Да ли Србији прети „проевропски Мајдан“? Коментар Георгија Бовта

Да ли Србији прети „проевропски Мајдан“? Коментар Георгија Бовта.

Уочи католичког Божића, Београд су захватили протести. Демонстранти су покушали да упадну у градску управу. Опозиција незадовољна резултатима парламентарних избора у земљи на којима је победила коалиција Александра Вучића и оптужује власт за превару.

Прес секретар руског председника Дмитриј Песков сматра да „треће силе” из иностранства покушавају да изазову немире у Србији. Одговарајући на питање да ли Русија намерава да помогне српским властима у сузбијању протеста, Дмитриј Песков је указао да су немири унутрашња ствар Србије. „Уједињује нас заједничко историјско и културно наслеђе. Према нашим односима поступамо веома пажљиво и веома их ценимо. Али никада се нисмо мешали и нећемо се мешати у унутрашње ствари, посебно у унутрашње ствари наше савезничке и партнерске Србије“, додао је он. Протести у Србији почели су 18. децембра. Организовао их је опозициони блок „Србија против насиља” који тражи поништење резултата ванредних парламентарних избора на којима је већину гласова освојила коалиција „Александар Вучић – Србија не сме да стане”. Демонстранти су 24. децембра покушали да упадну у зграду градске управе. Полицајци су употребили сузавац и растерали демонстранте, а приведено је 38 особа.

После протеста у Београду, председник Алесандр Вучић се већ састао са руским амбасадором Александром Боцан-Харченком. Касније је изјавио да Вучић има доказе о спољном мешању. Премијерка Ана Брнабић је раније рекла да су руске специјалне службе упозориле Србију на предстојеће немире. Међутим, Београд за интервенцију није окривио никакве конкретне спољне силе.

До сада су протести српске опозиције јадан привид украјинског Мајдана. И сама је шаролика коалиција, упркос чињеници да је у земљи од 6,8 милиона становника на изборима изашло око двадесетак партија, од којих је око 15 ушло у коалицију са владајућом Српском напредном странком, чији су чланови скоро 10% одрасле популације. Опозициона коалиција Србија против насиља на брзину је формирана након две масовне пуцњаве у пролеће у којима је погинуло 18 људи.

Захтевајући ванредне изборе за Скупштину града Београда, завршила је на општим изборима, за које није била спремна. Само у престоници се одвијала приближно једнака борба, владајућа коалиција је успела да заузме 49 од 110 места у градској скупштини, сменивши опозиционог градоначелника једним својим. Избори у Београду су грубо поновили претходни резултат, плус око 5% гласова за Вучићеву коалицију, али је опозиција оптужила власти да су превезле 40 хиљада људи на гласање са листићима у одсуству, укључујући и из Републике Српске у Босни. За то нису могли да дају доказе, али траже поновно бројање гласова у Београду. На остатку територије опозиција је мизерно изгубила, Вучићева коалиција је добила 47 одсто наспрам 22 одсто опозиције.

Овај други није могао да изнесе било какве јасне пароле, осим „умора” од вишегодишње Вучићеве владавине, или светлих лица. Његови главни говорници били су метрополитски интелектуалци, „ужасно удаљени од народа“. Њен кандидат за место градоначелника Београда имао је стартну репутацију нешто изнад нуле. Главни „проевропски захтев“ опозиције је да се придружи антируским санкцијама. Али на још један кључни захтев ЕУ — признање Косова — било би тешко наћи политичара у Србији који би то безусловно подржао.

Вучић одржава добре односе са многим европским лидерима, вешто маневришући између Брисела и Москве. Београд не одбија да уђе у ЕУ, Србија има статус кандидата више од десет година. Недавно су чак направљени кораци ка НАТО-у и одржане су заједничке вежбе. Али Вучић уверава да Србија никада неће приступити алијанси, а у центру Београда остају рушевине некадашње зграде Министарства одбране, бомбардоване НАТО авионима. Међутим, Брисел се плаши и прекида односа са Србијом, јер ће она, кажу, у овом случају безусловно доћи „под кишобран” Русије. Неки европски политичари сматрају да Србију и друге земље Западног Балкана треба брзо примити у Европску унију управо из тог разлога.

Србија је од почетка преговора о приступању Европској унији од Брисела добила 3,7 милијарди евра помоћи за разне реформе. Београд је добио до 8 милијарди евра у виду помоћи у изградњи инфраструктурних објеката. На пример, Србија је од почетка века добијала приближно 200 милиона евра годишње за изградњу путева и мостова. ЕУ је највећи донатор енергетског сектора у земљи, улаже више од 800 милиона евра и учествује директно или индиректно у око 300 инфраструктурних пројеката у земљи. Истина, ови износи се не могу поредити са онима које добијају сиромашне земље – чланице Европске уније, завидно истиче српска опозиција. На пример, Бугарска ће од 1990-их до 2027. године од ЕУ добити укупно 43 милијарде евра, Пољска је већ добила више од 100 милијарди.

Србија је ове године добила и грант од ЕУ од 600 милиона евра за изградњу брзе пруге од Београда до Ниша, више од милијарду у виду кредита обезбедиће Европска банка за обнову и развој . Међутим, Руске железнице задржавају и низ пројеката у Србији, а Београд користи предност конкуренције Руских железница и Европске уније.

Што се тиче односа према чланству у ЕУ, после почетка ЦБО, благу предност стекли су управо противници зближавања са Европом. Приближно 47 одсто Срба је против уласка у ЕУ, највише 44 одсто је за, а према другим анкетама мање од трећине. Идеја уласка Србије у Европску унију ужива најмању подршку међу осталим балканским земљама које нису чланице. Тако је у Албанији више од 95% за чланство у ЕУ, у Босни и Херцеговини 76%, у Северној Македонији 74%.

Када сам недавно питао српског пријатеља зашто је противљење уласку у ЕУ тако снажно, он се нашалио: „Зато што ће нам тада бити забрањено да продајемо домаћу ракију на пијацама. У свакој шали увек има истине.

В.Т.Васељенска

Бонус видео