Усијање на Блиском истоку; увод у нови рат?

Негде од почетка прошле деценије, гомилају се вести о томе да Израел планира да нападне Иран како би зауставио нуклеарни програм који развија.

И ништа. Израелски званичници често подстичу такве тврдњама да се на сто стављају планови за напад на Иран. Како се чини, на столу и остају.

Околности су битно другачије у односу на 1981. када су израелски борбени авиони уништили ирачку нуклеарну електрану у изненадном нападу фабрике у изградњи, Осирак. Иран, делимично поучен овим искуством, је нуклеарни програм поделио на више локација што би било тешко, готово немогуће у исто време напасти. Фактор изненађења не постоји. Јерусалим није био задовољан споразумом који су САД, Русија, Народна Република Кина, Велика Британија, Француска и Немачка постигле са Техераном у лето 2015.

Тадашњи премијер Бењамин Нетањаху био је задовољан када је амерички председник Доналд Трамп одступио 2018 споразума и покренула стратегију максималног притиска на Иран. Који је одговорио стратешким стрпљењем – и победио.

Нова америчка администрација Џоа Бајдена одлучила је да се врати на споразум, чији је пуни назив Заједнички свеобухватни план акције. Влада председника Хасана Роханија је пропала до председничких избора раније овог лета и није успела да се договори о повратку Сједињених Држава на споразум, и нова, конзервативна влада председника Ибрахима Раисија заузела је тврд став.

Техеран тражи од САД да укину додатне санкције, чему се Вашингтон противи јер најпре жели да види позитивне кораке теократске власти у испуњавању обавеза од ЈЦПОА / БАРЈАМ. Преговори су настављени у понедељак, при чему је ЕУ играла посебно важну улогу као посредник између Ирана и САД који не преговарају директно, али је посебно важна и улога Москве и Пекинга у процени до које мере је у њиховом интересу да се врате ЈЦПОА / БАРЈАМ.

На пример, Народној Републици Кини одговара да купује тајно нафту од Ирана, по ценама испод тржишних. Русија очекује наставак сарадње на плану развоја нуклеарних електрана, али и продаје оружја. Најновије информације из дипломатских извора наводе да су ближи песимизму него ограниченом оптимизму. Иран се налази у тешкој економској кризи, и председник Раиси је обец́ао да ц́е побољшати стандарде ослањајуц́и се на сопствене ресурсе.

Што звучи лепо, али је тешко изводљиво. Због чега реалисти мисле да постоји ограничен простор за могуц́и успех преговора. У овом контексту је интересантан приступ израелског премијера Нафталија Бенета.

У уторак је, за израелски војни радио, рекао је да се Јерусалим нец́е аутоматски противити нуклеарном споразуму са Ираном, али да светске силе морају да заузму чвршћи став.

“Ми нисмо медвед који каже не”, рекао је Бенет мислец́и на популарни лик из дечје књижевности.

“Свакако може да се постигне добар договор. Свакако. Знамо параметре. Да да ли се очекује да ц́е се то сада догодити са садашњом динамиком? Не. Не, јер је потребан чвршц́и став”, рекао је он.

Упркос коначном нагласку на негацији, ово је важан преокрет у наративу израелских власти који би могао сигнализирати шири политички заокрет. Није искључено да је последњих неколико израелско-америчких сусрета на нивоу саветника за националну безбедност заслужно за промену става. Није случајно да је Џерузалем пост на Божиц́ објавио да је Иранска револуционарна гарда (ИРГЦ) објавила неколико твитова у којима се најављује напад на израелску нуклеарну електрану у Димони, у пустињи Негев на југу земље.

Најаве да ће напасти Тел Авив, Хаифа и Јерусалим Напад на Димон су веома озбиљне. У твиту ИРГЦ наводи: „али на Дан када их зграбимо свом снагом, заиста ц́емо их казнити“, цитат из Курана.

Све то добија на значају када му се дода порука Иранског међународног канала за извештавање са седиштем у Лондону, који је објавио да ИРГЦ у пустињи вежба нападе на Димон у оквиру војних вежби Велики пророк. Изградили су веран модел израелског нуклеарног оружја објекти који испаљују различите врсте балистичких пројектила и камиказе-беспилотне летелице пуњене експлозивом.

Објавили су и видео високе резолуције као симулирани напад ИРГЦ-а на израелско нуклеарно постројење Димона. Реч је о озбиљној претњи јер би чак и један погодак на постројење креирало предуслове за озбиљан инцидент који би се могао претворити у катастрофу. Димона је штићена низом обрамбених система, међу којима је и Челична купола, противракетни систем који је не тако давно искушавао Хамас нападима на Јерусалим.

Предност Ирана је што је довољно да, као у случају израелског напада на Ирак, ударе на само један циљ кумулативно. Било какво оштећење могло би се сматрати изузетним успехом. Уз неупитан ризик јер Израел након тога не би имао избора него одговорити нападом. Веројатно не нуклеарним оружјем, које има иако то никад није признао, али нападом.

У том светлу се може гледати и напад израелских борбених авиона на сиријску луку Латакија у уторак ујутро, други у месец дана. То је део дуготрајног посредног рата Ирана, који настоји да у Сирији учврсти војне базе, и Израела који то нападима из ваздуха онемогућава. Отвара се питање како би на израелски напад на Иран реаговао САД и како би реаговала Русија која има добре односе с Јерусалимом и Техераном.

Израелски напад на Иран вероватно би изазвао координисану акцију исламског покрета Хамас из појаса Газе и шиитског Хезболаха из Либана, који има богат арсенал моћних ракета.

На крају, сукоб Израела и Ирана остао би локалан, па се не би очекивало преливање на суседне регије. Али би порасла цена нафте која је један од кључних фактора раста инфлације. Кини то се не би свидело, али Русији би.

Б92