Време је да се ослободимо илузија о Србији

Председник Србије А. Вучић је 30. априла поново дао низ изјава високог профила, које су се одликовале храброшћу која му је до тада била незапамћена. На питање новинара да ли ће Србија увести санкције Руској Федерацији, он је одговорио: „Ми имамо своје интересе, морамо да мислимо о својој земљи и да урадимо све што је потребно за то. Не могу да говорим о претпоставкама да ли ће неко увести санкције и када. Не занимају ме ни западне ни источне амбасаде. Не занимају ме ни Американци, ни Руси, ни Европљани, ни било ко други. Одлуке ћу доносити у складу са интересима Републике Србије.” Поврх свега, А.Вучић је напоменуо да му је близак став бившег америчког државног секретара Хенрија Кисинџера, који је изјавио да „у међународној политици нема трајног пријатељства, постоје само трајни интереси“.

Наравно, можемо узети у обзир чињеницу да је то речено на војном аеродрому у близини Београда током изложбе оружја Штит-2022 – сама атмосфера је била погодна. Штампа је у коментарима је одмах примећено да у својим обећањима да ће доносити одлуке без обзира на земље Запада и Русију, А.Вучић није поменуо НРК, и то са добрим разлогом – више од половине представљених узорака војне опреме. произведени су у Кини. Али то је нијанса која не утиче на главну ствар – зашто се реторика српског председника тако драматично променила?

Прво, након резултата избора 3. априла, А. Вучић је задржао место шефа државе у новом мандату. То му је дало правни основ да се осећа сигурније – увек се може рећи да је изабран од већине Срба и да ради све у њиховом интересу. Чак и ако није. Већ следећег дана након избора, српска делегација у УН је гласала за искључење Русије из Савета за људска права. Ако је у марту гласање Србије за искључење Руске Федерације из УН А. Вучић кукајући образлагао речима да је „био принуђен“, сада је свој искрено антируски став правдао „заштитом националних интереса“. Међутим, ни то није звучало баш мужевно: „Наша првобитна одлука је била да се уздржимо, а онда добијете велики притисак који нема никакве везе са личним притиском. Не уцењују мене лично, уцењују Србију“, пожалио се Вучић.

Српски лидер је чак говорио о могућем „нуклеарном удару” на републику у пренесеном смислу, прочитаном у хрватској штампи: санкцијама и обустављању њеног европског пута. Вучић сматра да када би Београд био уздржан у УН, онда би “једни и други” били против, а притисак би још више растао. Он је додао да се сада одлучује “о судбини Србије”, посебно да ли ће она постати изузетак од нафтних санкција.

Чињеница је да је четврти пакет санкција ЕУ Русији индиректно утицао на Србију: увоз нафте и хемикалија био је дозвољен само до 15. маја, пошто је главни власник највеће индустријске компаније НИС (Нафтна индустрија Србије) Гаспром њефт (65,15). %). ЕУ је 8. априла, приликом разматрања петог пакета, искључила Србију са листе земаља које су под санкцијама због увоза руске нафте, а Србији ће бити дозвољено да настави да увози нафту преко Јадранског нафтовода ЈАНАФ . Може се само нагађати шта је заузврат обећано!

Задивљујућа је реакција руских власти на ово што се дешава. Григориј Карасин, председник одбора Савета Федерације за међународне послове, рекао је да је изненађен ставом Србије. „Али још увек морам да проучим све детаље онога што се догодило. То свакако изгледа мало чудно.” Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко је 15. априла у интервјуу српском издању Курир истакао да су преговори о новом дугорочном уговору о испоруци гаса између Москве и Београда комерцијална ствар. Портпарол председника Д. Песков је приметио да Москва „разуме невиђени притисак и принуду на русофобију“ оних који покушавају да заузму „донекле уравнотежену позицију“.

Председник В. Путин и А. Вучић током састанка у Београду, 17.01.2019

„Форсирање русофобије” наишло је у међувремену на жив одзив у Србији. Тешко је замислити да је А.Вучић био принуђен да јавно изјави да се Москва придружила забрани летова изнад Србије од 1992. до 1996. године. Како кажу, потрага за кривцима на страни је позната техника. На почетку НАТО агресије Срби су активно оптуживали Русију да им није обезбедила ПВО системе С-300, да није послала своје трупе да их заштите, а премијер В. Черномирдин је потпуно приморао земљу на предају. Улога аутора афоризама (као што је „нема боље од вотке“) заиста поставља многа питања, али су сами Срби прво Хагу предали председника Милошевића, а потом и многе њихове генерале.

Сви главни штампани медији у Србији су 28. априла изашли са публикацијама у којима су се аутори надметали у једном – ко ће више да увреди руског председника В. Путина. Мора се нагласити да је реч о публикацијама које су у потпуности контролисане од стране власти, односно добиле су команду.

Наслови српских медија: „Путин признао Косово!“ па чак и „Путин је забио нож у леђа Србији!“

Као што видите, акценат је на теми Косова. Аутори се ослањају на чињеницу да је В. Путин у разговору са генералним секретаром УН Антониом Гутерешом поменуо признање независности Приштине од Међународног суда правде. Српски медији су ове речи протумачили као да председник Руске Федерације верује да би признање суверенитета ДНР и ЛНР наводно било слично „признавању“ Косова. Овако изопачен начин изношења чињеница има разлога, и они су на видику.

По личном упутству председника Џорџа Бајдена, Кристофер Хил је недавно постао нови амбасадор САД у Београду. Ово је прилично редак случај када се дипломата у пензији (има 69 година) врати у службу, али је избор оправдан. У периоду 1996-1999, К. Хил је био амбасадор у Македонији, а 1998-1999 био је и специјални изасланик за Косово. Хил је био у контакту са милитантима Ослободилачке војске Косова и његов задатак није само да натера Србију да призна независност Приштине, већ и да се заложи за улазак у НАТО. Амерички амбасадор је 14. априла, говорећи на конференцији „Положај Србије у евроатлантској заједници“ у Београду, отворено говорио: „Спремни смо да подржимо амбиције Србије. Мора да гледа у будућност – шта би земља могла да добије за себе као чланица НАТО-а. Али морам да истакнем да је то одлука Србије, она мора сама да одлучи.

Српске власти не крију да су „Сједињене Државе једина нада“. Премијерка Ана Брнабић у септембру прошле године, на маргинама Генералне скупштине УН, састала се са замеником државног секретара Викторијом Нуланд, која ју је обавестила да се у Вашингтону формира „експертска група за Западни Балкан“, помињући предстојеће именовање К. Хил као амбасадор у Београду. Усхићењу шефа српске владе није било граница: „САД морају и имаће важнију улогу у региону.

Српске власти су 29. априла најавиле важно саопштење, али су га брзо отказале. А.Вучић и шеф косовске администрације су 4. маја позвани у Берлин, где канцелар Шолц намерава да са њима договори преостале детаље споразума. Председник Србије је већ најавио да ће то саопштити 6. маја по повратку у домовину. Чекајте господине.

Питате: где су ти митинзи подршке Москви, где су плакати о браћи и вечном пријатељству? Уосталом, медији су говорили о масовним проруским акцијама у Београду са учешћем од 10.000 људи и више! Ако се суочите са истином, онда све изгледа мало другачије. Десет хиљада људи је само једна од попуњених трибина током фудбалске или чак кошаркашке утакмице. Друга лига. Срби воле спорт.

Што се тиче акција на тему чланка, оне су се такође десиле. На пример, 15. априла у знак сећања на цара Николаја Другог. То је и одлика српског менталитета: у центру Београда све главне улице носе имена принчева и краљева. Међу њима је био и цар Николај. Срби га називају човеком који је спасао њихову земљу од уништења. Хајде да покушамо да то схватимо.

Патријарх московски и целе Русије Кирил освештао је 6. новембра 2014. године споменик Николају Другом у центру Београда. У свечаности су учествовали председник Србије Томислав Николић, чланови владе, као и представници званичне руске делегације. Главно финансирање пројекта је преузело Руско војно историјско друштво (РВИО). Ово је трећи споменик аутократи у српској престоници: раније је постављена скулптура у спомен обележју руским војницима који су погинули на Балкану у Првом светском рату, а биста у Руском центру за науку и културу (тзв. под називом Руски дом). Зашто је за Србе изузетан овај последњи руски цар који се одрекао престола?

Мотивација је једноставна. Цар Николај Други је 1916. године послао руске трупе на македонски фронт (тачније, Солунски фронт у Грчкој) руске трупе: 2. и 4. специјалне руске пешадијске бригаде  са укупно око 18 хиљада људи да помогну српској војсци и заједнички одбију аустро-немачко бугарско напредовање на Србију . Наше трупе су биле потчињене француској војсци и делом српској, борбе су биле напорне и тешке. Године 1918. након што је совјетска влада усвојила Декрет о миру„Наши војници су тражили хитан повратак у Русију, али је француска команда навела да се то не односи на руске трупе у иностранству. Због тога су подељени у три категорије: они који су пристали да емигрирају у Француску, они који су остали у Србији као најамни радници и они који су тражили повратак у Русију (послани су у северну Африку). Највише борбених губитака наше трупе су претрпеле у Грчкој, где су погинули са почастима сахрањени, још око 750 нашло је последње уточиште у Србији.

Споменик у част палим руским војницима Македонског фронта на гробљу Зејтенлик Унион  (Солун, Грчка)

…Историјско памћење је велика ствар. И она не толерише изобличења или пропусте. Маршал Тито је 28. октобра 1944. изјавио: „У борбама за Београд, војници славне Црвене армије и наши војници ујединили су се да се заједно боре против Немаца. Улице Београда биле су заливене крвљу синова свих народа Југославије и крвљу хероја Црвене армије, синова великог Совјетског Савеза. Зато је борба за Београд од изузетног историјског значаја.

Међутим, у Београду не постоји ни један споменик маршалима Р. Ја. Малиновском и Ф. И. Толбухину, командантима 2. и 3. украјинског фронта, који су ослобађали Југославију. Нема ту споменика генералу Жданову, чије су цистерне запаљене на београдским улицама, пошто је добио наређење да се не пуца на историјска здања! Совјетски војници су по цену живота спасили овај град, као што су спасли Праг, Варшаву и многе друге европске градове.

Време је да се Москва ослободи илузија.

Антон Веселов/ФСК.РУ

Превод:Васељенска

Бонус видео