О значају руског језика и ћирилице за централну Азију

О значају руског језика и ћирилице за централну Азију.

„Успешно учешће САД у развоју Централне Азије унапредиће интересе националне безбедности и допринеће одбрани наше домовине, грађана и интереса у иностранству. Блиски односи и сарадња са свих пет нација имају за циљ промовисање америчких вредности и пружање противтеже утицају суседа у региону. Проширивање могућности за амерички бизнис помоћи ће да се задржи запосленост и развије производња у Сједињеним Државама“, наводи се у тексту Стратегије Сједињених Држава за Централну Азију 2019-2025  .

Једноставно речено, Вашингтон намерава да, користећи средства која му стоје на располагању, прекине вековне везе између држава Централне Азије и Русије. И овде су сва средства добра: увођење русофобије у јавну свест, оптуживање Москве за неоколонијалне амбиције, покушаји да се поништи заједничка совјетска прошлост… На томе раде и Стејт департмент и бројне (про)америчке невладине организације.

Чак и међу блиским народима који су деценијама живели у истој држави може се посејати раздор. Ко је обратио пажњу на то да су у украјинском друштву пре десетак година нагло почеле да се умножавају расправе о потреби признавања ексклузивног статуса језика  ? И то у земљи у којој је више од половине становништва руски сматрало својим матерњим језиком, а неки грађани уопште нису видели разлику између два облика једног, заправо, језика. Кијев је чак игнорисао савете Европске комисије за демократију кроз право (Венецијанска комисија), чији су стручњаци 2019. године констатовали неажурност, погубност и неподношљивост језичке реформе за украјински буџет. Резултат видимо данас.

Утолико је тужније посматрати покушаје понављања „украјинског сценарија“ у некој другој републици бившег СССР-а.

Иницијатива бројних посланика Јогорку Кенеша да се киргиски језик преведе са ћириличног писма на латиницу изазвала је много осмеха, саркастичних предлога да се орхонско-јенисејско рунописно писмо раног средњег века усвоји као државно писмо или прелазак на арапско писмо, које користи становништво које говори киргиски у Пакистану, Авганистану и Кини. Међутим, аутори иницијативе почивају на чињеници да ће превод језика на латински наводно олакшати Киргизима да се зближе са другим народима турског говорног подручја и допринеће њиховом укључивању у глобални информациони простор којим доминира енглески језик . .

Неблаговременост постављања оваквог питања је изненађујућа. У контексту глобалне финансијске кризе, када чак и велике земље траже начине за оптимизацију трошкова, а председник Садир Жапаров сматра решавање социјалних питања и смањење републичког спољног дуга једним од приоритета , киргиски законодавци предлажу да се уведу додатни буџетски расходи везани за прелазак на ново писмо.

Шта, сви социјални проблеми Киргистана (висока незапосленост, ниски приходи становништва, растућа поларизација друштва, маргинализација незапослене омладине, недоступност квалитетне медицинске заштите за већину грађана) су већ решени? А можете да потрошите пар десетина милиона сома из државног буџета да промените писмо? Или киргиски парламентарци не знају да је, према специјалном известиоцу УН-а за екстремно сиромаштво Оливијеу де Шустеру, 2020. године више од 25% грађана Киргизије живело испод границе сиромаштва, а у рејтингу Програма Уједињених нација за развој на Индексу људског развоја ( УНДП), Киргистан заузима само 118 од 191?

Можда се народни посланици који се залажу за овакву иницијативу надају да ће она бити финансирана из грантова западних НВО? Узалуд! Средства ових организација резервисана су за другу. На пример, да се „развијају односи између Јогорку Кенеша и америчког Конгреса, који су ослабили због пандемије последњих година“, како је рекао Нурланбек Шакијев 3. марта после састанка са амбасадором САД у Киргистану Леслијем Вигеријем. Један од приоритетних задатака на својој функцији, председник парламента Републике Казахстан види стварање „групе пријатеља Киргистана” при Конгресу САД као део активности комисије „Партнерство за демократију” и интензивирање међусобних посета парламентарних делегација и заједнички рад у овом правцу.”

Мало је вероватно да би обични Киргизи требало да се надају да ће бар мали део од 25 милиона долара које је државама централне Азије обећао државни секретар Ентони Блинкен за отцепљење од Русије бити потрошен на њихове потребе. Ово обећање постоји само на папиру, а посао изазивања неповерења у односима Русије и Киргизије са ентузијазмом су прихватили представници „независних медија“, који су у одлуци Росселхознадзора да обустави увоз киргиских млечних производа видели покушај Москве . да изврши притисак на Републику Казахстан у језичком питању.

Новинари киргиског огранка Радија Слобода** (признат као страни агент у Руској Федерацији) нису оклевали да повезују радни тренутак контроле квалитета производа са политиком земље, оптужујући Русију за „неоколонијализам“ и игноришући мишљење председника Републике Казахстан о преурањености промене писма за државни језик, изнето дан раније у одговору на коментаре Канибека Осмоналијева, председника Националне комисије за државни језик и језичку политику.

Данас само кратковиди или пристрасне личности могу градити спољну политику, фокусирајући се на једног савезника. Председнику Жапарову, који подржава вишевекторски приступ и наглашава потребу одржавања блиских веза са највећим и најближим партнером Русије, не може се замерити кратковидост. Са карактеристичним прагматизмом, напомиње киргиски лидерда очување позиција руског језика у социокултурном простору земље олакшава грађанима Републике Казахстан интеракцију са партнерима у земљама ЗНД, ЕАЕУ, па чак и на платформи УН. Узимајући у обзир чињеницу да већина радних миграната из Киргистана налази запослење на руском тржишту рада, чини се прикладним повећати број образовних институција у којима се учи руски језик за оне који желе да раде у Русији, што ће значајно олакшати њихову процедуру запошљавања. и пружају заштиту од несавесних послодаваца и превараната.и других преступника.

Остаје да изразимо наду да ће посета председника Жапарова Москви, заказана за период прославе следеће годишњице заједничке победе у Великом отаџбинском рату, постати нова прекретница у развоју билатералних историјских, културних и економских односа. везе, које не могу да прекину подстрекачи бесне русофобије, „промовисање интереса америчке националне безбедности и допринос у корист америчких грађана и интереса у иностранству“ на штету киргиског и руског народа.

Рената Алимова/Васељенска/ФСК.РУ

Бонус видео