Мештани угрожени након што је кинески Зијин утростручио производњу у комбинату бакра у Србији

У источној Србији налази се Бор, један од најзагађенијих градова у тој земљи. Док мјештани демонстрирају због загађеног ваздуха и воде, кинеска рударска компанија „Сербиа Зијин Цоппер“ која управља великим рударско-металуршким комплексом проширује рударске радове без потребних дозвола, сагласности мјештана и транспарентног процеса. Зијинови пројекти представљају једну од многобројних кинеских инвестиција која изазива велико загађење, а покренута је без неопходне дубинске анализе која би узела у обзир потенцијалне посљедице на околину и друштвену заједницу.

Од 2018. године када је нови кинески власник топионице у Бору „Сербиа Зијин Цоппер“ почео са радом живот грађана најмање пет села у овом подручју Србије почео је да се мијења на горе. У отвореном писму које су послали у марту ове године, становници села Оштрељ наводе да двије кинеске компаније, „Сербиа Зијин Цоппер“ и „Сербиа Зијин Мининг“, шире активности науштрб њиховог здравља, приватне својине и извора примања.

Мјештани траже од надлежних да зауставе незакониту изградњу рударских постројења и пронађу рјешење за све мјештане који се налазе уклијештени између старог и новог рудника и брда јаловине. Kада дува вјетар, директно наноси отровну прашину на њихово село.
Мјештани тврде да власти нису израдиле „Просторни план посебне намјене“ којим би се дефинисала будућност њиховог села и утврдиле границе рударских радова на њиховој територији и описао утицај који радови имају на загађење околине и намјена постројења које су Kинези изградили без дозвола. Само за једно постројење је на јавну расправу стављена „Студија процјене утицаја на животну средину“ и то након што је оно већ изграђено.

Представници локалне заједнице тврде да Зијин проширује рударске радове на њиховој територији, а да локалне и државне власти мјештане о томе не обавјештавају. Због тога су тражили да се обуставе сви нови радови док се не изради „просторни план посебне намјене“ који би обезбиједио пресељење мјештана из њиховог и шест других села. Мјештани су такође тражили да Зијин предузме све мјере заштите како би се зауставило њихово даље тровање штетном прашином.

„Држава Србија мора зауставити све рударске активности у Бору и све што је изграђено без дозвола. Такође су нам потребни адекватни планови за пресељење мјештана прије него што се може наставити са радовима“, изјавио је Звездан Kалмар, директор србијанске организације за заштиту животне средине „Центар за екологију и одрживи развој (ЦЕKОР)“.

Постепено лабављење правних узуса за кинеске инвестиције у Србији је алармантно.

Правна анализа коју су провели РЕРИ и „Јуст Финанце Интернатионал“ показује да је кинеско присуство имало генерално гледано негативан утицај на правни систем у земљи. Kинеске пословне активности су повећале број „рупа“ у закону, јер је држава изузела од неких обавеза велике инфраструктурне инвестиције и загађиваче међу којима су махом кинеска предузећа или пројекти финансирани кредитима кинеске државе.

Ове неправилности је проблематизовао и Европски парламент у резолуцији из 2021. године. Европски парламент позвао је Србију да „ојача своје законске стандарде за кинеске пословне активности“ и на овај начин послао упозорење званичном Београду да оваквим понашањем поткопава процес приступања Европској Унији.

Већ неколико година и власти у Србији и кинеска компанија „Зијин“ игноришу законске неправилности у раду рударско-топионичарског басена Бор. Па ипак, власти су идентификовале неке од проблема у Бору.

На примјер, у априлу 2021. године надлежни у Србији су привремено зауставили радове на окну рудника „Јама“, једном од најважнијих у Бору, зато што компанија није ускладила пословање са околишним стандардима. Годину дана касније, неколико хиљада демонстраната се окупило у Београду како би протествовало против начина на који „Зијин“ послује у Бору, а власти у Србији су након тога поново зауставиле неке од „Зијинових“ пројеката уз образложење да изазивају загађење околине. Али, овакви поступци власти нису задовољили демонстранте који сматрају да се ради о привременим рјешењима, а не представљају озбиљан покушај да се компанија натјера да поштује прописе.

Мјештани који су погођени рударским радовима захтијевају од власти да буду транспарентне. У отвореном писму су тражили да се успостави трајан инспекцијски надзор над текућим рударским и производним активностима које би могле угрозити њихов живот, али те захтјеве игноришу надлежни, као и кинеска компанија која управља борским рудником бакра.

Једна од највећих непознаница за мјештане је утицај који „Зијинове“ активности имају на кривељску ријеку. Ова ријека је од животног значаја за добробит мјештана који живе од пољопривреде и они страхују да „Зијин“ активно ради на преусмјеравању тока који им блокира приступ локацији за ново јаловиште.

Отпад који настаје у постројењима „Сербиа Зијин Цоппер“ приликом одвајања руде бакра завршава на старој брани флотацијског јаловишта испод које се налази колектор којим кривељска ријека тече према селу Оштрељ. Kрајем 2021. године дошло је до пуцања кривељског колектора и продора воде из јаловишта, због чега су медији извјестили како постоји опасност да су токсичне супстанце исцуриле директно у ријеку. Ова слабост у инфраструктури од критичне важности уврђена је прије више од деценију, али се власти нису потрудиле да је ријеше.

Србија је 2007. године почела преговоре са Свјетском банком око изградње новог колектора за потребе рудника „Велики Kривељ“. Али, држава није подигла кредит за ту намјену и пројект је до 2015. године обустављен. Данас када је „Зијин“ вишеструко увећао своју производњу у односу на ранији период, проблем старог колектора је још акутнији.

У случају пуцања колектора дошло би до изливања јаловишта чији би токсични отпад представљао еколошку пријетњу не само за борска села која се налазе низводно од кривељске ријеке, као што је Оштрељ, већ и за регионални центар Зајечар и град Неготин. Такав токсични талас би се изливањем у Тимок проширио и на Дунав, чиме би дошло до прекограничног загађења у Румунији и Бугарској.

До сада је влада Србије, која има власнички удио у једној од двије „Зијин“ компаније у земљи, гледала „кроз прсте“ на разне прекршаје законских процедура, а „Зијин“ није учинио ниједан озбиљан корак да са грађанима Бора нађе рјешење кроз медијацију. Загађење у Бору достиже нове рекорде. Повећана активност топионице довела је до увећаних вриједности карциногеног арсена у ваздуху у износу од преко десет пута изнад дозвољене границе, наводе експерти из Србије.

Отворено писмо мјештана који су на удару „Зијинових“ активности, као што је село Оштрељ, упућено је на адресу свих главних актера у Србији, укључујући и предсједника Александра Вучића. Мјештани негодују што нису обавјештени о границама до којих „Зијин“ намјерава проширити рударске активности и страхују од посљедица. Такође, неки од њих кажу да се осјећају као „странци у сопственој земљи“.

„Зијинови“ пројекти у Србији су међу највећим рударским пројектима везаним за бакар у Европи, а бакар је главна роба коју Србија извози у Kину. Па ипак, Србија наплаћује само пет одсто рударске ренте на промет који „Зијин“ остварује, што представља једну од најнижих стопа рударске ренте у Европи.

Звездан Kалмар сматра да је недостатак средстава од рударске ренте значајан проблем за Србију.

„Без овог новца уопште нећемо бити у стању да санирамо и контролишемо негативне посљедице рударских активности“, каже он.

Написао: Борис Мркела

БОНУС ВИДЕО: