Број несталих у Србији званично непознат

Игор Јурић (Фото: Screenshot/TV Prva)

Уместо да подигне свест становништва и укаже на проблеме оних за којима се трага и чланова њихових породица, Међународни дан несталих који се обележавао 30. августа, у нашој земљи покренуо је полемику о званичном броју несталих у Србији. Реагујући на информацију Фондације „Тијана Јурић” да се у регистру несталих особа Србије налази 75 људи, начелник Одељења за сузбијање општег криминалитета УКП-а Милан Давидовић казао је да ови подаци нису веродостојни и да се у њему налази доста нетачних информација. Званичник МУП-а, међутим, није рекао колики је тачан број несталих у нашој земљи. Зато се јавност запитала манипулише ли се овим бројем и да ли се он крије.

У изјави која је писаним путем достављена медијима, Давидовић је навео да је приликом провера установљено да за 14 особа, чија се имена налазе у регистру Фондације „Тијана Јурић”, никада није пријављен нестанак МУП-у.




– Међу њима је и особа које је према нашим проверама боравила у екстрадиционом притвору, затим једна која је пре 20 година отишла за Италију, као и једна која је пре 28 година отишла у Немачку, а за коју је утврђено да тамо живи и ради. На истом сајту налази се девет особа које се воде као нестале, али смо утврдили да су потраге обустављене јер су њихова тела пронађена или су проглашени мртвим. Такође, још 11 које се воде као нестале на сајту „Нестали Србија” у међувремену су пронађене и за њима су обустављене објаве. На сајту се налазе и две особе из криминогене средине, за којима полиција трага, а које су правоснажно осуђене на вишегодишње казне затвора – наводи се у писаној изјави начелника Одељења за сузбијање општег криминалитета УКП-а.

У изјави, поред осталог, пише и да МУП брине о сваком грађанину Србије и да је њихова безбедност апсолутни приоритет. Додаје се и да припадници овог министарства чине све да се свако дете и одрасла особа, осећа сигурно и безбедно – како код своје куће, тако и на улици.

– Важно је правити разлику између одлазака од куће и кривичног дела отмица. Отмице су изузетно ретке у нашој земљи и ефикасно се решавају, промптно и без одлагања. Такође, уколико полиција у сарадњи са тужилаштвом процени да је неопходно објавити фотографију нестале особе, а у вези је са извршеним кривичним делом, ми то неизоставно одмах чинимо и алармирамо јавност – оценио је Давидовић.




Често се у јавности говори о огромном броју несталих, пунолетних грађана, који апсолутно не одговара истини. Тиме се, наводи Давидовић, ствара лажни осећај несигурности и грађани се доводе у заблуду.

– Када је реч о нестанцима одраслих, реч је углавном о особама које су од кућа отишле својом вољом и не желе да буду јавно експониране на било који начин. Међу њима има и дементних, психички оболелих, особа које желе да напусте своје партнере, или пак ступају у брачне и ванбрачне заједнице. Стављање таквих људи у некакав јавни регистар једнако је кршење њиховог права да оду од своје куће, пошто на то имају апсолутно право и полиција у томе не може да их спречи. Такође, догађа се да нам породице пријаве нестанак, а да ми недуго затим приликом потраге пронађемо њихова тела, и овде је реч о суициду – рекао је Давидовић.

Одговарајући на наводе званичника МУП-а да регистар Фондације „Тијана Јурић” не садржи истините податке, њен оснивач Игор Јурић за „Политику” је казао да му је јако драго што се неко огласио поводом броја несталих, макар и на овај начин. Он је додао да може и да се сложи да у регистру фондације има нетачних података у смислу да ли је особа за којом се трага жива или не, јер им породице често не јаве исход потраге.




– Када је реч о бројевима о којима начелник Давидовић говори у смислу да су мањи од оних у нашем регистру, волело бих да ми одговори који је тачан број. Није ми јасно зашто је Србија једна од ретких држава у свету која не објављује број несталих особа. Ако могу државе попут Русије и Аустралије, где на годишњем нивоу нестане више од сто хиљада људи и не пронађе се у просеку једна четвртина, што су званични подаци њихових министарстава, могу јавно да објаве, онда не видим проблем да се то и код нас уради – навео је Јурић.

Оснивач Фондације додао је да је иницирао састанак са представницима МУП-а и повереником и да је на њему врло конкретно тражено постојање таквог регистра.

– Бићу најсрећнији када дођемо у ситуацију, да у моменту када МУП оформи један овакав регистар, ми наш, уколико буде потребно угасимо, с обзиром на то да су државне могућности много веће од могућности организације која има једног запосленог и десетак волонтера који раде на овом регистру искључиво због вишег циља – закључио је Јурић.



Мирослава Дерикоњић / Политика

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.