Снимак расветљава убиство војника ЈНА у Словенији

Снимак расветљава убиство војника ЈНА у Словенији.

Тужилаштво води истрагу ратног злочина на граничном прелазу Шкофије 1991, када је словеначка милиција, док је на снази било примирје, ликвидирала тројицу припадника југословенске војске.

Тужилаштво за ратне злочине води истрагу убиства 1991. године у Словенији, када су у месту Шкофије ликвидирана тројица војника Југословенске народне армије (ЈНА). Мада се детаљи из истраге још не могу саопштити јавности, „Политика” сазнаје да је тужилаштво дошло до неколико видео-снимка на којима се види масакр војника. На том снимку могу се препознати и актери злочина, четворица припадника словеначке милиције који су пуцали, као и сви детаљи битни за расветљавање догађаја од којег је протекло више од 30 година, а до сада нико није одговарао.

Случај „Шкофије” може да се упореди са познатим предметом „Шкорпиони”, у којем је такође постојао снимак убиства муслимана у Трнову, у БиХ. „Политика” сазнаје да су словеначким властима познати идентитети починилаца, али је мало вероватно да ће учинити ишта да допринесу расветљавању овог злочина. Остаје да се види шта ће бити кораци српског тужилаштва и да ли ће, као и у предмету „Петровачка цеста”, тражити да се поступак спроведе у одсуству криваца.

„Тужилаштво за ратне злочине поступа у наведеном предмету, због сумње да је у месту Шкофије у Словенији, у јуну 1991. извршен ратни злочин, када су убијени војници ЈНА Бранко Седлар, Османи Неџмедин и Слободан Пантелић”, рекао је за наш лист портпарол тужилаштва Василије Сератлић.

Гранични прелаз Шкофије код Копра био је један од оних који је заузела ЈНА, након одлуке савезних власти да спречи намеру словеначког руководства да преузме државну имовину, царину и прелазе. Шкофије је 27. јуна 1991. запосела борбена група из састава 13. моторизоване бригаде из Илирске Бистрице коју је чинило 50 војника и старешина. Због онемогућеног допремања војници су трећег дана остали без хране. С обзиром на закључено примирје око 8.30 часова 29. јуна 1991, шесторица војника пошла су теренским возилом са граничног прелаза до карауле како би се снабдели и како би превезли потпуковника кога су претходно заробили и злостављали припадници милиције Словеније.

Реч је о потпуковнику Исаковићу којег су претходно свукли, полили моторним уљем и ставили у камион хладњачу чија је унутрашњост пресвучена пластиком, па су возили камион по кривинама и кочили. Услед тога је потпуковник неконтролисано летео са једне на другу страну и напред-назад, ударајући о странице хладњаче главом и телом што је изазивало многобројне тешке повреде.

Возилом које је тог јутра кренуло до карауле управљао је Неџмедин Османи (20), Албанац из Скопља. У возилу су били и Срби, војник Бранко Седлар (36) из Плашког и капетан Слободан Пантелић (45) са Златибора, мајор Борис Ђорговски из Прилепа, који се изјаснио као Југословен, војник Саша Живковић из Параћина и водник Роман Дилпарић из Врања.

На путу ка караули, прошли су поред заседе словеначке милиције на прилазу месту Шкофије, код рачвања за Плавље. У центру села зауставила их је група наоружаних припадника милиције са попречно паркираним камионом. Уперено је оружје у њих, а старешина који је командовао захтевао је да предају наоружање и возило. Рекао је да се припадници ЈНА не могу кретати путевима Словеније. Капетан Пантелић је то одбио и позвао се на споразум о примирју, објашњавајући да немају право да их зауставе. Тражио је да се јави свом начелнику. После краћег убеђивања милиционер му је саопштио да не могу да наставе, већ морају да се врате и да им само у том случају гарантује безбедност.

Они су окренули возило и пошли истим путем назад, зашли у кривину према граничном прелазу и пришли заседи изнад скретања за место Плавље. Старешина јединице милиције, који је са њима разговарао на блокади, у међувремену је јавио радио-уређајем заседи да отворе ватру на пинцгауер ЈНА, што су они одмах и учинили. Османија су ранили у ногу, али је он наставио да вози. Зауставио се после стотинак метара уз браник банкине. Сувозач Дилпарић погођен је у ногу, Живковић у шаку, а Седлар у стомак. Мајор Ђорговски и Живковић искочили су тада са платформе теренца, помогли Дилпарићу да изађе из кабине и сакрили га у оближњу шуму. Припадници милиције пришли су возилу и тешко рањеног Седлара убили пуцањем у груди, а Османија хицем у потиљачни део врата. Тела су затим изнели, возило померили, па по њему отворили ватру са свих страна како би изгледало да су погинули у борби. Затим су тела вратили, остављајући много трагова.

Део ових активности је снимљен камером, а „Политика” је имала увид у видео-материјал достављен тужилаштву. На снимку се виде наоружани припадници словеначке милиције, блокада пута у центру села, пинцгауер на путу и у њему крвава тела убијених војника, као и други докази на основу којих се могу утврдити све чињенице о овом злочину.

„Тројица војника убијена су и рањена применом забрањеног и кажњивог начина ратовања, такозваних ратних перфидија, као поступака којима се противнику улива поверење, а заправо је намера да се то поверење изневери. То је употреба недозвољеног начина борбе и представља кривично дело против међународног хуманитарног права. Жртве су се поуздале у закључено примирје и поступање старешине друге стране којим је гарантована безбедност која је иначе и самим споразумом гарантована, а потом је наређено заседи да отвори ватру на њих”, каже Душан Братић, заступник породица убијених војника.

У ратним злочинима у Словенији убијена су 44 припадника ЈНА и цивила на служби у ЈНА, а 186 је рањено. Mноги од њих страдали су ван борбе, а злостављане су и њихове породице у логорима.

Истраживања су показала да је налогодавац злочина био премијер Јанез Јанша, док је председник Милан Кучан о томе извештаван, али ништа није предузео да се починиоци казне, због чега треба да сносе командну одговорност.

Првобитне наредбе да се убијају припадници војске сопствене савезне државе нису извршаване јер су нижи команданти Територијалне одбране то одбијали, па су ангажоване посебне јединице милиције. Тако су темељи нове државе заливени крвљу недужних младића, војника ЈНА.

Отцепљење Словеније

Социјалистичка Република Словенија донела је 25. јуна 1991. године одлуку којом се проглашава самосталном државом и суспендује Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и савезно законодавство на својој територији. Поводом насилног мењања граница СФРЈ, нарушавања режима на граници, претварања царинских органа Југославије у републичке органе, преузимања контроле летења и присвајања имовине Југославије, Савезно извршно веће, тадашња влада, донела је одлуку о извршавању савезних прописа и забрани успостављања такозваних граничних прелаза унутар савезне државе.

Јединице ЈНА су отпочеле покрет  27. јуна и наилазиле су на многобројне препреке од тешких моторних возила и грађевинских машина и бетонских наменских запрека, а суочиле су се и са организованим нападима нелегалних оружаних формација које су, поред стрељачког, користиле и артиљеријско и противавионско ракетно наоружање. Истовремено су отпочели напади и на јединице које су се налазиле у касарнама, на складишта муниције, домове ЈНА, здравствене и друге установе ЈНА, као и искључење воде и струје зградама у којима су живели припадници ЈНА и чланови њихових породица.

Иако су биле изложене снажним ватреним ударима јединице ЈНА су без употребе већих борбених система 28. јуна успоставиле контролу на 19 граничних прелаза, блокирале преосталих 16, као и аеродром Брник и Луку Копар. О томе је обавештен Кучан, али је прекид ватре договорен тек у 21 час истог дана. Споразум о прекиду ватре и примирју је за Словенију потписао Кучан, а за ЈНА адмирал Стане Бровет.

Доротеа Чарнић/Политика

Бонус видео