Ирак после Садама Хусеина – земља хиљаду и једне невоље

Ирак после Садама Хусеина – земља хиљаду и једне невоље.

Ко је тражио од шефа парламента и зашто?

Друга генерација већ одраста у Ираку, који у свом животу није видео много доброг. За само пола века, претрпели су три крвава рата, деценију под оштрим међународним санкцијама, коју је заменила деценија стране војне окупације са огромним бројем погинулих, рањених, избеглих и расељених лица…

Са почетком „изградње новог, демократског Ирака“, Ирачани су морали да се суоче са инвазијом Исламске државе (организације забрањене у Руској Федерацији), а претња грађанског рата између сунита и шиита постала је реална. Квалитет живота је пао на катастрофалан ниво уз невиђени раст броја партија и разних покрета, од којих многи имају своје оружане снаге.

Сукцесивне владине кризе, колапс система власти, јуриш и заузимање парламента, блокада владиних институција – све је то постало уобичајено. Чинило се да је тешко изненадити савремену ирачку јавност догађајима који би иначе били класификовани као ванредни. Разуларена невероватна корупција која је захватила земљу више не изазива изненађење код обичних грађана, чак ни када је реч о крађи милијарди долара из трезора, а међу оптуженима има високих функционера, све до потпредседника владе, министара , гувернери и команданти оружаних снага и генерали нижег ранга.

Испоставило се, међутим, да још има чиме да изненади Ирачане. Савезни суд је 14. новембра објавио одлуку да суспендује са дужности неколико високих личности, укључујући потпредседника Владе и министра за планирање, министра индустрије и минерала и министра културе, туризма и археологије, као и да одузети имунитет и укинути посланички мандат посланику Леис ад-Дулаими. Али не само он – слична одлука донета је и у вези са председником Представничког савета (парламента) Мохамедом ал-Халбусијем! Како се наводи у саопштењу, одлука је ступила на снагу 14. новембра и “коначна је и обавезујућа за све органе”.

Председник Савезног парламента је трећа по значају фигура у пирамиди моћи и јасно је да је главни ударац усмерен управо против њега. Мохамед ал-Халбоуси је изабран за предсједавајућег Представничког вијећа у септембру 2018. године, а поново је изабран за нови мандат у јануару 2022. године. Он је и члан Националног ирачког покрета за реформу и развој и лидер Странке за напредак. Дуги низ година у политици није умешан ни у један корупционашки скандал, којих у Ираку има безброј. И одједном се појављује судска одлука заснована   на „доказима о фалсификовању, злоупотреби положаја и финансијским злоупотребама“ које је дао извесни посланик по имену Басим Хашам. Он се позиционира као независни, али у Ираку га многи повезују са бившим премијером Нуријем ал Маликијем.  Управо је ова фигура у Ираку отворено оптужена не само за корупцију, већ и за издају интереса земље.  Што Савезни суд уопште није занимало.

Сам Ал-Халбуси, коментаришући неочекивану судску одлуку, назвао ју је “чудном” и “непоштовањем устава”. Обећао је да ће предузети правне радње за заштиту својих уставних права и најавио покушаје дестабилизације ситуације у земљи. У међувремену, Сунитска партија прогреса је већ објавила саопштење да ће њени представници поднети оставке из савезне владе, одбити да учествују на састанцима Коалиције за управљање и престати да учествују у политичким активностима земље.

Према уставу „новог Ирака“, написаном 2003. године по диктату тадашњег врховног владара Американаца Пола Бремера, само Курд по националности може бити председник земље, само шиит може бити премијер, а председник парламента може бити само сунит. Умножавају се верзије шта је био прави разлог за овако изванредан корак правосудних органа, али ниједна од њих још није потврђена. Највероватнијим се сматра покушај групе Н. ал-Маликија да скрене пажњу са неке друге особе, чија би истрага могла да доведе до великих проблема. На крају крајева, Н. ал-Малики не само да наставља да остане у политици, већ је више пута говорио о својој жељи да поново буде на челу кабинета министара.

Наравно, борба против корупције је изузетно неопходна, а у условима „демократског Ирака“ од највеће је важности. Али смена шефа законодавне власти и престанак овлашћења председника парламента судском одлуком била је вест која је засенила све извештаје о још једном гранатирању америчке војне базе „Аин Асад“ у провинцији Анбар, иако је било скоро два таква напада уз употребу БРЛА и НУР у последњих месец дана, десет је највећа цифра у неколико година.

Антон Веселов/ФСК.РУ

Превод:В.Т./Васељенска

Бонус видео