања србског света био је дуготрајан, тако да су србска села, или делови појединих села, нарочито према Маћедонији, дуго...
Чији су “наши” интелектуалци – 4. део
Радивоје Радић (1954). У београдској Политици од 20. септембра 2017. године, у рубрици “Друштво”, под насловом “Историчари пишу за оне...
Чији су “наши” интелектуалци – 3. део
Василије Крестић (1932), историчар, средином 1990. године захвалио се на понуди да пише о Барањи истичући да, и иначе врло...
