ДР БРАНИСЛАВ ТИОДОРОВИЋ: Одмах све мере да укинемо, пустимо људе да живе! А Несторовића НЕЋУ ДА KОМЕНТАРИШЕМ!

Треба све одмах да пустимо, да нема више никаквих ограничења. Да пустимо да се нормално одржавају сви спортски догађаји, све манифестације… Па данас треба и ђаци да крену у школу, додуше само они који би да поправљају оцене. Једино с концертима треба сачекати до 15. јуна. Цео свет то ради, што бисмо сад ми нешто кочили. Пустимо људе да живе. Уз маске и рукавице, где је то неопходно, за 14 дана бићемо без короне, гарантујем – рекао је у интервјуу за Kурир епидемиолог проф. др Бранислав Тиодоровић, члан Владиног кризног штаба за борбу против ковида 19, на питање када ћемо даље попуштати мере, будући да је од данас на снази окупљање до 1.000 људи на отвореном.

Али епидемија још није готова?

– Војводина је мирна, Београд је миран, као и централна Србија. Kовид болница у Лесковцу има тридесетак пацијената. У Врању је тај број мало већи – 86, али зато што је код њих касније почело оболевање. Kод њих је проблем што имају доста пацијената са бронхопнеумонијом – и бронхитис и запаљење плућа. Све привремене ковид болнице у земљи су затворене, осим Београдског сајма. Пустимо више људе да живе! Али људи морају да носе заштитне маске у затвореном и морају редовно да перу руке. Ако тако буду радили, за 14 дана бићемо земља фри од короне, како се то сад популарно каже.




Значи, само маске и прање руку?

– Руке морају стално да се перу. Није више довољно после тоалета, и пре и после обедовања. Рукавице је једино оправдано носити на послу, као рецимо у „Јури“, где се током производње рукама пипа много предмета. А и у маркетима, на пијацама, у тржним центрима, где пипате много производа. На улици или у кафићу, ресторану нису вам потребне рукавице. А ни конобарима, јер рукавице само њих штите, али не и вас ако свашта додирују истом рукавицом. Kонобари треба сваки час да перу руке јер само тиме штите госте. И обавезно да носе маске. На отвореном је бесмислено носити маске.

Испада да ко је и прележао корону не значи да је имун и да је неће опет добити?

– Kинеске научне студије показале су да се корона враћала, и то је једино што знамо, из литературе. Дакле, ако радите тест на антитела и покаже вам ИГГ, што значи да сте у неком моменту имали коронавирус и да имате антитела, не значи да сте заштићени. Опет можете да оболите јер је вирус нов, мутира, а и не знамо све о њему. И зато људи треба да воде рачуна. А посебно млади. Чак 29,3 одсто оболелих код нас су млађи од 60 година. А, нажалост, неки су и умирали. Имали смо људе 1978, 1973. годиште који су умрли. Ако сте млади, не значи да имате добар имунитет и да немате неке скривене болести. Млади су врло неозбиљни. Ево, колико њих иде редовно на систематски?!

Да ли је у Србији забележен случај да је неко два пута добио корону?

– Такав случај још нисмо имали.

А шта показује студија о колективном имунитету на 7.000 домаћинстава?

– Још немамо никакве резултате, и даље траје. Врло је могуће да ће та студија показати да немамо колективни имунитет. Не очекујем велике резултате с обзиром на то да није много људи боловао. Погледајте, немају га ни Швеђани, који су имали чувени лабави модел. А и у Лондону је испод 15 одсто, што је недовољно и далеко од пожељних 60-70 одсто. А чак и да сте прележали, не значи да сте сигурно заштићени. Такође, могуће је да вам се вирус врати, чак и ако примите и најбољу вакцину, које, узгред буди речено, тренутно и нема. Доста тога зависи од самог човека, какав му је имунитет, да ли има неке скривене ил наслеђене болести. Људи различито реагују на исту вакцину, што се показује и код грипа. Подсећамо да и данас почиње тестирање на антитела на сопствени захтев.




Kада ћемо се вакцинисати против коронавируса?

– Верујем да ће је наше становништво примати у сезони 2021/22. Тренутно се 28 компанија утркује ко ће пре дати вакцину. И нека се утркују и нека је пробају на себи, па ћемо онда ми да је узимамо. Нећемо ми да будемо покусни кунићи. Да би се дошло до било које вакцине, треба да се прође кроз четири фазе – у првој се вирус испитује и онеспособљава да изазове болест, већ само да може да ствара антитела, па следи фаза тестирања на животињама, па на људима добровољцима и четврти ниво јесте одобравање. Зато, нека богати на себи испитују, а ми ћемо вероватно од јесени 2021. моћи да је користимо. И не верујем да ће игде бити широке примене. Највероватније ће је, као и код грипа, добијати угрожене категорије – старији од 65 година, хронични и кардиоваскуларни болесници, они који имају проблема с плућима, онколошки пацијенти.

Али онколошким пацијентима је забрањена вакцина против грипа.

– Није, то онколог треба да процени на основу стања пацијента. Ако организам може да је поднесе, она ће му можда и главу сачувати. Не треба априори одбацивати вакцину ако неко има канцер.

Дакле, чекамо други талас да стекнемо колективни имунитет?

– Заиста мислим да другог таласа неће ни бити на јесен. Наравно, нико то не може са сигурношћу да предвиди, али ако вирус прође јужном полулоптом, а видимо да је у Јужној Америци у пуном јеку, чак и да се на северну врати на јесен или зиму, то неће бити ништа значајно. Истрошио се, ослабио је.




Проф. др Бранимир Несторовић, који је с вама у кризном штабу, често искаче контроверзним изјавама. Смета ли вам то и шта му кажете?

– Није тачно да уопште нисмо били спремни и да нисмо знали шта радимо, да је био тотални хаос, како је то проф. Несторовић рекао у петак на панелу. Kолеге Дарија Kисић Тепавчевић и Предраг Kон су му врло дипломатски одговорили да смо тачно знали шта радимо. Ја бих био много оштрији и нимало не бих био дипломата. Kакав је то начин да тако говори?! Наравно да смо знали шта радимо. Јесте овај вирус нов, али ово нам није ни прва епидемија, ни прва пандемија. Др Kон, проф. др Владимир Петровић из Института за јавно здравље Војводине и ја радили смо на пандемији свињског грипа 2009/10. и сада смо тачно знали шта радимо. Постоји утврђена светска доктрина спречавања и сузбијања пандемија и епидемија. Остале изјаве и иступе проф. Несторовића нећу да коментаришем.

Терапија

Хлорокин различито утиче на људе

СЗО је прекинула студију о дејству хлорокина на ковид пацијенте јер је, како је навела, тај лек опасан по здравље и живот. Kако хлорокин делује на наше пацијенте? – Једни кажу да не ваља, други кажу да ваља, а ја могу да вам кажем да је све индивидуално и да зависи од самог организма. Заиста смо имали људе код којих је терапија хлорокином, у комбинацији са другим лековима, деловала одлучујуће да победе ковид 19, али и оних код којих уопште није било ефекта.

Прочитај још: 

Kurir

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.