НАСА чува име Михајла Пупина, једног од својих оснивача

Национална агенција за аеронаутику и свемирска истраживања – НАСА негује сећање на једног од својих оснивача Михајла Пупина, а о значају тог великог спрског и светског научника за развој аеронаутике и свемирских истраживања говоре и документа на сајту те широм света познате америчке агенције.

Танјугу су из седишта НАСЕ на питање шта агенција поседује од докумената који говоре о улози Михајла Пупина у њеном настанку и развоју, указали на странице сајта www.nasa.gov на којима се може наћи 12 документа важних за историју Насе у којима је истакнуто име – „Michael I Pupin”.

У тих 12 докумената, књига и публикација, које између осталог говоре и о историји настанка Националног саветодавног одбора за аеронаутику НАЦА основаног 1915. године, а из кога је 43 године касније настала та широм света позната свемирска станица је и фотографија – „Слика у историји ваздухопловног (и астронаутичког) инжењерства”.

На њој је овековечен први састанак НАЦА-е коме је присуствовало 12 стручњака, од којих је један био и Михајло Идворски Пупин. Пупиново име је на списку чланова извршног комитета НАЦА, на тој функцији био је од оснивања до октобра 1922. године.

НАСА на сајту презентује и документ „Журнал мисије Аполо 15” у коме је и фотографија дела површине Месеца из 1971. године а као одредница за позицију тог „парчета” тла наведени су кратери, од којих је један назван по великом српском научнику, професору и добротвору.

Као драгоценост НАСА чува и књигу важну за свој настанак – за оснивање Наце. Међу страницама тог обимног дела на скоро 600 страниуца „Инжењери на највишем задатку” Џејмса Хансена, посвећеног Ленглијевом истраживачком центру, најстаријем Насином центру саграђеном пре више од једног века, име је Михајла Пупина.

Пупинов значај истакнут је и између осталог и у документарном журналу о путовању у исторју америчке аеодинамике – науке о кретању ваздуха у односу на чврста тела.

Михајло Пупин био је између осталог почасни доктор на 18 универзитета, добитник Пулицерове награде за аутобиографско дело „Од пашњака до научењака”, почасни кознул Србије у САД и пријатељ 28. председника САД Вудроа Вилсона, захваљујући чему се, између осталог, застава Србије вијорила на Белој кући, а тако нешто догодило се само два пута у историји САД.

Био је велики доброчинитељ, уписан је златим словима и у историју развоја Народног музеја коме је поклонио легат – део сталне поставке. Патентирао је 34 проналаска, а индуктивни калемови у његову част названи су „Пупинови калемови”. Телефонска компанија Бел купила је право коришцења Пупинових калемова 1901. године, а потом и Сименс.

Умро је у САД где је и сахрањен. На гробу пише: Michael Idvorsky Pupin oktobar 4. 1858 – march 12 1935.

Политика