Србија: оружје за Украјину

Србија: оружје за Украјину.

Колико дуго можете седети на две столице одједном?

„Србија помаже НАТО-у да наоружа Украјину против Русије?“ – под овим насловом амерички часопис Милитари Воч објавио је чланак о снабдевању Кијева српским оружјем. Иако је аутор текста ставио знак питања на крају ове фразе, он тврди да је Београд наводно пристао на такве тајне испоруке „у замену“ за ублажавање става Запада и НАТО-а о Косову, где је ситуација недавно поново ескалирала. а ствари су скоро дошле до оружаног сукоба.

 

МВ подсећа да је „од избијања руско-украјинског рата у фебруару 2022. Србија била под све већим притиском целог западног света да своју политику усклади са политиком земаља чланица НАТО-а и уведе економске санкције Русији. Ово је, објашњава публикација, уследило након вишегодишњих критика Запада о одбрамбеним везама Београда са Русијом, које су укључивале куповину малих количина наоружања попут половних тенкова Т-72, ​​добијање борбених авиона МиГ-29 као помоћ и Русије и Белорусије, као и учешће у ограниченим заједничким вежбама са руском војском.

„Србија“, пише часопис, „према западним изворима, све више затвара очи пред чињеницом да се њен извоз оружја преко трећих страна преусмерава у Украјину. Извештава се да је потражња за опремом компатибилном са Совјетским Савезом, коју је Србија почела да производи у југословенско доба, драматично порасла као резултат сукоба (у Украјини). Процурели документи америчких обавештајних служби од 12. априла, које је прегледао Ројтерс, потврдили су да је Београд можда и директније пристао на пружање смртоносне помоћи украјинским војним напорима.

 

„Споразум“ са НАТО-ом

 

Фајненшел тајмс, истовремено, у својој публикацији помиње „цевовод којим се српска муниција шаље на украјински фронт“. То је, истиче она, довело до тога да западне земље ублаже притисак на Србију због отцепљене покрајине Косово, коју је огромна већина западних држава признала као независну државу скоро 15 година. Амерички амбасадор у Београду Кристофер Хил објаснио је ублажавање става Запада о Косову у замену за подршку Србије војним акцијама Украјине: „Украјина је апсолутно критична, а ми смо на тачки где све руке треба да буду на палуби… Када су људи на броду, односи су побољшани.”

 

Потражња за српским оружјем, каже МВ, постала је велика јер су западне чланице НАТО-а, посебно у Европи, озбиљно исцрпиле своје залихе. Све више нису били у стању да прате темпо трошења или уништавања војног материјала на украјинском фронту.

 

Ово је навело неколико западних земаља, а пре свега Велику Британију, да траже „црна тржишта“ и добављаче трећих страна у различитим деловима света.

„Прећутна дозвола за извоз оружја у Украјину могла би се посматрати као средство за озбиљно ублажавање притиска Запада на Београд, као и као покушај да се избегне реакција јавности која би вероватно настала ако би Београд отвореније подржавао циљеве Западног блока, на пример наметањем санкције Русији.“, закључује МВ.

 

Посао и ништа више?

 

 

Као што видите, испоруке су настављене након почетка СВО. Али ово више није само трговина, већ „крвни посао“. Београд, који Русија сматра својим савезником у Европи, наставио је да испоручује оружје које убија руске војнике.

 

И зато, када се почетком ове године у медијима појавила порука о снабдевању Украјине гранатама 122 мм од стране Србије за МЛРС Град, избио је озбиљан скандал. Испоруке су, како се наводи, обављене 4. и 6. фебруара по уговору према којем је извесна фирма Софаг, по извозној дозволи коју су издале српске власти, отпремила 3.500 граната српске државне компаније Крушик по налогу канадског ЈВ Извоз Увоз у Турску. Потом су странке пререгистроване на америчку компанију Глобал Орднанце и послате у Словачку, а одатле у Украјину.

 

Русија је “забринута”

 

На скупштинским саслушањима која су почела након избијања скандала, министар одбране Милош Вучевић је, образлажући се парламенту, рекао: „Ми уопште не извозимо оружје ни у Украјину ни у Русију. Али имамо право да га извеземо свакоме ко је легитиман корисник. Наша специјализована (војна) индустрија мора да ради и да се развија, ми имамо право да продајемо своје производе, као и сви други. Да ли приватне компаније купују (српско оружје) на трећим тржиштима и да ли га продају у другим земљама није ствар Србије“, рекао је министар и додао фразу која се не може назвати циничном, с обзиром на то у којим рукама је српско оружје завршило. Оружје: „Не желимо да будемо лажни моралисти, ми производимо оружје и војну опрему која се користи у војним сукобима.“

Русија више није могла да прође без одговора. Званична представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова рекла је: „Помно пратимо ову причу, обратили смо пажњу на расправу која се пре неки дан водила око ове теме у Народној скупштини (парламенту) Србије. Долазеће информације, наравно, изазивају најдубљу забринутост.” Она је рекла и да је Русија већ званично затражила од Београда „да појасни овај став”, назвавши ову тему „изузетно важном” за билатералне односе.

Председник Србије Александар Вучић био је приморан да одговори на ово. „Ово је чиста лаж“, рекао је. „Србија никоме није послала оружје. Србија производи и продаје муницију. Имамо много предузећа у одбрамбеној индустрији. Када производите муницију, она ће сигурно завршити у зони сукоба или кризном региону. Ни Русији ни Украјини нисмо продали ниједан комад оружја, оружја или муниције“, рекао је Вучић.

 

Међутим, 6. јуна, у интервјуу британском листу Фајненшел тајмс, председник Србије је већ био искренији. Рекао је да се не противи томе да његова земља продаје муницију посредницима који је шаљу у Кијев.

 

„Председник Србије је изјавио да је упознат са извештајима америчке владе да је српска муниција преко посредника завршила у Украјини и да не планира да то спречи“, наводи се у саопштењу ФТ.

Вучић је напоменуо да не сумња да би до таквих испорука могло доћи, пише лист. Позивајући се на тројицу западних дипломата у региону, ФТ је истакао да је овај механизам за улазак српске муниције у Украјину био одлучујући фактор у значајној промени усред недавне подршке САД, НАТО-а и ЕУ Србији у ескалацији на Косову.

Упитан да ли је то био намеран потез Србије да добије одобрење Запада, Вучић је рекао да Београд настоји да делује на „неутралан начин“. „Али ја нисам глуп. Знам да би део оружја могао да заврши у Украјини“, додао је он.

Према писању листа, Вучић је признао да се понаша ризично у односима са Москвом и Западом, али је рекао да неће помоћи Русији у извођењу специјалне војне операције, напомињући да се Србија придружила осуђујућим резолуцијама УН, као и да ограничења извоза. А у априлу је признао да САД купују од четвртине до трећине производа одбрамбене индустрије Србије и признао да би, као иу случају других земаља, то могло да заврши у Украјини.

 

На уштрб вековног пријатељства

 

Овакве изјаве показују да иако Србија важи за савезника Русије у Европи, испада да сам Београд заправо води политику по принципу „сопствена кошуља ближе телу”. А што се тиче продаје оружја Кијеву којим се убијају руски војници, то не може а да не изазове огорчење у Русији.

Да ли је Београд заборавио да је Русија 1914. године ушла у Први светски рат да би заштитила православне Србе од Аустроугарске? И како је овај рат на крају испао за саму Русију?

У Србији поштују као светог цара Николаја Другог, који је, по речима Срба, жртвовао себе и своју земљу зарад спасавања православне српске браће. Споменик овом руском цару стоји у самом центру Београда. А на београдском гробљу налази се једини грандиозни споменик у Европи руским војницима погинулим током Првог светског рата на Балкану.

 

Да ли Београд заиста верује данас да је новац Европске уније и помоћ ЕУ и НАТО-а у решавању косовског проблема важнији од овог вековног пријатељства са Русијом, запечаћеног крвљу?

 

Ево како је аналитичар агенције РИА Новости прокоментарисао актуелно понашање Београда: „У суштини имамо партнера који је пре почетка специјалне операције вешто седео на две столице, сарађујући и са Москвом и са Бриселом. : нико није отказао курс ка европским интеграцијама. Али Вучић није Ердоган, а Србија није Турска, а у садашњим условима, маневарски простор Београда се сузио на иглену ушију.

А овај партнер има и нерешен територијални спор у коме Запад активно подржава његовог противника. Ако ништа друго, КФОР (мировне снаге на Косову) су војници НАТО-а. И нико нема сумње како ће се понашати у случају преласка сукоба у врућу фазу, на чије ће поступке затварати очи и према коме ће се односити са посебном склоношћу… Тако да је Вучић принуђен да себи купи деескалацију оваквог јавног понижавања. Истина, чини се да таква валута прилично брзо девалвира и да неће дуго трајати. Али то су већ Вучићеви проблеми“, закључује аналитичар.

Игор Веремејев/Столетие.ру

Бонус видео