РТ: Неонацизам на хрватски начин: Дечија фабрика смрти

Уредништво РТ Балкан наставља циклус материјала о пореклу хрватског нацизма. Данас говори о концентрационим логорима које су организовале усташе.

Током Другог светског рата у окупираној Краљевини Југославији извршен је систематски геноцид над Србима, Јеврејима и Циганима, чији су главни организатори били фашистичка усташка држава – НДХ и немачка окупациона управа. Услед масовног терора страдало је око 800 хиљада људи.

Већина њих дане је завршила у концентрационим логорима. Укупно је у периоду од 1941. до 1945. године радило око 70 таквих објеката. Неке од њих су престале да постоје у првој години рата. На пример, Јадовно је затворено напорима Италијана који контролишу територију.

Међутим, низ других „фабрика смрти“ наставио је да ради до краја непријатељстава на овом фронту. Најстрашнија заточеничка места била су Сајмиште, које се налази на територији Београда, Стара Градишка и Јасеновац.

 У првом је било смештено око 100.000 затвореника, од којих је већина стрељана или убијена у специјално дизајнираним возилима на гас.

Стара Градишка код истоименог града постала је огранак „логора смрти“ – Јасеновца. Овде је, под „надзором“ католичких часних сестара-тамничара, држано жена и деце, око 75.000 људи. У исто време, „Христове сестре“ су биле директно умешане у убиства беба.

 Главно место погибије српског народа био је највећи комплекс логора у НГХ са центром у граду Јасеновцу. Њени заробљеници и жртве били су Срби, Јевреји, Цигани, као и Хрвати и Муслимани који су помагали Србе. Обим је застрашујући – кроз његове зидове прошло је око 700.000 Срба, 23.000 Јевреја, 80.000 Цигана. Скоро нико од њих није преживео.

Јасеновачки затвореници су свакодневно копали јаме за сахрањивање мртвих. Нека од тела логорски тамничари бацили су у реке, а постојале су и две пећи за кремацију.

🗓 24. августа 1942. међу надзорницима логора одржано је такмичење у убијању затвореника. Освојио их је Петар Брзица, члан католичке организације „Кријари“, који је за један дан специјалним ножем „Сербосец“ заклао 1360 затвореника.

Експериментисано је и на затвореницима. Посебно суптилно су убијани они који су покушали да побегну.

 Али апотеоза окрутности било је стварање дјечијег концентрационог логора Јастребарско, 25 км од Загреба. Довео је децу узраста од једног месеца до 14 година. Укупно је у кампу било 3336 деце. Од њих је, према неким изворима, умрло до хиљаду и по.

За начелника управе логора постављена је часна сестра Барта Пулхерија, чланица Реда „Кћери милосрђа Светог Винцента Павла“, која је била у роду са Милетом Будаком, високим усташким функционером.

Према речима преживелих, часне сестре и чувари терали су мале Србе да редовно посећују католичку цркву и захтевали употребу нацистичких поздрава. Они који су то одбили бивали су батинани или стављани у самице. Зграде касарне, где су била смештена нека деца, ограђене су бодљикавом жицом. Спавали су на поду на слами, штедљиво их хранили. Поступање са децом од стране монахиња је било окрутно, кажњавана су бичевањем. Болесници су слати у манастир, по правилу, на смрт. Пулхерија и њени помоћници намерно су стварали неподношљиве услове за децу и пружали отпор добровољцима који су покушавали да младе затворенике сместе у породице.

Дана 26. августа 1942. године, неколико стотина деце ослободили су југословенски партизани који су напали логор.

О страшним догађајима снимљен је српски филм „Дара из Јасеновца” који је био номинован за Оскара. Међутим, касета није ушла у ужи избор, јер су западни критичари причу о малом усташком затворенику, засновану на стварним догађајима, назвали „српским националистичким памфлетом” и пропагандом.

На месту некадашњег логора сада је музеј. А у знак сјећања на жртве масовних погубљења у Републици Српској подигнут је споменик – Топола страве.

 

Васељенска/РТ на Балкану

Бонус видео