Рођак, тетка, социјални случајеви: Чиме су се српски политичари правдали за незаконита средства на својим рачунима

Високи политички и привредни функционери у Србији појма немају о ограничењима која се налазе у финансијским прописима посебно ако је реч о управљању личним рачунима, док самоуверено располажу милијардама државног новца.

То је само један од добронамерних закључака који се намеће не само после избијања афере са тајним контима у швајцарској Kреди Свис банци, него и из ранијих случајева који су доспели у јавност. Практично, кад год је била откривена нека од афера у којој се помињу паре, „објашњење“ главног актера сводило се на „нисам знао“.

То је најуочљивије код последњег скандала са швајцарским рачунима у коме је KРИK обелоданио да се на конту актуелног в.д. директора Путева Србије Зорана Дробњака, отвореном 2007. године, када је радио у Предузећу за путеве Београд, у једном тренутку нашло пола милиона франака или око 300.000 евра по тадашњем курсу.

Он је медијима рекао да није знао како је за отварање рачуна у иностранству потребна сагласност централне банке, да новац није био његов већ рођака који је у то време био у Америци, иначе власника две фирме у Србији.

Наводно, средства су била намењена за реконструкцију породичне куће на Бановом брду. Због тога, изјавио је, рачун није пријављен ни Агенцији за борбу против корупције.

Дробњак није за Данас објаснио зашто је за тај посао новац требало да се депонује у Швајцарској, познатој по традиционалним правилима о тајности штедње, када би његова употреба за градњу била далеко једноставнија да је у Србији.

Он нам је сугерисао да пошаљемо питање ПР служби Путева Србије, али одговор није стигао.

Изгледа да ни председник Србије Александар Вучић није поверовао у верзију „новац рођака“ јер је прво нагласио оно што му је било најважније, да је новац положен у време бивше власти, а потом додао како треба да се испита ко му је омогућио да га заради.

Kонсултант Бранко Павловић верује да овога пута државни органи неће имати дилему јер је „објашњење“ Дробњака потпуно неприхватљиво, али не искључује могућност опортунитета у каснијем току поступка, да се случај „разводни“ у смислу оштрине санкције.

– То што неко каже да не зна, разумео бих да се то односи на неки детаљ, подзаконски акт јер је и професионалцима тешко да прате сву шуму прописа. Али, овде је реч о елементарној ствари, општепознатој чињеници да нама није дозвољено да држимо рачуне у страним банкама, а кад већ хоћете да га депонујете, нормално је да проверите како. То је крупно питање као што је и обавеза достављања података Агенцији. Разумео бих да је Дробњак био у Агенцији и рекао да има новац који није његов па да му је протумачено како не треба да пријављује. Али то се није десило, а његови изговори су ми потпуно неприхватљиви – каже Павловић.

Najnovija analiza Igora Strelkova – Situacija zaključno sa 11:00 (po Moskvi), 03.03.2022.

А то није једина финансијска афера у којој се функционери представљају као незналице. Тако ни актуелни министар полиције, раније одбране, Александар Вулин, није могао приходима да оправда куповину луксузног стана у Београду, трансакцију вредну 205.000 евра. Он се „сетио“ да му је новац поклонила тетка из Kанаде, али траг о томе није пронађен ни у базама Народне банке, која бележи све трансфере између држава, нити у Царини, којој се пријављује пренос валуте у вредности већој од 10.000 евра.

Такође, порекло новца који је легао на рачун Српске напредне странке 2014. године није могао да објасни ни њен председник. Наиме, тада је готово 7.000 грађана, од којих су неки били на социјалној помоћи, уплатило идентичан износ, по 40.000 динара у партијску касу.

Вучић је то покушао да растумачи „хипотетички“, да је неко желео да донира већу суму, али то (по његовом тадашњем објашњењу) није било могуће па је неколико „пријатеља“ расподелило износе на прихватљиве суме, тачније оне за које током кампање не мора да се именује уплатилац.

Некадашњи, по својим речима, најбољи студент Правног факултета није знао да Закон о финансирању политичких активности прописује да је „кривично дело давање или примање новца за финансирање кампање, које је праћено намером да се сакрије извор финансирања“, као и да је „забрањено давање прилога политичком субјекту преко трећег лица“. За та дела предвиђена је казна затвора од три месеца до три године.

Данас

БОНУС ВИДЕО: