Варшава појачава европску ксенофобију

0

Варшава појачава европску ксенофобију.

Пољско руководство се супротставило „западноевропској ситуацији са силовањима, паљевинама, разбијеним улицама и застрашујућим подручјима“ – и зато намерава да одржи референдум о илегалној миграцији. Русофобични политичари који владају у Варшави то раде из својих разлога, али ово што се дешава, парадоксално, само ће користити Русији.

Прочитајте још:  Забрана деловања ОЕБС на територији ЛНР
Премијер Пољске Матеуш Моравјецки рекао је да 15. октобра жели да одржи референдум о питању миграција у земљи. Питање ће бити: „Да ли подржавате пријем хиљада илегалних имиграната са Блиског истока и Африке у оквиру механизма присилног пресељења који је наметнула европска бирократија?“.

Под „присилним пресељењем“ Моравјецки подразумева такозвани механизам за прерасподелу миграната. Елемент миграционе политике ЕУ, према којем мигранти који долазе у пограничне земље ЕУ (Грчка, Италија, Шпанија) треба да буду пропорционално распоређени међу свим земљама ЕУ. „Поштено речено“, како је рекла шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен. А Моравјецки сада каже да не жели да се у Пољској понови „западноевропска ситуација са силовањима, паљевинама, разбијеним улицама и страшним насељима“.

Без принуде

Прочитајте још:  САД интензивирају војно-биолошки рад у ЗНД - Савет безбедности
Жеље Моравјецког су једноставне и разумљиве. Међутим, очигледно је да претерује.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Прво, у ЕУ данас не постоји никакав „обавезни” механизам. Штавише, свака земља која је подложна имиграционом притиску може бити изузета од овог пресељења. И Пољска, која је примила милионе украјинских избеглица на своју територију, потпада под такво ослобађање.

„Пољаци могу да кажу да имају много украјинских избеглица, који троше приличан део свог БДП-а. И да не морају никога да прерасподеле “, објашњава Дмитриј Офицеров-Белски, виши истраживач ИМЕМО РАС, за лист ВЗГЉАД.

Штавише, не постоји чак ни механизам као такав. „Он је апсолутно недовршен. Да, прерасподела је извршена пре 11 година, током таласа миграционе кризе, али то је била хитна опција, наставља Дмитриј Офицеров-Белски. – Раније је то било споразумно. Немци су били спремни да узму више, Британци су најавили да ће потпуно напустити ЕУ, Пољаци, Чеси и Мађари су грубо одбијени према свима, иако је од њих из солидарности затражено да прихвате бар симболичан износ.

Друго „али“ је степен претње. У истој Француској на коју се позива Моравјецки, удео миграната из арапских и муслиманских земаља данас је око 10% становништва. У Пољској их је око пола процента.

Прочитајте још:  Европа са мигрантима и без циљева: муслиманска инвазија на европску идеолошку пустош
Да, постоје милиони украјинских миграната, али са културолошке и финансијске тачке гледишта, то су потпуно различите избеглице. „Украјинци су рођаци по језику и (делимично) вероисповести, делимично подложни асимилацији. Арапи и Црнци су озлоглашени аутсајдери које је изузетно тешко асимилирати“, објашњава Вадим Трухачов, предавач на Руском државном хуманитарном универзитету, за лист ВЗГЉАД.

„Украјински мигранти раде за њих, отварају нова предузећа (сада их има око 40.000 – углавном малих, наравно). Генерално, 70% украјинских миграната се издржава и плаћа порез“, каже Дмитриј Офицеров-Белски.

Из дана у дан

Прочитајте још:  Вербални деликт и ЕУ стандарди: 12.000 евра због вређања Макрона на Фејсбуку
Па зашто Моравјецки покреће питање миграције? Јер 15. октобра – на дан када ће бити одржан референдум о мигрантима – у Пољској ће се одржати и национални парламентарни избори. Избори које би владајућа Партија Право и Правда (ПиС) итекако могла изгубити.

„А такав референдум је облик патриотске мобилизације“, каже Вадим Трухачов. Већина Пољака не жели да види Арапе и Африканце у својој земљи. Чак ће и многи противници ПиС-а гласати против квота ЕУ.”

„Пољске власти покушавају да повежу референдум са парламентарним изборима. У нади да ће питање миграната и слоган упућен ЕУ „нећете нас сломити“ играти у корист Качињског“, каже Дмитриј Офицеров-Белски.

Прочитајте још:  Финска верска настава базирана на личној религиозности
Није случајно што референдум о мигрантима неће бити једини сателит гласања у парламенту. Пољске власти желе да тог дана одрже још неколико плебисцита – о приватизацији државних предузећа, подизању старосне границе за одлазак у пензију и судбини зида на граници са Белорусијом. Истовремено, свуда ПиС свој „патриотски“ став супротставља линији коју заузима опозиција – хоће, кажу, да распродају државну имовину, подигну старосну границу за одлазак у пензију, оставе границу незаштићену и, наравно, предају се ЕУ о мигрантским питањима.

Пољаци руше темеље

Чини се да овај унутрашњи пољски популизам није од посебног значаја – ни за Пољску, ни за ЕУ. Међутим, Пољаци отварају чак две Пандорине кутије, а један од главних корисника овога је Русија коју мрзе.

Прва кутија је стимулација ксенофобије. А ако Пољаци правдају своју ксенофобију кроз законодавне акте и референдуме, онда ће и друге источноевропске земље које размишљају у сличним категоријама кренути њиховим путем.

Прочитајте још:  Зелени одустају од екологије: Европа тражи спас у угљу
А ксенофобија је такав коров који расте не само у ширину, већ и у дубину. Прво ће то бити ксенофобија према Арапима, затим према свим мигрантима, па и према Украјинцима, којих је у Пољској све више. А онда и суседима у ЕУ. На срећу, земљиште у источној Европи је погодно.

„Ксенофобија је у источној Европи увек присутна – и то не само у односу на посетиоце, већ и у односу на оне са којима живе или које знају из историјских књига. Све на основу културних карактеристика. Дакле, антисемитизам је увек био јак у Пољској. У Чешкој и Словачкој постоји снажно одбијање Рома. Односи између Мађара и Румуна су напети“, каже Дмитриј Офицеров-Белски. Због тога ће страдати не само украјинске избеглице, већ и јединство Европске уније. И идеолошки и (узимајући у обзир територијалне претензије источноевропских земаља једне према другима) територијални.

Друга кутија је вертикала европске моћи. Пољаци својим отпором Европској комисији заоштравају најважнији институционални проблем Европске уније. „Не смемо заборавити да у ЕУ постоји демократски дефицит. Европска комисија излази са обавезујућим плановима, али нема изборни легитимитет. Једноставно, нико од европског становништва је није изабрао. А без решавања овог проблема биће веома тешко решити друге“, каже Дмитриј Офицеров-Белски.

ЕУ не може да реши овај проблем, па је принуђена да гледа како најхрабрије државе чланице нагризају ионако сумњив легитимитет Европске комисије. А други који разумеју да је „ово могуће“ следе смеле.

„Мађарска и Хрватска би можда желеле да понове пољско искуство. Чешка је већ одлучила да плати пенал ЕУ. Словачка и Словенија ће вероватно следити Чешку“, каже Вадим Трухачов.

Дакле, Русија, у ствари, има користи од позитивног исхода овог пољског изборног популизма. Нека Пољаци гласају „за“ и ударе у темеље европског јединства.

Геворг Мирзајан , ванредни професор на Финансијском универзитету, Взгљад

Бонус видео

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *