Година великих поскупљења је за нама: ДА ЛИ ЋЕ 2024. БИТИ БОЉА?

Година великих поскупљења је за нама: ДА ЛИ ЋЕ 2024. БИТИ БОЉА?

Како је почела 2023. година, тако је и завршила – у знаку енергетске кризе чије последице су довеле до пада животног стандарда грађана Србије. На нагла и енормна поскупљења енергената, попут нафте, гаса, струје и других, у великој мери су утицала ратна превирања у Украјини и обали Газе, као и у Црвеном мору код Јемена.

Тектонски поремећају у енергетици довели су до незапамћене економске кризе каква се на територији Европе не памти још од завршетка Другог светског рата.

Додатни скок цена енергената на светским берзама су изазвале и санкције западних земаља на увоз руске нафте и гаса и контра мере Москве које подразумевају прекид снабдевањем “плавим енергентом” свих земаља од којих Русија очекује да га плаћају у рубљама и забрана извоза руског “црног злата” у државе које ограничавају цену њеног коштања

Србија се са енергетским шоковима у пракси суочила још крајем 2021. године када због недовољних количина угља Електропривреда Србије није била у стању да произведе довољно струје те је дошло до колапса електроенергетског система земље. Истовремено, ЕПС се суочио са потребом за интервентним увозом електричне енергије, и то током зиме када је њена цена највећа, што је у огромној мери оптеретило буџет тог предузећа и одвело га у дугове.

Разлог за колапс система је било нестручно управљање предузећем од стране неспособних кадрова, на челу са Милорадом Грчићем, директором ЕПС-а који је због несташице угља и струје, интервентног увоза електричне енергије и низа хаварија у предузећу био принуђен да поднесе оставку. Колику је штету ЕПС-у нанело непрофесионално партијско управљање најбоље показује податак да је то предузеће од краја 2021. године до априла 2023. потрошило преко 2 милијарде евра на увоз енергената.

Да Србија није потрошила толики новац на увоз струје могла је изградити две велике електране за ту суму. Само у зимској сезони 2021-22. наша земља је за увоз природног гаса и електричне енергије платила чак 1,65 милијарди евра. Недостатак та два енергента је био данак нестручном управљању јавним предузећима у енергетском сектору а висока цена струје и “плавог енергента” на тржишту последица пандемије корона вируса и рата у Украјини.

Уместо да обезбеди довољне резерве гаса и производи довољне количине струје из домаћих ресурса, па да тако нешто и заради у економској кризи, Србија је пак била принуђена да увози те енергенте који су плаћани “папрено”. Данак због неадекватног управљања домаћим енергетским сектором по обичају платили су потрошачи. Не само да је новац пореских обвезника из буџета коришћен за набавку потребних енергената, већ су повећане и све малопродајне цене енергената што је осиромашило кућни буџет грађана и снизио њихов квалитет живота.

Тако је струја за домаћинства 1. децембра поскупела за 8,3 одсто, а цена гаса од јесенас повећана је за девет одсто. Наравно, обе цене су привредници прелили у цене својих производа и услуга што је утицало на масовни раст свих других цена и повећање стопе инфлације.

Повећање цена нафте и нафтних деривата на светском тржишту приморали су Владу Србије да ограничи највише малопродајне цене горива и пелета како би тих енергената било довољно за потребе домаћих потрошача. Оно што грађани Србије већ знају је да календарски крај 2023. истовремено неће значити и крај енергетске кризе и сталних поскупљења енергената али и свих основних животних потрепштина.

Извесно је да ће у 2024. години доћи до додатних поскупљења и других енергената. Другим речима, грађани на жалост не могу да се надају брзом крају енергетске кризе у Новој години већ само да прижељкују да њени негативни ефекти бар неће бити већи од оних манифестованих током трајања одлазеће.

Г.Влаовић/Корени.рс

Бонус видео