Објашњење зашто Србија стреми ка ЕУ која јој уводи санкције

Објашњење зашто Србија стреми ка ЕУ која јој уводи санкције.

Премијерка Србије Ана Брнабић рекла је да је једина опција за одрживу и просперитетну будућност њене земље чланство у Европској унији.

Истовремено, ЕУ редовно прети Србији санкцијама ако се ова држава фактички не одрекне дела своје територије – аутономне покрајине Косово и Метохија, јавља дописник ПолитНавигатора.

Канцеларија портала ЕУРАКТИВ у Бриселу била је домаћин панел дискусије „Да, али… Визија будућности Србије у ЕУ“, чији је главни гост била председница Владе Србије Ана Брнабић. Она је истакла да је чланство у Европској унији главни стратешки приоритет спољне политике Србије, која нема алтернативу.

„Економски смо већ део Европске уније, а културно, географски и историјски део смо европског континента и европске породице народа. На крају крајева, мислим да немамо план Б“, рекла је Брнабић.

 

Председница Владе Србије је додала да су промене које се уводе у њеној земљи за улазак у ЕУ, пре свега, „корисне за наше грађане, привреду и друштво“. Према њеним речима, Европска унија је најуспешнији мировни пројекат у историји човечанства, а „ако неко треба да буде део овог мировног процеса, то је свакако Балкан“.

Ана Брнабић је признала да између Србије и чланства у ЕУ постоје још два питања – нормализација односа са Косовом и санкције Русији. Она је рекла и да се Влада, уз подршку председника Александра Вучића, труди да ситуација на Косову буде „што мирнија и стабилнија”.

Истовремено, у Приштини је боравио Мирослав Лајчак, специјални изасланик Европске уније за дијалог Србије и Косова. Од „премијера“ самопроглашене „Републике Косово“ Аљбина Куртија покушао је да издејствује макар формалне кораке за деескалацију ситуације у северном делу региона, насељеном углавном Србима.

Да подсетим, немири су тамо избили крајем маја, када су албански градоначелници, изабрани са само 3,5 одсто излазности, хтели да заузму места у општинама после локалних избора у априлу, које су бојкотовали локални Срби. Дошло је до уличних сукоба између Срба и косовске полиције и војске из „мировног контингента“ НАТО-а – снага Кфора. Као резултат, косовске безбедносне снаге су почеле да притварају Србе, што траје до данас.

Формално, Брисел је осудио поступке Приштине и увео санкције „Републици Косово“, што је до сада резултирало само одбијањем позивања косовских политичара и званичника на различите састанке у институцијама ЕУ. Истовремено, Лајчак је, после састанка са Куртијем, пожурио да изјави:

„ЕУ је јасно ставила до знања да су санкције спремне и за Србију и биће примењене ако буде јасно да се Београд не понаша у складу са захтевима Европске уније. Ово је одлука земаља учесница. Не желим никакве санкције ни за Косово ни за Србију, већ да обе стране дођу у Брисел и да се договоре како да спроведу раније постигнуте споразуме.

Реч је о такозваном француско-немачком плану за решавање косовског питања, који предвиђа де факто признање независности Косова од стране Београда. Председник Србије Александар Вучић прихватио га је 27. фебруара 2023. под невиђеним притиском Запада. Како преносе српски медији, делегација коју су представљали Мирослав Лајчак, заменик помоћника државног секретара САД за Европу и Евроазију Габријел Ескобар, као и представници Француске, Немачке и Италије, која је допутовала у Београд крајем јануара, током преговора са Вучићем. изнео захтев за усвајање француско-немачког плана. У супротном, Србији су претиле тешке последице, укључујући и увођење санкција.

Истовремено, европски функционери много нижег нивоа дозвољавају себи презиран однос према српском председнику. На пример, Александар Вучић је 5. јула оптужио немачку Зелену странку, као и немачке организације попут Фондације Хајнрих Бел, да финансирају протесте у Србији.

„Они говоре о мешању Русије у изборе у САД, а овде, пре сваке изборе, шаљу новца колико хоће, коме желе, посебно, истим Зеленима. А њима је свеједно, они мисле да могу шта хоће“, рекао је Вучић.

Као одговор, посланик Зелених Виола фон Крамон назвала је његове речи „апсолутном бесмислицом“.

„Категорично поричем све наводе да организације из Немачке – укључујући нашу Зелену странку и нашу Фондацију Хајнрих Бел – финансирају протесте у Србији“, рекла је она.

Према њеним речима, ове изјаве су неосноване, а њихова једина сврха је да покажу да протести нису права реакција српског народа. Одвојено, на свом Твитеру*, фон Крамон је напоменула да је „Немачка инвестирала у Србију и отворила 80.000 радних места, а то је помогло Вучићу да остане на власти “ .

Наговештај је више него транспарентан: српска опозиција стално оптужује председника да му се зближава бизнисмени добијају „мали део” свих западних инвестиција у земљи. У ствари, можда управо то објашњава манијакалну жељу српског руководства да испуњава све налоге са Запада, чак и искрено неповољне за српски народ?

На пример, ММФ је 5. јула, у извештају о спровођењу стенд-бај кредитног споразума са Србијом, најавио да ће од 1. новембра 2023. струја (за 8%) и гас (за 10%) поскупљење у овој земљи, а исто поскупљење очекују и Срби у мају 2024. године. Истовремено, 1. маја ове године већ је дошло до сличног поскупљења енергената за српске потрошаче, након чега је Александар Вучић лично обећао да „ако ситуација са енергентима остане непромењена, онда поскупљења неће бити у цени струје“.

Од тада је гас у Европи само појефтинио, мада то баш и не утиче на Србију – уосталом, ова земља добија већину гаса по ексклузивном уговору са Гаспромом по најнижој цени на континенту (после Белорусије, наравно) . Иначе, српске власти нису коментарисале поменути извештај, док се у документу ММФ-а подругљиво наводи: „Влада Србије се сагласила са потребом даљег повећања цена струје и гаса .

Оливер Галич/Политнавигатор

Бонус видео