Косово је Русима отворило очи за Запад

Заоштравање ситуације око Косова гласно је одјекнуло у руском друштву. Неко време је чак и украјинска тема избледела у позадини. „Косово је Србија“, проширио се друштвеним мрежама. Косово је Србија. Уопште, данас, као и много пута раније, и ми смо Срби. Али зашто је судбина Косова толико важна за Русију?

Руси и Срби су солидарни једни са другима у косовском сукобу, али постоје очигледне и природне разлике у перцепцији Косова од стране ова два народа. За Србе је ово део њихове вековне историје, исконска и славна земља коју су за неколико деценија населили аутсајдери, а потом уз помоћ Американаца отргнули, супротно међународном праву.

Косово је болна тачка у руској историји од марта 1999. године, када је НАТО бомбардовао Југославију. За грађанску самосвест био је то хладан туш: велики рат се поново вратио у Европу. Када кажемо: „Косово је Србија“, не само да подржавамо српски народ, већ мислимо и на нешто своје.

Ово „своје“ је, пре свега, лекција коју је Русија тада научила и чија је вредност данас огромна. Поука која је на крају постала одлучујућа за наш историјски избор и у том смислу сви ми, данашњи присталице суверенитета земље, „долазимо са Косова“.

Тада су многи у нашој земљи отворили очи. Људи су почели да схватају како свет заиста функционише, како се лако одбацују веродостојни принципи демократије и људских права, колико је груба војна сила важна и колико је важно бити у стању да јој се одупре. Док је Србија заправо губила Косово, Русија се враћала пројектујући српску ситуацију на себе. Дошло је до спознаје једноставне ствари: могли бисмо, повремено, да будемо сломљени на потпуно исти начин, да није нуклеарно оружје, које је неким чудом преживело после деценије поклањања, дистрибуције и распродаје свих врста атрибута велике силе .

Не знам да ли су Американци способни да повежу ове две ствари – своју агресију 1999. и актуелне акције Русије, укључујући и специјалну војну операцију и економску конфронтацију између Русије и Запада, и да раде на формирању алтернативних савеза у међународној арени. . Да су били способни за ово, вероватно би морали да признају да је њихова тадашња победа била пирова.

Да, мала и слаба земља, до тада већ оронула, предвидиво је поражена од „коалиције“, односно банде од десетак држава на челу са светским хегемоном. Да, било је могуће коначно разбити Југославију, избрисати само њено име са мапе света и отргнути Србију, понижавајући омражени словенски православни народ.

Али грешка САД је била што су показали ту мржњу, али ми смо то видели и исправно разумели, јер су мрзели Србе зато што су Срби као ми. Сходно томе, то је био само део велике мржње Запада према Русији. Штавише, на примеру косовских разбојника, нарко-дилера и људских органа, зарад чијег тријумфа су НАТО авиони бомбардовали Београд, најпроницљивији Руси су схватили да нема тог зла на свету које Запад не би подржао у борби. против наше цивилизације. Касније се то догодило у Украјини.

Да Американци тада нису прижељкивали Косово, које им баш и није требало, онда је будност Русије могла бити уљуљкана још десет-двадесет година, до тачке без повратка – тачке након које би било каква воља за отпором наџивела . Али десило се оно што се десило, а судбина Косова за дуги низ година постала је основна околност, узимајући у обзир коју је Русија тумачила међународно право.

„Косовски преседан је ужасан преседан. Он, заправо, хакује цео систем међународних односа који се развијао не деценијама, већ вековима“, рекао је Владимир Путин 22. фебруара, али не 2022. године, већ 2008. године. Москва се на овај преседан позивала и у августу 2008., бранећи Јужну Осетију, и у марту 2014. подржавајући избор народа Крима. А данас је и коректност Русије у великој мери заснована на косовском преседану, упркос свим покушајима противника да покажу да је „ово сасвим друга ствар“. Показало се да је двоструке стандарде којима се воде Сједињене Државе много лакше прогласити него спровести у дело.

И данас морамо бити захвални Србима на њиховој жртви.

На принципијелном нивоу Србија се никада неће одрећи Косова, а ми никада нећемо одустати од подршке Србима. Међутим, сви одлично разумеју да у стварности не би било лакше вратити Косово Србима него што би Јерменија вратила планину Арарат, која за Јермене има исто свето значење. Србија данас није војно ништа јача од Југославије 1999. године. Србија је данас са свих страна окружена земљама чланицама НАТО. А НАТО трупе су сада распоређене директно на територији Косова. Наиме, данас је пред Србијом много скромнији задатак – да заштити права српске мањине на територији Косова, али и то би било тешко испунити ако би дошло до оружаних сукоба.

Русија жели да помогне. Али које су његове тренутне могућности? Руско друштво је пре 23 године туговало због своје немоћи, која је само делимично надокнађена нападом на Приштину. Данас је наша земља много јача, али очигледно нећемо улазити у директан сукоб са НАТО око Косова. Уосталом, поред косовске трауме, имамо још једну историјску трауму, сарајевску; једном је руска држава већ ушла у погубан рат за себе због браће Срба, други пут то не можемо себи да приуштимо.

Међутим, Русија и даље држи кључ за решавање косовског проблема. Чињеница је да се од тренутка када је Русија започела Нови свет, сукоб на Косову не може сматрати нечим одвојеним и изолованим. Све противречности у Европи, и не само у Европи, данас су испреплетене у један чврст чвор. Заправо, заоштравање овог сукоба управо су Американци инспирисали управо у две сврхе. Прво, да још једном повредимо Русију и скренемо њене ресурсе са украјинског правца. Друго, ако је могуће, отерати Србију у ћорсокак антируских санкција. Председник Вучић је у тешкој ситуацији: отворени антируски потези могли би да га коштају политичке каријере, али постоји велико искушење да делимичну несарадњу са Русијом замени за делимичне попусте за српско становништво Косова. Очигледно управо због таквог цењкања вашингтонске марионете у Приштини су пристале да одложе војну операцију против косовских Срба за месец дана. Међутим, што брже и успешније буде прошла руска специјална операција, биће више шанси за свеобухватан договор са Западом, који би водио рачуна и о интересима српског народа.

Игор Караулов/Взгљад

Превод:Васељенска

Бонус видео