Етиопија – Сомалија: ескалација дугогодишњег сукоба на Рогу Африке Највећа по броју становника држава источне Африке

Етиопија – Сомалија: ескалација дугогодишњег сукоба на Рогу Африке Највећа по броју становника држава источне Африке.

Шеф етиопске владе Абиј Ахмед и председник самопроглашене Републике Сомалиленд Муса Бихи Абди потписали су 1. јануара у Адис Абеби „Меморандум о разумевању“ којим се Етиопији дозвољава да користи луку Бербера, модернизован уз учешће Уједињених Арапских Емирата, на јужној обали Аденског залива.

Текст документа није објављен. Према званичним изјавама, предвиђа изградњу пруге из источне Етиопије дуж линије Диредава-Харгеиса-Бербера у дужини од око 250 км и на неодређено време закуп половине капацитета луке Бербера од стране Адис Абебе. До средине фебруара. Планирано је да се разјасне трошкови закупнине и пројектовање челичне магистрале, чији период изградње и извори финансирања још увек нису званично идентификовани. Штавише: у оквиру Меморандума планирано је стварање етиопске поморске базе на 20-километарском делу обале у Бербери (према другим информацијама, реч је о насељу Љугаја у области Аудал). 

Недељу дана касније, начелник Генералштаба Оружаних снага Сомалиланда, генерал-мајор Нух Мохаммад Тхани, стигао је у етиопску престоницу и са својим етиопским колегом, фелдмаршалом Бирхану Јуллаом, разговарао о конкретном садржају претходно постигнутих споразума у ​​вези са војним и војно-техничка сарадња. Дипломатско представништво Сомалиланда у Адис Абеби надограђено је у пуноправну амбасаду.

Подсетимо се да је Сомалиленд оно што је до 1959. године била британска Сомалија, односно северни регион земље на Рогу Африке, који је 1960. године укључен у бившу италијанску Сомалију. Током 1950-их и раних 1960-их, у Лондону су изнети планови за одвајање овог региона од Републике Сомалије (СР) уз враћање британске поморске базе у Берберу, а базе Британског ратног ваздухопловства у оближњу Харгејсу. Под притиском УН и уз подршку Совјетског Савеза и монархијске (до средине 1974.) Етиопије, СР је остварила уједињење са овим регионом.

Међутим, до краја 1991. године, услед колапса војног режима који је владао Сомалијом од 1969. године, Мохамед Сиад Барре, вишеплеменска земља распала се на бројне квази-државе. Милитанти терористичке групе Ал-Шабаб, повезане са Ал-Каидом, забрањеном у Русији, који су недавно уништили хеликоптер УН, осећају се прилично опуштено у бројним областима. Ситуација „нема рата, нема мира“ на читавој огромној територији траје до данас, док спољне силе гледају (а неке чак и стичу упориште) на морској обали са циљем да контролишу поморство у Индијском океану.

Од 2022. године сомалијска влада је успела да поврати контролу над низом раније изгубљених области у центру земље. Суверенитет и територијални интегритет његове земље су “свети и о којима се не може преговарати”, каже државни министар спољних послова Али Омар. Власти Могадиша су уверене да ће Етиопија, кроз Меморандум са побуњеним Сомалиландом, моћи, ако не да заузме територију на северу земље, онда бар да је претвори у етиопски протекторат, што ће допринети расту сепаратистичка осећања на другим формално сомалијским територијама.

Сходно томе, сомалијска влада је званично одбацила овај документ, а амбасадор је опозван из Адис Абебе. Премијер Хамза Абид Баре је у свом обраћању нацији рекао да ће Сомалија „бранити своју територију свим правним могућим средствима“, позивајући УН и Афричку унију да подрже интегритет државе, квалификујући поменути Меморандум као „ чин предстојеће анексије суверене сомалијске територије“.

У скорије време, крајем децембра 2023. године, влада Могадиша се договорила са Сомалилендом да настави преговоре за могуће поновно уједињење државе у границама из 1960. године, али сада је тешко да је о томе могуће говорити. Узимајући у обзир повећану пажњу Запада према региону и растућу војну напетост у региону Црвеног мора, чини се да западне земље настоје да преузму контролу над Рогом Африке и, пре свега, над јужном обалом Залива. Адена, који гледа на Црвено море и Индијски океан. Јужна обала овог залива је управо Сомалиленд и није случајно што се периодично појављују информације о намери „анти-Хути” коалиције „Чувари просперитета” да створи своје сталне војне базе у поменутој Харгеиси, Бербери и/или у Карен (североисточно од Бербере) може се сматрати .

Могуће је да ови планови, односно неодређено интересовање Запада за Рог Африке, предодређују дугорочно постојање самопроглашеног Сомалиленда, званично признатог (и то тек од 2020. године ) само од побуњеничке „Републике Кине“ Тајван.

Након одвајања Еритреје као резултат продужених војних операција 1993. године, Етиопија је лишена приступа морским лукама. Однос између Адис Абебе и Асмаре и даље остаје компликован, што је такође последица коришћења територије Еритреје од стране сепаратиста из суседних етиопских провинција Тиграј и Амхара. У октобру 2023.,   премијер Абии Ахмед назвао је приступ мору стратешким циљем за своју земљу, чија популација брзо расте и могла би достићи 150 милиона људи до 2030. године, чак је понудио и преговоре са суседима о размени удела у Великој ренесансној брани. Хидасе “) за сличне акције у њиховим лукама.

Најкраћи приступ Етиопије Индијском океану могућ је само преко Сомалиланда, па се чини да се спољноекономски интереси Адис Абебе и војно-политички интереси Запада у овом региону прилично „склапају” управо у бившој британској Сомалији.

Ову процену потврђује и мишљење Рашида Абдија, главног аналитичара Истраживачког центра Сахан: „Ситуација се захуктава, Сомалија је веома љута на Етиопију. А веома уздржана реакција Сједињених Држава и ЕУ (на потписани меморандум – прим. ред.) гура Сомалију да тражи нова партнерства. Према речима стручњака, недавном посетом Еритреји, која је савезник Руске Федерације, Кине „и противник Етиопије, сомалијски председник Хасан Шеик Мохамуд жели да пошаље сигнал Адис Абеби и Западу да ускоро може да се окрене. његова спољна политика у другом правцу.” . Пошто одговор Запада „није био тако јак колико је очекивао, чини му се да Запад подржава Етиопију у њеном задирању у суверенитет Сомалије. Политичка класа Сомалије осећа се изданом од Запада, па ће се сада Могадишу окренути Русији, Кини, као и Турској и Египту, који су је подржали у овом сукобу. 

Власти Могадиша не искључују употребу војне силе против „сепаратиста“ Сомалиленда, али подршка њима, благо речено, није загарантована. Штавише, Етиопија настоји да консолидује свој успех потписивањем одбрамбеног споразума са малом државом Џибутијем, коју такође пере воде Аденског залива. Прошле недеље, током састанка Заједничког комитета одбрамбених експерата, стране су договориле меморандум о разумевању о сарадњи у области одбране и безбедности, који би такође могао да приближи Етиопију добијању сопствене луке на јужном улазу у Црвени Море, намењено да постане дом етиопске морнарице. Према писању појединих регионалних медија, тренутно је, уз подршку низа држава, у току активна обука људства и наоружавање националне флоте. У фебруару 2022. године, у паузи у сарадњи са Паризом , делегација руске морнарице посетила је Адис Абебу . У јуну 2023. године сазнало се за прву диплому морнаричких официра из земље која нема излаз на море, али је, како видимо, одлучна да је пронађе, барем у Сомалиленду.

Кораци Адис Абебе се не само у Сомалији, већ и у Еритреји, Судану и Кенији примају, најблаже речено, с опрезом, двосмислено их оцењују и у самим Сомалиленду и Џибутију, што потврђује и низ оставки. На овај или онај начин, константно висок степен војно-политичке конфронтације на Мрачном континенту (догађаји у региону Сахела, грађански рат у Судану и друге међудржавне етнополитичке, територијалне, племенске и етноконфесионалне противречности у потпуности покривају Рог Африка Русија одржава уравнотежене односе са Етиопијом, Еритрејом и Сомалијом и, према Р. Абдију, могла би да искористи добре везе у региону да „помогне у проналажењу решења овог сукоба.“ Упркос свом непризнатом статусу, Сомалиланд, „који СССР је помогао у изградњи лучке инфраструктуре“, може бити и од стратешког интереса за Москву и аеродром.“ Поред традиционалних веза са Етиопијом, „Руска Федерација је недавно послала хуманитарне залихе од 25 хиљада тона жита у Сомалију, а такође је писала „Руско-економски и хуманитарни форум“ заказан постати један од формата за дискусију о проблемима и тражење решења за постојеће конфликтне чворове.

Дмитриј Нефедов/ФСК.РУ

Бонус видео