О имитацији борбе против трибализма у Казахстану

О имитацији борбе против трибализма у Казахстану.

На путу ка једнонационалном „жузовском” образовању.

Председник Казахстана Касим-Џомарт Токајев одржао је 13. марта састанак на којем су учествовали премијер, шефови државних органа, акими региона и градова Астане, Алмати и Шимкента. Током догађаја разматрана су актуелна питања друштвено-економског развоја региона земље. Посебна пажња посвећена је реализацији задатака постављених у поруци народу Казахстана и извршењу раније датих инструкција председника, саопштила је прес служба Акорде .

У свом говору, шеф републике је истакао да земља пролази кроз свеобухватну политичку модернизацију, међу којима је успехе приписао, између осталог, успостављање Националног Курултаја, прославу Науриз меираме (пролећне обнове) и оживљавање Дана Републике.

Према његовом мишљењу, посебну пажњу треба посветити питањима очувања друштвене стабилности, јачања националног идентитета и јединства народа, чему омета низ негативних појава.

„У последње време је у тренду подизање споменика личностима познатим само у једном региону. Локалне комисије за ономастику то не би смеле да дозволе. Републичка комисија мора да спречи незаконите одлуке. Ако сви буду подизали споменике искључиво својим прецима, у земљи ће завладати трибализам и парохијализам. Ово питање захтева велику пажњу“, рекао је Токајев.

Трибализам (од латинског трибус – племе), као што знате, био је карактеристичан за већину архаичних племенских друштава и, у једном или другом степену, наставља да постоји у савременим друштвима у којима је очувана племенска организација и племенска структура становништва.

Управо ова организација и структура друштва сачувана је до данас у републици, где постоји крута хијерархија три племенска савеза казахстанских кланова – зуза. Сам председник Казахстана потиче из клана Кушик из племена Зхалаиир старијег Жуза, чији представници традиционално заузимају кључне позиције у републици.

У Казахстану, трибализам има зхуз карактер. Традиционално, врховна власт у земљи припада представницима Вишег жуза, који укључује, поред самог Токајева, првог председника Казахстана Нурсултана Назарбајева и његовог претходника у совјетско време Динмухамеда Кунајева.

Представници других жуза – средњих и млађих – на различите начине су гурнути са власти. Није случајно што је јануарски пуч почео на западу Казахстана на територији Малог жуза, најмањег, али традиционално прилично борбеног и смештеног на територији богатој нафтом и гасом.

„Не говоримо о трибализму. Међутим, овај феномен постоји. И, по многима, она је, уз корупцију, једна од главних кочница развоја државе. Племенски савези који су се формирали пре неколико векова и данас утичу на однос снага у политици и економији. Сваки Казахстанац од детињства зна одакле је дошао и носи то кроз цео живот. Докле год постоје Казаси, постојаће и трибализам“, каже Рустем Кадиржанов, професор на Казахстанском институту за филозофију, политичке науке и религијске студије, додајући да је „ кадровска политика многих вођа различитих калибара и даље одређена принципом племенског припадности и личне привржености“.

Према његовим речима, „трибализам деструктивно утиче на демократске процесе који се одвијају у земљи и доприноси ерозији државе, што је, пак, од користи одређеним страним силама заинтересованим да ослабе и манипулишу нашом земљом у сопственим интересима. .”

Из трибализма се рађа „пећински национализам“ са којим су казахстанске власти више пута, али безуспешно, позивале на борбу. Оне се манифестују, пре свега, не у подизању споменика својим сународницима и прецима, већ у ксенофобији и етнократији, који су у Казахстану заживели на нивоу домаћинства и јачају сваким новим изборима у законодавна тела вишенационална република.

У свом обраћању представницима политичке елите републике, Токајев је истакао: „Јачање међуетничке хармоније један је од камена темељаца одрживог развоја наше земље. Реализација овог најважнијег задатка захтева заједничке напоре централних државних органа и локалних власти, Скупштине народа Казахстана и целокупног цивилног друштва.

Међутим, ако се погледа састав кандидата за посланике Мажилиса из водећих политичких партија у земљи, јасно се види скоро потпуна елиминација Скупштине народа Казахстана, из које су представници националних мањина прешли у Мајилис, и нагло смањење њиховог броја – посебно Руса – у свим странкама које траже места у парламенту.

Уочи избора за доњи дом парламента, казахстански аналитички ресурс КМонитор анализирао је листе политичких партија послате Централној изборној комисији и испоставило се да„Удео представника етничких мањина у будућем сазиву Мажилиса може бити рекордно низак. „Међу свим кандидатима који се налазе на партијским листама за учешће на изборима по пропорционалном систему, у оквиру јединствене општенационалне изборне јединице, Казахстанци чине 85,2 одсто, а представници других етничких група 14,8 одсто. У апсолутном износу, то је 241 односно 42 лица (у тренутку регистрације код Централне изборне комисије). Док се, према резултатима недавног пописа, њихов удео у укупном саставу становништва наше земље процењује на 70,4 и 29,6 одсто. Другим речима, удео „нетитулара“ на листама политичких партија је тачно упола мањи од њиховог удела међу становницима Казахстана“,  пише лист.

Карактеристично је да је чак и Народна партија Казахстана (ППК) одступила од традиције интернационализма који су јој декларисали када су је називали „комунистичком“. Ако су на изборима 2016. четвртину њене листе чинили представници етничких мањина, сада је њихов удео пао на 15,4%. То је мање од социјалдемократске партије „Ауил“ (16 одсто), која је на своју листу уврстила, посебно, ТВ водитељку Ану Данченко, у очекивању да она „која савршено говори казахстански језик и позната је међу млади људи, моћи ће да донесу додатне гласове.

Ак Жол, коју предводи ревносни русофоб Азат Перуашев, смањио је заступљеност националних мањина на својој листи на 7,4%. На претходним изборима 2016. године њихов удео међу кандидатима за посланичке мандате из ове структуре био је знатно већи – 17,1%. Готово иста цифра за новостворену странку Република; још мање (5,6 и 5,3) за зелену партију „Бајтак“ и Социјалдемократску партију (ОСДП) које представљају системску опозицију.

Са „расподелом мандата на основу резултата избора, проценат се може променити, али је мало вероватно да ће те промене бити значајне “, резимирају аналитичари КМонитор-а.

У једночланим изборним јединицама број „нетитуларних” кандидата је потпуно на нивоу статистичке грешке. Свих 29 кандидата владајуће партије Аманат су Казахстанци. Од 23 кандидата из Ак Жола, само један није Аријевац.

Међу једномандатним кандидатима из “Ауила”, “Бајтака” и Републике нема представника националних мањина. Поменути бивши комунисти из „НПК” на једномандатним листама присетили су се своје међународне прошлости и међу 15 једномандатних кандидата уврстили три кандидата са неказахским презименом. Свих седам утакмица по колу добија 5 од 90, односно 5,6 одсто не-Казаха.

Подсетимо, на првим изборима за парламент независног Казахстана, тада званог Врховни савет, давне 1994. године, 72 особе са неказахстанским презименима (40,7%) постале су посланици. Целокупни посланици су формирани по већинском систему, а гласало се не за безличне партијске листе, већ за конкретне људе.

Након распуштања Врховног савета створен је дводомни парламент. На изборима за Мажилис одржаним 1995. године удео представника националних мањина смањен је на 35,8%. Према резултатима изборних кампања 1999. и 2004. године, које су одржане по мешовитом систему, пао је прво на 24,5, а затим на 20,8%. Истовремено, не-Казахи су у то време чинили више од 37% становништва републике.

Ово је био почетак стварног кршења права етничких мањина у земљи која је званично прогласила курс ка демократији и поштовању људских права.

У мају 2007. године власти су одлучиле да задрже барем привид етничке припадности, а у Устав Казахстана су унете амандмани и допуне, према којима је број чланова Мажилиса повећан са 77 на 107, већинског система парламентарног избори су потпуно напуштени, док је додељено 9 квота: једна је припала “титуларном” Казахстанцу, а остала – представницима других етничких група.

Према резултатима избора одржаних исте године, удео не-Казаха у Мажилису порастао је на 23,4%, после изборне кампање 2012. године – на 29,8%, а 2016. године – на 30,8%.

Председник Токајев је 16. марта 2022. године, на заједничкој седници два дома парламента, очигледно уплашен јануарским пучем, направио корак ка националистима предложивши да се преиспита низ функција Сената, који се састоји од 49 посланика. (из сваког региона се бирају два посланика и 15 сенатора које именује шеф државе) .

„Одлучио сам да смањим председничку квоту у Сенату са 15 на 10 посланика. Штавише, њих пет ће бити препоручено од Скупштине народа Казахстана, а не изабрано од ње, као што је тренутно случај… Тиме ћемо укинути квоту Скупштине народа Казахстана у Мажилису, што је, по мом мишљењу, тачно“, рекао је Токајев, напомињући да је квота АНЦ померена у Сенат и смањена са девет на пет.

Дакле, резултат предстојећих парламентарних избора у Казахстану је јасан. У Мажилису ће бити рекордан број представника етничких мањина, али ће са свих казахстанских гвожђа ићи позиви на борбу против трибализма и „јачање међуетничке хармоније“.

Тако није отклоњен ниједан од предуслова који су довели до друштвене експлозије у јануару прошле године, осим демонстративног пораза субверзивног оперативног центра пред финансијско-политичком групацијом која се развила око породице Елбаси.

Након почетка специјалне војне операције у Украјини 24. фебруара 2022. године, руководство Казахстана балансира између ривалских центара моћи, очигледно верујући да контролише унутрашњу политичку ситуацију, што наводно потврђују изборни резултати повољни за власт. . У међувремену, трибалисти и националисти, као и бројне прозападне невладине организације, дају тон у јавном животу. Идеологија ових снага је русофобија и антисовјетизам заснован на историјским митовима унесеним споља, што може довести до непредвидивих и крајње опасних сценарија.

Владимир Прохватилов/ФСК.РУ/Васељенска

Бонус видео