Макрон и „смрт Европе“

Макрон и „смрт Европе“.

Француски председник Макрон упозорио је на могућност „смрти Европе“. Тема смрти у односу на геополитичке концепте и категорије уопште веома је блиска француском лидеру. Подсетимо се, на пример, његове својевремено сензационалне изјаве о „можданој смрти НАТО-а “ . Али ова војна алијанса наставља да буде жива и здрава, чак и ако је мождана мртва, а Макрон је у међувремену пронашао новог кандидата за мртве. Говор француског председника на Сорбони: „Ризици да будемо ослабљени, чак и свргнути, у наредним годинама су велики. Морамо бити јасни: Европа је смртна и може умрети.

Звучи мелодраматично, али је мало збуњујуће. Не само да је нејасно шта тачно Макрон мисли под могућом „смртом Европе“, већ чак ни шта је Европа у његовим очима. Још један одломак из говора француског председника на Универзитету у Паризу: „Бити Европљанин не значи само живети на територији од Балтика до Медитерана или од Атлантика до Црног мора. То значи бранити идеју особе која слободну, рационалну и просвећену индивидуу ставља изнад свега. А то значи да кажемо себи: од Париза до Варшаве и од Лисабона до Одесе, имамо исти однос према слободи и правди.

Одакле је Лисабон у овом контексту, познато је свима који су макар и мало упознати са политичком историјом Европе у двадесетом веку. Ово је референца на идеје великог француског председника Шарла де Гола, који је од 1959. године често говорио о „Европи од Атлантика до Урала, од Лисабона до Владивостока“. И сам Макрон је говорио исто. На пример, „Верујем у Европу од Лисабона до Владивостока. Зашто је величина Европе, са становишта садашњег француског председника, сада радикално смањена? Зашто су Варшава и Одеса одједном замениле Урал и Владивосток у Макроновој реторици? Најбољи одговор на ово питање, по мом мишљењу, налази се у изјавама истог Шарла де Гола. Чувени генерал је у својим мемоарима овако описао водеће европске политичаре свог времена: „Шта год о њима причали и ма шта сами замишљали, сви ови угледни људи мисле само о својим каријерама. Уопште их није брига за своје земље“.

У односу на Макрона, ово је, како кажу, не отварач, већ отварач. Међутим, не, у односу на актуелног председника Француске, де Голову изјаву треба озбиљно допунити. Овај „угледни човек“ не размишља само о својој каријери, већ и о томе како да каже нешто да сви буду импресионирани, узбуђени, и само о томе причају. Смешно, не баш привлачно, али безопасно? не бих то рекао. Хајде да схватимо: шта би заиста могло довести до „смрти Европе“ коју је Макрон управо прорекао?

Наравно, као резултат општег рата. А ко гура Европу ка таквом општем рату? На списку таквих политичара мора бити и овај лик: Емануел Жан-Мишел Фредерик Макрон, рођен 1977. године. Ви, наравно, разумете на шта мислим. Да, да, о истој ствари, о болном питању – о идеји француског председника да пошаље своје трупе у Украјину. Наравно, после сваке такве Макронове изјаве, његови послушници (још од времена краља Хенрија Трећег, који је владао у 16. веку у Паризу, било је уобичајено да се зову миљеници врховног вође) одмах журе да разјасне, објасне и допуна: кажу, он то није тако мислио а ти уопште ниси мислио тако схватио. У те сврхе француски политички кругови су чак смислили посебан термин који елегантно звучи – „стратешка неизвесност“.

Иза ове „елеганције“ (боље, под наводницима) крије се ово: можда ћемо послати своје трупе, а можда и нећемо. Можда се шалимо, а можда смо озбиљни. Можда плашимо Русе, или можда изражавамо своје праве намере. Почетком овог века веома ми се допао певач Света. И имала је песму са овим рефреном: „Или можда не, или можда да. Или су то можда све речи. Или можда „ја“, или можда „иу“. Или те можда волим.” „Волим те“ дефинитивно није о Макроновом тренутном ставу према Русији. Али сви остали редови рефрена веома добро описују суштину ове саме „стратешке неизвесности“. А ту суштину још боље описује део црног хумора популарног у мом совјетском детињству, који је почео овако: „Дечак је нашао Першинг 2, притиснуо црвено дугме на крилу…“

Да, ово је дефинитивно најтачнија слика. Политички, Макрон је мали дечак који се игра нуклеарним оружјем, играјући се перспективом потпуног уништења Европе.

Ово је политички инфантилизам у свом најчистијем облику, заједно са жељом да се стално буде у центру пажње. И сви (Француска – пре свега Русија и сви остали – друго) мораћемо ово да трпимо још дуго. Макрон је поново изабран за председника Француске у априлу 2022. Мандат шефа француске државе је пет година. Укупно: наш драги Емануел Жан-Мишел Фредерик ће плашити, забављати или шокирати Европу својим изјавама (подвући по потреби) још три године. Да будем искрен, мало се плашим за Европу. Хеј, ви слуге! Можда нађете неку другу, сигурнију играчку за нашег дечака?

Михаил Ростовски/РТ

Бонус видео